Kroz oblake

kružna šetnja od Ivine vodice do Svetog brda i Vlaškog grada; spust do mora kroz Paklenicu
| 07. 06. 2011. http://perpetuum-mobile.net/2011-velebit/kroz-oblake/

Kroz oblake

kružna šetnja od Ivine vodice do Svetog brda i Vlaškog grada; spust do mora kroz Paklenicu

Kroz oblake

Ujutro dugo spavamo i potrebna je velika volja da nateramo umorne noge da se popnu nazad na glavni greben Velebita, istim putem kojim smo se juče spustili. Ali barem danas idemo rasterećeni - većina stvari i opreme je ostala dole u skloništu.

Iznad Velebita je ponovo uspostavljeno primirje, ali bura i jugo dovlače pojačanja. Sivi oblaci se gomilaju celom dužinom grebena, nošeni hladnim vetrom.


Široka panorama sa Svetog brda

Penjemo se na Sveto brdo, jedan od najisturenijih visokih vrhova Velebita. Sa njega se vide manje-više svi vidici koje gledamo već nekoliko dana, ali možda iz lepšeg ugla - vidi se Vaganski vrh kako se strmo nagnuo nad Paklenicom, predivnom zelenom prašumom koja zapljuskuje kamene goleti kojima je okružena. Vidi se niz vrhova od kojih smo krenuli pre neki dan, i među kojima su Krivi kuk i Stapina. Kroz izmaglicu se vidi i more, otok Pag. I vidi se Vlaški grad, mali vrh iznad Paklenice ka kojem smo krenuli da se spuštamo.

Sveto brdo i Vlaški grad kao da su spojeni dugom opuštenom strunom koja je razapeta između njih. Dok silazimo sa znatno višeg Svetog brda, i prilazimo “stomaku” koji struna pravi pod Vlaškim gradom, taj neobični vrh nam je sve vreme pred očima. Sa njegove desne strane je Paklenica, koja kao da ključa, puši se, kao da se u njenim krošnjama rađaju pramičci i oblaci.

Jedan od tih pramičaka, mali i gotovo providan, podigao se ponesen vetrom do grebena koji spaja Sveto brdo i Vlaški grad. Ali tu se vetar koji ga je nosio sudario sa drugim vetrom koji se penjao na isti greben ali sa drug strane. I taj mali providni oblak, zaustavljen iznad grebena, počeo je da raste i širi se, dok odjednom nije progutao celi Vlaški grad. To smo svo troje posmatrali sa nevericom.


Otvaraju se oblaci nad Paklenicom

Dok smo došli do podnožja Vlaškog grada, magla je bila gusta a vidljivost minimalna. Napipali smo stazu, i tako kroz maglu se uzverali na kameni vrh. I vredelo je. Od gore smo posmatrali kako se oblak otvarao i otkrivao deo po deo Paklenice. Jedno magično iskustvo koje je teško opisati i dočarati, bilo rečima ili fotografijama…


Otvaraju se oblaci nad Paklenicom

Kada smo se nauživali na Vlaškom gradu, vratili smo se do Ivinih vodica stazom koja ide kroz šumu grubo po izohipsi (tj. bez znatnijeg gubljenja ili dobijanja visine). Ova druga noć koju smo proveli u carstvu puhova bila je mirna i tiha.


7. jun 2011. Ivine vodice - Sveto brdo - Vlaški grad - Ivine vodice

Sutradan smo se posle doručka sjurili sa Velebita celom dužinom Velike Paklenice, sve do mora. Paklenica je prelepa, zelena i bujna, prebogata vodom. U gornjem delu išli smo uzanim kamenim stazicama, koje su bliže podnožju prerasle u šire kamene puteve nalik na austrougarske puteve kakve smo viđali po Boki.

Paklenica se kao levak prepun krošnji skuplja u kameno grlo koje vodi do mora - u svet kamene goleti. Velebit posmatran sa obale mora krije svoje pravo lice. Zaklonjen iza prvog niza kamenih grebena, ne odaje utisak raznovrsnosti koja može da se nađe iza - šumskih prostranstava, velikih travnatih krških polja, četinarskih šuma…

Za veoma kratko vreme, nešto više od četiri sata, prešli smo oko 15km i izgubili oko 1200 metara nadmorske visine, i sve to sa kompletnom treking opremom. Naravno, kolena i zglobovi su nam bili rastureni, i to nam je malo poremetilo uživanje u Paklenici, kao i zapara koja nas je zapuhnula kako smo se približili moru. Razlog žurbe je bio skori polazak autobusa iz Starigrada za Baške Oštarije, a plan je bio da se Alen tim busom vrati do kola, i da onda dođe nazad po nas.

Dok smo ga čekali na plaži, brčnuli smo se u ledenom moru i gledali u sive oblake, sa nadom da se neće otvoriti. I nisu. Alen nas je pokupio, i kako smo obišli Velebit sa južne strane, obgrlila nas je kiša koja nas je pratila kroz velika pusta polja Like i mračna sela Korduna, Banije, sve do Osijeka.


8. jun 2011. Ivine vodice - Paklenica - more

Na granici na Dunavu smo bili u nekim sitnim satima posle ponoći, i dok je Ela spavala na suvozačkom mestu, hrvatski graničar je insistirao da mu pokažem dokaz o prijavi boravka, koji nismo imali. Na kraju nas je ipak pustio. Ovo pominjem zato što se nešto slično ponovo desilo narednog meseca, kada nam se Alen pridružio na putešestviju po Staroj planini. Samo tu nisu bili tako uviđavni, već su nas privodili u policijsku stanicu u Pirot. Tragikomedija…

No, da završim na nečem pozitivnom, a Velebit to svakako jeste - fenomenalna planina, drugačija od svih drugih na kojima sam bio, i zahvaljujući Alenu imali smo priluku da ga bar malo iskusimo.



mapa | trek | visinski profil | slike (49)