Kroz šumu

od Baških Oštarija do Šugarske Dulibe
Velebit - 2011 | uspavani džin na granici svetova 04. 06. 2011. http://perpetuum-mobile.net/2011-velebit/kroz-sumu/

Kroz šumu

od Baških Oštarija do Šugarske Dulibe

Velebit - 2011

uspavani džin na granici svetova

Kroz šumu

Velebit je gromada koja dominira geografijom, istorijom, mitologijom, florom, faunom… Skoro 150 kilometara dugačak, opružen duž morske obale, razdvaja Mediteran od Balkana, Dalmaciju od Like, mletačke uticaje od orijentalnih, katolike od pravoslavnih…

Alen je tu veliku i raznoliku planinu upoznavao godinama, i za naš boravak od nekoliko dana probrao je njen južni, najviši i najdivljiji deo.

Vreme je bilo prohladno, ali vedro. Još dok smo se kolima polako uzdizali putem od Gospića prema Karlobagu, izronili smo iz oblaka koji je potapao kontinentalnu Hrvatsku, i u Baškim Oštarijama, prevoju koji deli Srednji Velebit od Južnog, ogrejalo nas je sunce. Pošli smo kroz mladu bukovu šumu i vrlo brzo izašli na prvi mali vrh sa kojeg smo kroz koprenu izmaglice ugledali more - Velebitski kanal i tužno golišave krakove Paga.


Prvi pogled na more i na Pag

Brzo smo prešli preko te ljiljanima obrasle livadice sa koje nas je put odveo u Ramino korito, gustu prašumu stešnjenu između dva paralelna grebena.

Velebit je poprište iznad kojeg se stalno bore kontinentalna i primorska klima, za prvu ratuje bura a za drugu jugo. U trenutku dok smo se mi vijugavo spuštali u Ramino korito, a i narednih nekoliko dana, vladalo je neko nezgodno primirje - hladnom vlažnom vazduhu koji je bura nosila sa severozapada prolaz je bio zaprečen tačno iznad Velebita. Iznad cele dužine grebena skupili su se sivi oblaci - nije padala kiša, ali se osećala sva težina vode.


Ramino korito

U Raminom koritu bilo je još gore, kao da se sva vlaga slegnula u njega - isparava zemlja, isparava drveće, isparavaju naša čela i sa njih kapljice teškom mukom odlaze u prezasićeni vazduh.

Često kada me snađu takvi napori (kao što je uspon nakon neprospavane noći, po teškom terenu i velikoj vlazi sa 20ak kila tereta), u glavi mi nešto kvrcne, uključi se autopilot koji preuzme kontrolu nad naizmeničnim podizanjem i spuštanjem nogu, a misli postanu slobodne da odlebde gde im je volja. I tako je počeo da se rađa “Ep o hrabrom Marinu”. Pre polaska iz Novog Sada, pročeprkao sam malo po istoriji i etnologiji ovog kraja, i naravno detaljno sam prostudirao topografske karte. Sada mi se to sve nekako spojilo i krenuo sam da izmišljam priču, sve u epskom desetercu.

Žao mi je što je nisam tada zapisao. Imala je sve elemente dobre epske pesme: hrabrog siromašnog pastira sa Velebita zaljubljenog u lepoticu iz primorja koju ne žele da mu daju, zlog džina Ramu koji živi negde na planini i koji otima devojku, zmiju Dulibu kojoj mladić pomaže u nekoj nezgodi i koja mu posle pomaže da spasi devojku… Silno smo se zabavljali narednih par dana razrađujući i dopunjavajući taj “ep”, nafilovan i napakovan svim toponimima kroz koje smo prolazili, uz to i objašnjavajući zašto tako izgledaju (na primer Ramino korito je nastalo kada je Marin pobedonosno tresnuo džina Ramu, a ovaj se onesvestio, pao na tri vrha, smrskao ih i udubio u dolinu).


Ramino korito

Izvlačimo se konačno iz Raminog korita, prolazimo kroz Pasji klanac i u rano predveče izlazimo na Ripišta sa kojih nas staza vodi grebenom sa kojeg se vidi more, i tako sve do našeg prvog prenoćišta - Šugarskih Duliba.

Veoma mi se dopada način na koji je Velebit označen i uređen za planinare: markacije se nalaze na mestima na kojima su potrebne (uglavnom na račvanjima) umesto da je slepo okrečen svaki drugi kamen. Na pravilnim razmacima postoje planinarska skloništa - objekti otvorenog tipa u kojima je moguće prenoćiti, ugrejati se a u ponekima i pripremiti hranu i snabdeti se vodom. To dosta olakšava treking, jer nije potrebno nositi šator, tražiti mesto za noćenje, svakodnevno šator raspakivati i pakovati, sušiti od rose i kiše…


Pag i Velebitski kanal

Jedno takvo sklonište se nalazi na mestu koje se zove Šugarska Duliba. U pitanju je veliki metalni transportni kontejner donesen vojnim helikopterom i pregrađen i preuređen za smeštaj manjeg broja planinara.

Smeštamo se u skloništu i preostalo vreme do mraka provodimo na obližnjem Krivom kuku posmatrajući kako sunce tone negde iza Paga.


4. jun 2011. Baške Oštarije - Šugarska Duliba


mapa | trek | visinski profil | slike (23)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...