Maglić

šetnja sa Goranom i Bukvalistima
| 14. 07. 2012. http://perpetuum-mobile.net/2012-trnovacko-jezero/maglic/

Maglić

šetnja sa Goranom i Bukvalistima

Maglić

Prvi dan - uspon na Maglić

Putešestvije je počelo za nas već standardno – od samog početka naporno. Posle cele radne nedelje, krenuli smo u petak popodne tako da u pola noći stignemo na Prijevor (najbližu tačku jezeru do koje se može stići kolima), prenesemo stvari do jezera (oko dva sata pešačenja) i tamo odspavamo nekoliko preostalih časova do jutra.

Ujutro se nalazimo sa Goranom i njegovom ekipicom planinara. Oni su uspon na Maglić sačuvali za kraj, a mi smo se natempirali tako da bar taj poslednji dan budemo sa njima. Luda ekipa, dobra atmosfera, mnogi se poznaju od ranije i već dobro znaju kako ko diše, a drugi su imali prilike prethodnih dana da se lepo uklope.

Najviši vrh Maglića je ujedno i najviši vrh BIH. Do njega vodi dobro markirana i utabana staza. Uspon je konstantan i bez velikih gubitaka visine (oko 1000m ukupne visinske razlike) i na vrhu se nalazi pečat. To su sve razlozi zbog kojih je ovo ubedljivo najposećeniji vrh u okolini Trnovačkog jezera.

Staza najvećim delom ide uz vrlo strmu padinu Maglića (Šarena lastva) okrenutu prema jezeru i pomalo je nezgodna, pogotovo u silasku. Ali kao kompenzacija u svakom trenutku tu je pogled iz ptičije perspektive na veliko srcasto jezero. Po izlasku na greben (Carev do), perspektiva se pomalo menja, i otvara se lepši vidik prema vrhovima Bioča i Volujaka sa jedne strane, šumskih prostranstava Perućice i masiva Zelengore sa druge i Vučeva, kanjona Tare, Pive i Drine sa treće strane. Na momente proviri i Pivsko jezero a i Durmitor se jasno razaznaje (Sedlena greda, Bobotov kuk, Škrka, Planinica, kanjon Sušice, Štulac…)

Greben je blago iskošena ravan obrasla travom i livadskim cvećem a staza je laka za hodanje. Vrh je kamenita čuka koja pruža nešto bolji pogled na prizore vidljive i sa ostatka grebena. Pogled prema jezeru, Trzivci, Trnovačkom Durmitoru i Volujaku je prelep. Kombinacija modro-plave boje jezera, sivkastih nijansi stena i sipara, belasanja preostalih krpa snega i celog spektra zelene boje vegetacije, od svetlo zelenih krošnji bukove šume preko žućkasto-zelenih livada do tamno zelenih žbunova “kleke”, tj. borova krivulja. I još pored svega toga, pošto se jezero nalazi u rupi, reljef stvara dodatne šare senki i igre svetlosti u kombinaciji sa poluprovidnim senkama oblaka koje trče okolo. Prelep pogled, gotovo ravan vidicima na Prokletijama.

Pogled sa Maglića Pogled sa Maglića

Lepo smo rastegli i izgustirali šetnju po Magliću, osvežili se u jezeru i onesvestili do jutra u šatorima.

Integralni tekst napisan krajem jula 2012.



mapa | trek | visinski profil | slike (18)