Vožnja sa pogledom na more

krug oko Luštice, crkva Sv. Luke u Gošićima, kraj puta preko Grblja do Budve
Crna Gora biciklom - 2007 | tragom predaka 26. 07. 2007. http://perpetuum-mobile.net/2007-cg-biciklom/lustica/

Vožnja sa pogledom na more

krug oko Luštice, crkva Sv. Luke u Gošićima, kraj puta preko Grblja do Budve

Vožnja sa pogledom na more

Ujutro nemam mnogo izbora, budim se čim sunce počne da prži po šatoru. Napolju me dočekuje prelep pogled prema Herceg Novom. Obilazim karaulu sa koje se osim Herceg Novog lepo vide i Mamula i rt Oštro. Pakujem se i polazim dalje.

Luštica je fenomenalna. Severna obala je stešnjena između mora i strmih padina dok je ostatak ograđen strmim liticama bez jednostavnog pristupa moru. To znači da je masovnom turizmu nezanimljivo sve što je iza Krašića, što će reći prelepa stara kamena naselje, ogromni maslinjaci i vinogradi, nasadi palmi i četinara…

Konfiguracija terena je otprilike kao na Fruškoj gori, s tim što je nagrada za svaki uspon prelep pogled ka moru, ka Mamuli, Žanjicu, Gospi, Arzi, Mirištu… Raspitujem se kod retkih meštana na koje nailazim da li je moguće kupiti kuću u ovom kraju. Kažu do nedavno se moglo naći za bud zašto (baš zbog pomenutog nedostatka prilaza moru, problemima sa snabdevanjem vodom i slabom strujom) dok su u poslednje vreme sve razgrabili Rusi i Englezi, pa su i cene jako skočile.

Završavajući krug poluostrvom, vozim iznad zaliva Trašte i uskoro prolazim kroz Radoviće, najveće mesto na Luštici. Tu se odvajam za Gošiće, gde se nalazi crkva svetog Luke.

Ban Vladimir

Prema predanju, moj najdalji poznati predak po muškoj liniji, Ban Vladimir Ilijan, živeo je u Župi Grbalj početkom XIII veka. Zanimljivo je da se u kraju koji je bio pod njegovom upravom nalazi pomenuta crkva svetog Luke na Luštici kao i ona u Kotoru i da su obe sazidane grubo u tom periodu, i da je sveti Luka zaštitnik svih potomaka banovog sina Nikše.

Nebitno da li ju je sazidao moj predak ili ne, crkva je na lepom i zanimljivom mestu, na samom vrhu špicastog brda, ušuškana čempresima i sa fenomenalnim pogledom na tivatski zaliv. VREMEPLOV Sasvim sigurno nije, kasnije sam čitao da je u pitanju jedna od najstarijih crkava na čitavom području, čak iz kasne antike.

Krećem na poslednju etapu svog puta, napuštam Lušticu i po najvećem suncu se uključujem na neprijatan i vrlo prometan put Tivat - Budva. Na domak Budve skrećem na bočni puteljak i pravim pauzu obilazeći Đurđev grad, srednjevekovnu tvrđavu koja se nalazi iznad rta Mogren.

Povratak

Za pola sata sam u Budvi, sa autobuskom kartom u džepu. Javljam se mojima i devojci da sam do jutra u Novom Sadu i vozam se obalom mora čekajući polazak busa. Na stanici bez problema rasklapam bicikl i pakujem ga u bunker autobusa. Pošto je bus malo kasnio, zbog žurbe nisam stigao da ga fiksiram gurtnama za cevi u bunkeru. Vozač obećava da će mi otvoriti na prvoj pauzi.

Zaista, na putu za Kolašin bus staje kod nekog motela. Putnici se rastrčavaju do restorana i wc-a, a ja se natežem sa gurtnama u odeljku za prtljag. Taman kada sam sve lepo našpanovao, još samo da je zakačim i fiksiram, kuka mi isklizne iz ruke, obleti oko cevi i žestoko me razvali tik ispod oka.

I tako, na kraju puta koji sam toliko dugo želeo i planirao, sedim u busu, gledam u noć sa ledenom limenkom prislonjenom na hematom koji će mi do jutra zatvoriti oko i upaljenim palcem koji se širi koliko god mu patika dozvoljava i previše sam umoran da svarim sve što mi se dogodilo i ne slutim šta me još čeka.

Tekst napisan u proleće 2010.



mapa | trek | visinski profil | slike (20)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...