Južnim obodom Durmitora

Bajkerska poslastica
Durmitor biciklom - 2009 | u planinama bicikl ponekad vozi tebe 08. 07. 2009. http://perpetuum-mobile.net/2009-durmitor-biciklom/zabljak-piva/

Južnim obodom Durmitora

Bajkerska poslastica

Durmitor biciklom - 2009

u planinama bicikl ponekad vozi tebe

Južnim obodom Durmitora

Sutradan smo se svi spremili za polazak, oni za Novi Sad, a ja dalje za Pivu (prethodnog dana sam oprao, očistio i podmazao bajs), i negde oko 11 sati smo se rastali. Društvo mi je godilo, odlično mi se uklopilo u planove obilaska, a i lepo sam se odmorio u ta dva dana…

Krenuo sam da obilazim durmitorski masiv sa jugoistoka, prošao pored Pošćenskog jezera, vrha Stožina, Suve lokve, Modrog, Valovitog i Svrabljeg jezera (jedno od ta tri nisam uspeo da vidim sa puta, verovatno Svrablje, pošto je zaklonjeno u rupi), pored Sedlene grede, zatim kroz Dobri do, pa Todorov do (jezerce Pištet) i stupio na Pivsku planinu. Bio je malo hladniji ali predivan sunčan dan, uzan vijugav asfaltni put prolazi preko nepreglednih livada, šarenih od raznoraznog poljskog cveća, a iznad modro plavo nebo i po njemu razbacani ogromni beli pufnasti oblaci. Nije da sam odjednom dobio inspiraciju za poeziju, nego je stvarno tako bilo, i srećom imam nekoliko odličnih fotki da to dokažem.


Pivska planina i Piva

Na mestu koje se zove Ždrijelo put se naglo savija u lakat i ide dalje na sever prema Trsi. Ali to nije ono što sam ja imao na umu, već sam skrenuo na jug, u uzanu klisuru koja se zove Pirni do. Makadamski put je toliko strm i okrunjen da većim delom nije bilo moguće voziti. Tek što sam se spustio, odmah sam krenuo opet uzbrdo, samo na drugu stranu, i ponovo izbio na fenomenalne livade. Tu na bregu Jarčište sam naleteo na kamene spomenike nekog prastarog groblja. Spustio sam se do Borkovića i Dubljevića, izašao na asfalt i tu prvi put ugledao Pivsko jezero, odnosno njegov krajnje južni deo: poplavljeni tok Komarnice.

Inače, reka Piva je zanimljiva i po tome što na svom toku dužine 80ak kilometara, nekoliko puta menja ime, odnosno usvaja ime obližnje manje pritoke. Pređoh sa jedne strane kanjona preko mosta i kilometara vijugavih serpentina na drugu stranu tog istog kanjona, ni jednog trenutka ne ispuštajući iz vida plavetno jezero. Preko Rudinica i Seljana sam ubrzo stigao do manastira Piva. Javio sam se tamo i lepo zamolio da mi progledaju kroz prste i dopuste da u biciklističkim helankama i dresu obiđem manastirsku crkvu, i nisu mi pravili nikakav problem. Nisam uspeo previše da vidim; bio je već smiraj dana a prozori na crkvi su jako jako mali, tako da su senke progutale ceo živopis…

Prvobitna ideja je bila da negde kod manastira prenoćim. Zapravo, ja sam očekivao da je manastir mnogo bliže obali jezera (a to mi je uvek ključno, da bih mogao da se okupam, operem veš, sudove, itd…), ali tu nisam primetio neko zgodno mesto. Srećom, usput sam video da se jedan put odvaja od magistrale i spušta prema jezeru, tako da sam bez prevelikog razmišljanja žrtvovao tih dvestotinak metara visinske razlike, spustio se nazad pomenutim putem, i na kraju jednog njegovog slepog kraka našao zgodnu livadicu, dvadesetak metara iznad obale jezera. Usledio je ustaljeni ritual, postavljanje logora, pranje, kupanje (ovaj put u dosta toplijoj vodi) i kuvanje…

Integralni tekst napisan u proleće 2010.



mapa | trek | visinski profil | slike (23) | video klipovi (1)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...