Kroz kras

od Šugarske dulibe do Zavrate
Velebit - 2011 | uspavani džin na granici svetova 05. 06. 2011. http://perpetuum-mobile.net/2011-velebit/kroz-kras/

Kroz kras

od Šugarske dulibe do Zavrate

Velebit - 2011

uspavani džin na granici svetova

Kroz kras

Ujutro nastavljamo naš treking ka najvišem delu Velebita. Juče smo prolazili kroz prašumu - danas idemo krševitim grebenom često počašćeni lepim pogledom prema moru. Čak i kada malo siđemo sa grebena, kraški teren dominira - sve same duboke jame do pola napunjene snegom, pukotine bez dna i procepi koje je iskopala ta silna voda koja stalno zasipa Velebit.


Ela našla mesto u prvom redu

Velebit je ostao zamrznut u vremenu, što mi ne bi smetalo da je to neko romantično (ili bar iz ove perspektive romantično) vreme morlačkih pastira, dubrovačkih i mletačkih karavana, hajduka i uskoka… Ali na žalost Velebit mi je izgledao zaglavljen i zarobljen u ranim devedesetim. Na sve strane tragovi građanskog rata: minska polja, spomen obeležja, grafiti sa velikim latiničnim slovom “U”. I naravno ljudi. Iako ih nisam video oko sebe, bio sam svestan da su blizu, i da u sebi mnogi i dalje ratuju taj ružni rat 20 godina kasnije.

Alen zna mnogo o tome šta se dešavalo u okolini i pričao mi je sve što sam ga ispitivao, i to me je dodatno opteretilo. Na racionalnom nivou, uz Alena sam se osećao potpuno bezbedno, ali ipak vrlo nelagodno, kao ugrušak ili strano telo. Sa retkim ljudima sa kojima smo se susretali, razgovor sam nevoljno ograničavao na pozdravljanje i otpozdravljanje, jer sam imao osećaj da je u toj gustoj i slojevitoj priči kroz koju smo pešačili za mene namenjen kalup arhi-neprijatelja, uloga u koju ne bih rado igrao.

Nešto pre podneva izlazimo na slepi makadam koji nas je odveo do jednog od tih mesta koje nosi teret nedavne istorije - do napuštene vojne baze Panos. Radarska baza JNA iz koje se motrilo na brodove, podmornice i avione koji bi zašli u ovaj deo Jadrana danas je skroz devastirana i razvaljena. Prošli smo kroz neke od objekata i tunele koji ih povezuju, osmatračnice i mitraljeska gnezda, i jedino što vredi na tom mestu je lep pogled koji se otvara prema moru sa jedne i najvišem grebenu Velebita sa druge strane.


Napuštena JNA radarska baza Panos - pogled ka moru

Vraćamo se do mesta sa kog smo skrenuli na makadam, i odatle se kroz krš i stenje obraslo u zelenilo, polako spuštamo ka kraškoj dolini Stap. Na sve strane belasaju se rebraste stene, levci i žljebovi, ogromni kosturi zmajeva i dugi, tanki zubi kitova, lego kockice kiklopa… U dnu zelene doline se nalazi sklonište (Tatekova koliba), a u blizini je i Kamena galerija, čuveni stenoviti lavirint, fizički i vremenski suviše zahtevan za nas sada, pa ga ostavljamo za neki naredni put i produžavamo ka sledećem skloništu.

Iz kraškog polja se penjemo strmom stazom, prvo kroz kržljavo rastinje a zatim sočno zelenom travnatom livadom izlazimo pod džinovski monolit Kuka Stapina. Na tom lepom mestu pravimo dugu pauzu, penjemo se uz Stapinu koliko je moguće i odatle merkamo Jadran i vrhove Velebita.


Silazimo sa stenovitih livada i provlačimo se kroz kamenite šumarke. Neverovatno koliko života raste iz kamena. Izlazimo na Javorje i prolazimo iznad Bilih sinokosa, sa obe strane vidimo kao tepsija ravne doline pokrivene travom, okružene pojasom šume iznad kog se belasa stenje.


Beskrajna travnata tepsija

Pratimo nizove suhozida koje je progutala vegetacija i posmatramo gomile grubog kamena koje izgledaju kao da su nekad bile nečiji letnji dom, i spuštamo se na livadicu Zamrsten a zatim i na Pričatrnja polje.


Magično veče...

Magično veče. Ogromna, savršeno ravna livada pokrivena travom ispod kolena, sa severa impozantni Vaganski vrh, sa istoka i zapada manji kameni vrhovi sa stenama koje se opiru gravitaciji i koje bi bile dostojne da ispod njih protrče Pera Kojot i Ptica Trkačica.

Neobične igre svetla, nebo zasuto gomilastim oblacima, žuta svetlost sunca koje zalazi negde iza Stapine i odbija se o žutu travu…

Na obodima velikog kraškog polja, razbacani šumarci pružili su grane i počeli da gutaju stazice kojima se retko prolazi. Provlačimo se jednom takvom stazicom i ubrzo, sa poslednjim svetlom dana izbijamo do skloništa Zavrata - male kamene kuće koju su nekada koristili pastiri a večeras je samo naša. Veoma lepo, mirno mesto.


5. jun 2011. Šugarska Duliba - Zavrata


mapa | trek | visinski profil | slike (47)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...