Škrčka jezera i Sušičko jezero

'Oj Durmitore, svih planina direktore'
Durmitor biciklom - 2009 | u planinama bicikl ponekad vozi tebe 06. 07. 2009. http://perpetuum-mobile.net/2009-durmitor-biciklom/skrka-i-susica/

Škrčka jezera i Sušičko jezero

'Oj Durmitore, svih planina direktore'

Škrčka jezera i Sušičko jezero

Biolozi su me prijatno iznenadili, pre svega voljom i elanom sa kojim pristupaju planini. Došli su tu 4-5 dana pre mene, i za sobom su već imali nekoliko napornih šetnji, ali bez obzira na to, svaki dan se ide nešto novo, i niko se ne žali, niko se ne buni, niko ne kuka, svi sve mogu, baš fino… :-)

Do jutra sam uspeo da budem uglavnom suv, i spreman da im se pridružim na narednoj šetnji. Potrefilo se da tog dana idu u Škrku i Sušicu, mesta koja sam svakako planirao i želeo da posetim a koja baš nisu stvorena za bicikl, tako da mi se to idealno uklopilo. Ukratko, otišli smo kombijem preko Štulca do sela Crna Gora, tu se kroz mešovitu šumu strmom stazom popeli na 2000 metara visoku glavicu pokrivenu niskim četinarima između kojih se u uvalama još zadržao sneg, i to mnogo snega. Od gore se pruža odličan pogled prema kanjonu Sušice, kanjonu Tare u daljini, prema Pivskoj planini i Bioču, Vučevu I Magliću na samom obzorju. Sve u vezi visokogorskog planinarenja mi je bilo novo: sneg u julu, sipar, fenomenalni durmitorski vidici… S obzirom na veličinu grupe dosta smo se brzo kretali, prešli preko Međeđeg dola i uskoro se spustili u Škrku. Poglede prema Škrki sa Botuna tog dana ili sa Prutaša sutradan ne bih nikako mogao da opišem, pa neću ni pokušavati, ali to je galerija sa par pokušaja da se to zabeleži.

Veliko jezero je bilo do vrha puno, čak je delom i poplavilo okolnu šumu. Obišli smo Malo jezero, i krenuli prema Sušici. Staza koja vodi dole prema rečici Skakali i vodopadu na njoj je jako neprohodna, zarasla i zatrpana popadalim stablima, silno bih se napatio da sam tu krenuo biciklom, i još uzbrdo… Vodopad je zanimljiv, šteta što nismo imali vremena da se popnemo na neku čuku naspram njega i bolje ga osmotrimo… Staza kroz Sušicu je veoma lepa; ide kroz staru, visoku šumu čije krošnje bacaju debeli hlad na šumski pod obrastao sremušem. Dok smo stigli do Sušičkog jezera, u kojem je još bilo vode, o njegovu površinu još su se odbijali crvenkasto-žuti profili udaljenih kamenitih vrhova obasjanih kosim zracima večernjeg sunca. Sa vremenom smo imali sreće. Oluja nam je stalno bila za petama ali u našoj neposrednoj okolini je uvek bilo suvo. VREMEPLOV Desetak dana kasnije vratio sam se na Sušičko jezero i već tada je tu bila livada umesto odraza udaljenih kamenih vrhova.

Integralni tekst napisan u proleće 2010.



mapa | trek | visinski profil | slike (37)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...