Rijeka Crnojevića

Međuriječje, Platije (kanjon Morače), Podgorica, Rijeka Crnojevića
Crnogorska dijagonala - 2009 | Crna Gora sa kraja na kraj, preko dva Žabljaka 29. 07. 2009. http://perpetuum-mobile.net/2009-cg-dijagonala/rovca-rijeka/

Rijeka Crnojevića

Međuriječje, Platije (kanjon Morače), Podgorica, Rijeka Crnojevića

Rijeka Crnojevića

Ujutro me budi promena u odnosu na ujednačeni šum Mrtvice - čujem glasove, mešano muške i ženske koji se približavaju mom šatoru, prvo iznenađene, kako jedno za drugim vide šator pa bicikl, zatim čujem kako se međusobno utišavaju, “tiho, tu neko spava”.

Protežem se u šatoru i pokušavam da istisnem umor iz mišića koji ih nije skroz napustio tokom noći. Rešavam da izađem. “Dobar dan”, “dobar dan”, okupiše se odmah oko mene dva čoveka, žena i dve devojke. Otežemo i jedni i drugi, dakle “naši” smo, Novosađani, i oni i ja. Sledeće pitanje me je oborilo s nogu: “Jesi ti Marko Bošković?” Huh?! Valjda vide moje čuđenje i zbunjenost, pa odmah uz smeh sledi pojašnjenje, pre par godina sam imao neki sajt na internetu gde sam postavljao slike i tekstove o Fruškoj gori, potragama za vodopadima i ruševinama, Sremu i Južnoj Bačkoj, itd, i oni su to očigledno pratili i nekako sam im se uklopio u profil.

Pričaju mi ukratko gde su bili prethodnih dana, a ja njima o mojim putešestvijima, slikaju se sa mnom kao sa nekom retkom životinjom i odlaze. VREMEPLOV Upoznao sam ih sve bolje naredne godine, posebno stariju ćerku sa kojom sam se mnogo družio i jedno vreme smo bili vrlo bliski.

Pripremam doručak i razgledam okolo. Mesto je zaista nekako magično, svo ogrnuto u zeleno. Pod je pokriven zeljastim rastinjem, kamenje i stabla ogrnuta u mahovinu, kržljave grane se savijaju i prave svod od sitnog lišća. Nekoliko metara dalje je mali kameni prerast - “kapija želja” kroz koji proviruje Mrtvica i presijava se obasjana suncem. Bilo je već dovoljno kasno jutro, da su sunčevi zraci bez problema mogli da se probiju do dna kanjona.

Desetak metara uzvodno od prerasta stazica se spušta do male peščane plaže na obali dubokog vira, gde se mirna voda samo blago namreška kada dune vetar. Šum vode dolazi sa mesta koje odatle ne vidim, negde nizvodno iza prerasta, gde se Mrtvica lomi i kida niz kamene prepreke koje su i napravile ovo jezerce.


Ostavljam šator i bicikl i žurim da se što pre vratim u kanjon i ponovo prođem, sada po danu, onaj deo što juče nisam video. Bijeli i Crni nerin su zanimljiva, penušava mesta, bilo bi šteta da sam ih propustio.

Vraćam se do kampa, pakujem i krećem ka izlazu iz kanjona. Grabim prvu priliku da sa stazice izađem na kolski put koji se odvaja od Mrtvice, prateći Bijeli potok, i vijuga po izohipsi obilazeći strme doline potoka u širokom luku. Brzo i lako napredujem pošto put ide blago nizbrdo, ali cena je bila to što sam kasnije shvatio da sam zaobišao Zeleni vir i kameni Danilov most preko Mrtice na koji bih izbio da sam pratio pešačku stazu.

Kada sam izašao na magistralu, već je prošlo podne, i sunce je žestoko peklo. Više nisam u planinama, spustio sam se na oko 200m nadmorske visine, i klima je ovde već izmenjeno-mediteranska. Odlučujem da odustanem od Maganika, i da umesto toga krenem prema Podgorici i posle za Rijeku Crnojevića.

Magistrala me vodi blago nizbrdo, prema Platijama, kanjonu reke Morače. Platije su zanimljivo mesto koje nije moguće lepo osmotriti kada se tuda projuri kolima na putu za more. Sada na biciklu imam mnogo više prilike da stanem, pogledam gore, pogledam dole… VREMEPLOV Ko zna, možda će uskoro izgledati skroz drugačije, zbog planova da se nešto dalje nizvodno napravi brana i kanjon poplavi…

Saobraćaja nema mnogo i put je dobrog kvaliteta. Smenjuju se kratki tuneli, mnogi sa galerijama (otvorima sa strane) koji olakšavaju prolazak kroz njih. Sunce je u zenitu i prži nemilosrdno dok klizim brzinom od 40ak km na sat niz blago iskošeni put.

Ulećem u još jedan tunel, naizgled sličan tunelima koje sam već prošao. Kako odmičem dalje, upinjem se da razaznam bilo šta, oslepljen prelaskom sa podnevne jare u ovu tminu. Već duboko u tunelu, nadam se da ću uskoro ugledati izlaz u daljini (poslovično svetlo na kraju tunela), ili da će naići neki auto iz jednog ili drugog smera koji će mi bar na trenutak osvetliti put. Ali kao za inat nema ni jednog. Put blago zavija, ulaz u tunel ostaje iza krivine a izlaz se ne nazire.

Mrkli mrak, ništa ne vidim, moje svetlo na volanu je potpuno beskorisno. Hvata me frka, srce mi lupa i obliva me hladan znoj, pošto i dalje idem relativno brzo a ne znam više da li se nalazim uz jednu ili drugu ivicu i postajem svestan opasnosti u kojoj bih se našao da sad naiđe neko vozilo. Usporavam (ne smem naglo da se zaustavim, jer to bi me učinilo bespomoćnim u slučaju da sad neko naiđe), pokušavam da vučem blago u desno i pipam. čim sam našao zid, nisam ga ispuštao do izlaza, i gurao sve dok se svetlo nije ukazalo. Prilično me uplašio ovaj događaj, pošto se sve tako brzo odigralo.

U pitanju je bio poslednji ili bar poslednji veći tunel, i vrlo brzo nakon toga naišao sam na prigradska naselja Podgorice. A u Podgorici kao u tepsiji - prži sunce, prži beton a ja se topim između. Probijam se kroz saobraćaj, svaki zastoj na semaforu je kazna od 60 sekundi. Pogrešno skrećem, vraćam se i konačno bulevari i višespratnice ostaju za mnom, dok se odvajam prema putu za Cetinje.

Iako je put preda mnom bio mačiji kašalj u poređenju sa onim što sam vozio prethodnih dana, prvi uspon na izlazu iz podgoričke tepsije bio je previše za mene. Negde na ulazu u selo Farmaci nalazim prvi jadni hlad, spuštam bajs i izvaljujem se na zemlju. Odmarao sam tu skoro sat vremena, skupljao snagu i čekao da sunce malo zađe. I delovalo je.

Čim sam se odvojio prema Rijeci Crnojevića, i po prvi put ugledao Malo blato, Vranjinu i Rijeku, zaboravio sam na umor. Prizor je prelep, a vidici neki od najlepših koje sam ikada video. Krošnje listopadnih šuma talasasto se spuštaju naniže prateći konture brda koja ih nose do tanke linije neba koje se ogleda na površini Rijeke Crnojevića koja vijuga kroz debele pojaseve lokvanja. Iza Rijeke kamena kupasta brda načičkana nasumice i pokrivena sporadično šumom, a iznad se lome kosi zraci popodnevnog sunca.


Rijeka Crnojevića

Mirisi koji tamo dominiraju su nešto što ne znam da li mogu da opišem: savršena mešavina mirisa mora i mediterana, ponekog četinara koji se prži na suncu i slatkastog mirisa reke.

Ako bih bio primoran da odaberem najlepše mesto na kojem sam ikada bio, jedan od glavnih kandidata sigurno bi bila okuka Rijeke Crnojevića gledana sa mesta zvanog Grab. Tu se nalazi neki restoran (Pogled, Ogled, Panorama, tako nekako) i ispred je mali parking ili proširenje na putu gde je moguće odvojiti se i na miru uživati. Rijeka Crnojevića vijuga kroz brežuljke, dolazi sa istoka pa naglo skreće na sever, prema mestu na kojem stojim, i drži taj pravac oko kilometar. Odmah ispod Graba naglo se predomišlja i zaokreće ponovo na jug (zaokret od 180 stepeni) ali ni tim nije zadovoljna već posle par kilometara ponovo skreće negde, pošto ne vidim gde ulazi u Malo Blato. Ali preko niske prevlake vidim dva kupasta brega ispod kojih je Vranjina, kako se nadnose tačno iznad pravca kojim reka teče.


Rijeka Crnojevića

Krećem dalje i polako se spuštam i približavam prostranstvima lokvanja. prolazim kroz Šinđon i prolazim pored napuštanih fabrika i konačno ulazim u gradić Rijeka Crnojevića. Zastajem pored restorana na koji se naslanja čuveni most, i hvatam ugao iz kog ću da ga slikam, ali prekinula me je nasmejana devojka u dresu i biciklističkim koja mi maše i viče nešto. Dotrčava i pita “Hey, are you with the Biketour?”. Nemam pojma o čemu priča, ali mlada Čehinja mi je ubrzo sve objasnila: grupa stranaca skupila se i krenula na put biciklom po Balkanu. Ako se ne varam, krenuli su iz Beograda, pa na jug, Makedonija, Albanija, sad su u Crnoj Gori a treba da idu u Hrvatsku. Neki voze sve, a drugi samo deonice, pa je mislila da im se i ja tu pridružujem.

U svakom slučaju, pokazuje mi rukom gde su otvorili šatore, na travnatoj obali stotinak metara dalje, odmah iza gradskog šetališta. Nisam planirao da noćim ovde i još ima vremena da stignem do Virpazara, ali što da ne, večeras neću biti sam.

Spuštam se do kampa, i odmah sam instant atrakcija, kao da je svemirski brod sleteo. Ja sam mislio da je moja oprema improvizovana, sa krpljenim bisagama, ručno pravljenim podloškama i ciradom kojom se pokrivaju, ali oni su tek štap i kanap. Na smenu vuku prikolicu u koju natrpaju najteže, uglavnom “komunalne” stvari kao što su lonci i kotlići (koji deluju kao da su od tuča). Gledam zapanjeno lančinu od par kilograma obomotanu oko rama bicikla devojke iz Amsterdama. Moj bicikl je skroman, običan mtb, ništa posebno, ali bar ima 3x9 brzina i prednji amortizer, a oni većinom voze ili obične gradske bicikle ili mtb-ove 3x7 sa krutom viljuškom. Kasnije, kada sam čuo koliko prelaze dnevno, bilo mi je jasno zašto.

Grupa je bila mešana po svakom pitanju, muški i ženski, najmlađi 20ak najstariji do 40ak, iz Francuske, Holandije, Turske, Italije, Češke. I nemaju vođu niti ikakvu formalnu strukturu upravljanja, već sve odluke donose glasanjem i konsenzusom, što zvuči primamljivo, ali izgleda da je nedavno bilo i nekih kompromisa kojima mnogi nisu bili zadovoljni. Zato sam im ja idealno došao to veče da malo razbijem atmosferu. Bio sam konstantno obasut pitanjima, pričao sam im o svom putu i o istoriji i legendama iz ovog kraja.

Kada je vatra već počela da jenjava i kada su biketourer-i počeli većinom da se razilaze, prišla mi je i obratila mi se devojka koja mi se javila na engleskom kada sam došao u kamp, ali sada mi se obraća na srpsko-hrvatskom. Janja je iz Hrvatske, iz Koprivnice, i kako mi sama kaže, kada je čula da sam iz Srbije kada sam se predstavio, držala se po strani i na distanci, ali sad pošto me sluša celo veče i vidi da sam “normalan”, rešila je da mi priđe. Kaže mi, njeni su “generacijama Ustaše”, tim rečima, i stari da zna da ona sad priča sa mnom, ne bi valjalo. Malo mi je to sve čudno, ali sedimo tu bar još dva sata, pričamo o svemu i svačemu najnormalnije i “stari” i njegova senka nam ne mogu ništa.

Tekst napisan 2016. na osnovu kratkih beleški.



mapa | trek | visinski profil | slike (10) | video klipovi (1)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...