Komovi i Bjelasica

Vasojevića kom i Biogradsko jezero
| 03. 08. 2015. http://perpetuum-mobile.net/2015-vuk-gorski-i-morski/komovi-i-bjelasica/

Komovi i Bjelasica

Vasojevića kom i Biogradsko jezero

Komovi i Bjelasica

Ima li šta lepše nego kad je prvo što vidiš kada otvoriš oči - veličanstvena gromada Vasojevića koma?

Vasojevića kom, 3. avgust 2015.


Vasojevića kom

Jutro je već počelo da se pretvara u sparan dan kada smo pošli iz katuna Štavna ka Vasojevića Komu, i u vazduhu je bio miris kiše. Zanimljivo kako je pamćenje subjektivno. Prethodni put kada sam se penjao na ovaj vrh, mlađi, laganiji i bez velikog tereta, upamtio sam ga kao tehnički i fizički nezahtevan. Danas mi nije tako izgledao. Iscrpljen prethodnih dana, teško i sporo sam napredovao stazom koja seče sipare i penje se uz strme kamenite livade. Do prevoja Vere Vincek nam je trebalo skoro dva sata. Vetar je počeo da muti vidik i gomila oblake. Opasnost nije bila još neposredna, ali postalo je jasno da će do kraja dana pljusnuti kiša.

Nisam imao snage da “istrčim” do vrha strmom kamenitom stazom, a nisam hteo ni da rizikujem da nas uhvati kiša na strmoj travnatoj padini Koma. Dajana, Vlada i Mića su se brzom brzinom popeli na vrh, a nas troje, Ela, Vuk i ja, smo odmorili malo na prevoju (Vuk i odspavao), i krenuli polako na dole. U podnožju smo se ponovo spojili i spustili do katuna Štavna. Kako smo seli u restoran, počele su da padaju prve kapi koje su se ubrzo pretvorile u provalu oblaka.


Sedimo u Štavni u polupokrivenom restoranu katuna i gledamo pljusak koji donosi rasterećenje i spira tenziju. Sevaju munje, praskaju gromovi, vetar kotrlja oblake preko nas i temperatura je prilično pala. Oblačimo sve što imamo dok čekamo kačamak. I čekamo. I čekamo… Vuku je dosadilo da ceo dan sedi u rancu. Protestuje i ne da da ga vežemo u kolicima, već trčkara okolo, svuda se zavlači, vuče stoljnjake, izlazi na kišu.

Posle više od dva sata kačamak konačno stiže. Nešto su zeznuli, prvu turu bacili pa krenuli da spremaju iz početka. Odavno već pregladneli navaljujemo na smešu kukuruznog brašna i krompira koja pliva u masti istopljenog kajmaka. Ja sam se sa mojim izborio, ali ostali su imali primedbi.

Posle ručka se pakujemo i krećemo kud koji: Vlada i Dajana na ronjenje, a mi vozimo Miću u Kolašin na voz. Kiša i magla nas prate celim putem do Kolašina, i dalje do Biogradskog jezera, naše naredne stanice. Smeštamo se u drvenom bungalovu nedaleko od jezera.

Biogradsko jezero, 4. avgust 2015.

Odgovor na pitanje sa početka teksta, buđenje u idili na obali Biogradskog jezera može bez problema da konkuriše Vasojevića komu.


Biogradsko jezero

Kiša se tokom noći ispadala, i jutro je bilo prohladno, ali lepo, sunčano i mirisno. Doručkovali smo i krenuli u krug oko lepog jezera. Za razliku od žege na Prokletijama, Biogradsko jezero je bilo do vrha puno, i na njegovoj površini se plavilo nebo i zelenele krošnje bukvi.


http://y2u.be/fCr0yHaUsEA

Vuk je konačno dobio priliku da trči i šeta koliko mu je volja, i najzabavniji mu je bio deo gde dugački mostići idu preko Biogradske rijeke. Najveći deo dana smo proveli pored jezera, i tek popodne se popakovali i krenuli ka Podgorici, moru i kilometarskim kolonama automobila koji mile po užarenom asfaltu između Sutomora i Ulcinja.

Još je bio uveliko dan kada stižemo do Ade Bojane, regulišemo kamp, nalazimo mesto i otvaramo šator.

Napomena: nisam imao GPS, priloženi trek je unesen ručno na mapi.

Tekst napisan u martu 2018.



mapa | trek | slike (23) | video klipovi (4)