Vrsta i severni Bioč

kroz krš i kamen
| 15. 07. 2012. http://perpetuum-mobile.net/2012-trnovacko-jezero/vrsta/

Vrsta i severni Bioč

kroz krš i kamen

Vrsta i severni Bioč

Ujutro smo mahnuli Goranu i ekipici koja je krenula prema Perućici i posle kud koji, a mi smo se uputili ka severnom delu Bioča koji se nadnosi nad Mratinjem i Pivom.

Drugi dan - uspon na Bioč

Krenuli smo istom onom stazom preko Šarene lastve za vrh Maglića i zatim se odvojili prema prevoju između Trzivke i Maglića. Nakon tog skretanja sa uspona na Maglić staza više nije markirana i na većini mesta ni ne postoji neka utabana staza. Ponegde postoje “čovečuljci” od naslaganog kamenja koje su postavili planinari i čobani ali uglavnom se put preko sipara, snežnika, livada i kroz kleku bira slobodnom procenom. Za razliku od jučerašnje šetnje grebenom Maglića, danas smo gotovo sve vreme bili stešnjeni u doljama i jarugama.

Pogled iz okoline Bojanski vrata Pogled iz okoline Bojanski vrata

Konačno stižemo na Vrstu – prvi u nizu vrhova koje smo došli da obiđemo. Sa njega se pruža malo drugačija perspektiva. Maglić se vidi u celosti. Iza Maglića se naslućuje rupa u kojoj je jezero, a oko rupe vrhovi Trzivka, Trnovački Durmitor i u pozadini greben Volujaka. Ispred Maglića, tj. pored njega je Vučevo, opkoljeno kanjonom Drine/Tare sa severa, Pive sa istoka i sa juga prostranom dolinom u koju se smestilo Mratinje. Sa druge strane kanjona Pive lepo se vidi Crkvičko Polje, Pivska planina i Durmitor u pozadini.

Pogled na ostatak Bioča sa Vrste Pogled na ostatak Bioča sa Vrste

Neposredno na jug vide se vrhovi Bioča: Grdelj, iz čijeg podnožja smo se i popeli na Vrstu, zatim bezimeni vrh povezan prevojem sa Vrstom. Taj vrh je još jednim prevojem – Sedlom, povezan dalje sa vrhovima Nož i Bioč, i dalje grebenom Zmajeva greda. Iza Gredelja proviruju vrhovi Bioča: Bubreg, Veliki i Mali Vitao.


http://y2u.be/Ytwyu8uZLwU

Najavljena promena vremena je počela da nas sustiže, a njen vesnik je bio vrlo jak vetar koji je nagomilavao tamno sive oblake. Dok smo izašli na Vrstu, naleti vetra su postali toliko jaki da su nas obarali s nogu. Spuštajući se na prevoj, odlučujemo da ne rizikujemo da nas oluja uhvati na tako izloženom mestu. Naleti vetra su donosili kapi kiše, a Mića, Dajana i Ela su rešili da istrče bar još na taj prvi (bezimeni) vrh, udaljen dvadesetak minuta žestokog uspona. Alen i ja ih čekamo u podnožju.

Pogled prema Magliću i Volujaku Pogled prema Magliću i Volujaku

Sastajemo se ponovo, i krećemo nazad putem kojim smo došli. Vetar i dalje snažno duva, toliko snažno da je crne oblake odneo negde prema Durmitoru, ali doneo nam je novu brigu: miris dima i paljevine. Krećemo se kroz jaruge i vidici su nam vrlo ograničeni, računamo i prebiramo po glavi koliko bi bili bespomoćni u slučaju obližnjeg požara pri ovakvom vetru. Konačno izlazimo na prevoj i vidimo sivo nebo iza Vučeva koje se povremeno zacrveni – gori kanjon Drine nekih 30ak kilometara od nas.

Miris dima prati nas sve do prevoja između Trzivke i Maglića, ali sad bar znamo gde gori. Vetar je odneo oluju negde daleko, i ostaje pitanje da li smo možda trebali da nastavimo po planu i obiđemo Nož, Bioč i Zmajevu gredu. Tešim se logikom kako je bolje kad god je to moguće ići “na sigurno”, jer isto tako se moglo desiti da vetar nagomila još oblaka umesto što ih je raspršio. Zmajeva greda za neki drugi put – utešna nagrada je više vremena za kupanje u jezeru.

Integralni tekst napisan krajem jula 2012.



mapa | trek | visinski profil | slike (21) | video klipovi (1)