Volujak i Sutjeska

Niz Suški potok do Tjentišta
Durmitor biciklom - 2009 | u planinama bicikl ponekad vozi tebe 12. 07. 2009. http://perpetuum-mobile.net/2009-durmitor-biciklom/sutjeska/

Volujak i Sutjeska

Niz Suški potok do Tjentišta

Durmitor biciklom - 2009

u planinama bicikl ponekad vozi tebe

Volujak i Sutjeska

Pred zoru, u sivilu kolibe neko meškoljenje: počinje radni dan za Komneniće. Okrećem se na drugu stranu i nastavljam da spavam. Nekoliko sati kasnije, kada se već skroz razdanilo čujem napolju jezivi vrisak Radivojeve žene i kukanje. Za pet sekundi sam skočio iz vreće i obuo i obukao šta sam dohvatio i izleteo napolje očekujući najgore, da se odronio kameni zid i zatrpao Radivoja.

Srećom, ako mogu tako da kažem, niko nije stradao, već je Radivojeva žena nezgodno stala na klizav kamen i dodatno iziritirala leđa koja je gadno povredila pre neki dan. Gore u brdima nema opciju bolovanja i mirovanja. Dajem joj sve analgetike koje imam i vraćam se u kolibu.

Kiša se tokom noći pretvorila u susnežicu ali se do jutra prilično razvedrilo. Prosveže je i duva vetar a meni se zima uvukla u kosti. Sedim ogrnut vrećom i obučen u sve što imam i ozbiljno razmatram da li da se vraćam gore po bicikl.

Nakanim se konačno da tako natruntan krenem nazad “istim putem” kojim sam došao od Bojanskih vrata. “Istim putem” je pogrešno iz više razloga, niti ima puta ili staze, niti je moguće dva puta proći istom putanjom kroz taj široki žljeb ispresecan urvinama, snežnicima, klekom i siparom. Ali bar prednost takvog terena je što sam se vrlo brzo ugrejao i već u prvih pola sata skinuo sav višak odeće sa sebe. Jedva prepoznajem krajolik kojim sam se juče spustio. Nekako mi sada sve oko mene izgleda lepše. Čisto plavo nebo prošarano belim pufnastim oblacima koji proleću velikom brzinom, jarki sunčevi zraci koji se odbijaju o snežnike i sipar, ili ocrtavaju oštre crne senke iza makije ili većih stena.

Prolazim prevoj na Bojanskim vratima i nakon kraćeg spuštanja stižem do mesta gde sam ostavio bicikl. I dalje je tamo - niko ga nije ukrao :-). U povratku do Rudinskih koliba koristim priliku i izlazim na vrh Volujaka i uživam u surovoj lepoti kamena svuda oko sebe.

NP Sutjeska

Stižem u katun i tu moj bicikl, bez sumnje prvi u katunu, postaje instant atrakcija. Svi su se čobani slikali uz njega.

Razmišljam šta mi je činiti dalje. Originalni plan je bio da se spustim do Trnovačkog jezera i Suve jezerine, popnem do Prijevora, obiđem Maglić i preko Vučeva se spustim do Pive i Šćepan Polja. Iz Šćepan Polja bih se preko Crkvičkog Polja popeo do Sušice i Durmitora gde bih zatvorivši svoj durmitorski krug našao prevoz za Novi Sad. Ali, neplanirano sam izgubio previše vremena na Volujaku, već je nedelja i od sutra treba da ponovo počnem da radim. Pri tom sam i tanak sa zalihama hrane. Kada mi je neko od Šekarića rekao da za nešto više od sat vremena imam bus iz Tjentišta za Novi Sad, odluka je pala istog trenutka. Sad samo treba da se sjurim petnaestak kilometara niz planinu do Sutjeske i onda još desetak do Tjentišta da bih stigao na bus.

Ubrzano se pozdravljam sa domaćinima, ostavljam im neke sitnice i krećem u trku s vremenom. Brzo stižem do prelepog Trnovačkog jezera i zastajem samo na trenutak nad odrazom Maglića koji se ogleda u jezeru. Jurim dalje, izlazim na morenu i spuštam niz klizave stene prema Suvoj jezerini. Jezerina je upravo takva - suva. Spuštam niz drugu morenu i uskoro izlazim na grubi makadam po kojem jurim dole ne štedeći bicikl. Pod zaletom vozim i preko gazova i potoka i već sam skroz mokar. Konačno izlazim na asfalt u Suhoj i grabim poslednjih par kilometara do autobuske stanice. Ako propustim ovaj bus, sledeći je ko zna kada i nema šanse da stignem u NS na vreme.

Stižem na stanicu, bacam bajs na zemlju i krećem da ga komadam, uvezujem i pakujem u kesu. Zatim prepakujem odeću. Kada sam to sve završio i sagnuo se da dohvatim flašu sa vodom pojavljuje se autobus. Nisam imao ni dva minuta viška.

Lepo sam se smestio u busu, oko mene mesta koliko hoćeš. Mogu misliti koliko sam samo zaudarao posle tri dana nekupanja i posle cele noći dimljenja u kolibi. A vlažna odeća još bolje povlači taj šmek sušare :-). U Novi Sad stižem taman na vreme da se istuširam pre posla…

Integralni tekst napisan u proleće 2010.



mapa | trek | visinski profil | slike (14)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...