Planinarenje i šatorovanje sa bebom

priručnik za ljubitelje ekstremnog roditeljstva
| 12. 08. 2015. http://perpetuum-mobile.net/2015-vuk-gorski-i-morski/planinarenje-sa-bebom/

Planinarenje i šatorovanje sa bebom

priručnik za ljubitelje ekstremnog roditeljstva

Planinarenje i šatorovanje sa bebom

Kod planinarenja sa malim detetom postoji nekoliko krupnih razlika u poređenju sa “običnim” planinarenjem. Po ukupnoj masi “prtljaga”, najsličnije je trekingu. Ali “prtljag” se ne da lepo presložiti i podeliti, nije moguće centar mase (i ravnoteže) približiti donjem delu leđa, čak šta više, tovar često voli da se ispruži, zavali, ili kada zaspi, skroz se opusti, iskrivi i “iscuri” na jednu stranu, obično na najnapornijim usponima kada je to najmanje zgodno. Raspevan je i brbljiv, povremeno te šutne nogicom u leđa ili ti čupka kosu ako uspe da dohvati. A kad konačno sav zajapuren stigneš na odredište, ili bar u neki zgodan hlad, ne možeš samo da skineš i tresneš dole taj dragoceni tovar, kao da su unutra samo vreća, šator, majce i gaće, sudovi i druga oprema, već moraš polako da ga spustiš, zabavljaš i opslužuješ.


http://y2u.be/_6R3_oEIABw

Pored bezbednog i udobnog prevoza u rancu, osnovne potrebe bebe u planini su: hrana, spavanje, zaštita od sunca, insekata, vetra, kiše i prevencija i zaštita od dosade. Hranu smo dosta jednostavno rešili; sa 15 punih meseci Vuk je već uveliko jeo čvrstu hranu, ali je i dalje sisao par puta dnevno. Obično bi mu dali da doručkuje nešto “konkretno” pre polaska, za prvi obrok bi poneli čokolino ili kašu od gnječenog voća i keksa, pa bi to kombinovao sa sisanjem. Za ovako malo dete, od maminog mleka nema bolje i zgodnije hrane u planini - uvek higijenski ispravno i sveže, potaman podgrejano, u dovoljnoj količini a u ambalaži koja te mazi i češka. Takođe, od sise nema bolje utehe kad padne i udari se ili se iz bilo kog drugog razloga rastuži.

Ni sa spavanjem nije bilo problema, ranac mu je bio dovoljno udoban i prostran, pa je mogao da se smesti kako želi, i kada mu dosadi da gleda kuda idemo i prolazimo, mogao je da se opusti i prepusti ljuljuškanju i truckanju i odrema koliko mu treba. Zato bi on naše dnevne šetnje završavao odmoran i osvežen, spreman za akciju, za razliku od nas, izmučenih i iscrpljenih.


Veseli ranac

Ranac koji smo nosili je imao zgodnu nadstrešnicu - zaštitu od sunca, i to smo po potrebi kombinovali sa šeširićem, kremama, laganim dugim rukavima i nogavicama. Sa insektima nije bilo problema, ali bili smo i na to spremni, sa raznim sprejevima i kremama.

Mda, zaboravih pelene. Kod kuće smo od početka Vuku stavljali platnene pelene, ali to bi ovde bilo vrlo nepraktično, pa smo napravili kompromis i poneli jednokratne. Te pelene se reklamiraju kao bio-razgradive, ali svejedno smo izbegavali da iskorišćenu, punu pelenu ostavljamo u planini.

Sve u svemu, bilo je jednostavnije i izvodljivije nego što smo se nadali. Bili smo sa prijateljima voljnim da pomognu i na koje možemo da se oslonimo, a i Vuk je bio kooperativan, nije se bunio i protivio da sedi u rancu, rado je posmatrao iz njega, brbljao i gugutao ili spavao. Uglavnom nije bilo nužno da neko hoda pored njega i zabavlja ga.

Kampovanje

Spavanje u šatoru nije problem, lako je napraviti meku podlogu ispod deteta i pokriti ga u skladu sa vremenskim prilikama. Ni sa održavanjem higijene i pripremanjem hrane u improvizovanim uslovima nije bilo teškoća. Najnezgodnije nam je bilo što je svuda u kampu livada u čijoj osnovi je pesak, (u koji bi se Vuk uvaljao kao kolač sa makom, pogotovo kada bi ga namazali kremom za sunce). Ta ledina je oivičena bagremima i bodljikavim žbunovima kupine, a okolo su šatori i stvari drugih ljudi. Zato nismo Vuka mogli da pustimo samog ni na trenutak, jer on je od kad se rodio čovek od akcije, živahan i uporan, i nema šanse da sedi u mestu.

U toku dana, pre nego što popodne ponovo počne da struji vazduh, u kampu je bilo nepodnošljivo toplo, a u sumrak su se spuštali rojevi komaraca. To su bili periodi kada smo se trudili da budemo negde drugo, ali su nam se na Adi Bojani opcije za to svodile na pravljenje malih krugova po stazicama između bungalova.

Po našem iskustvu, Ada Bojana sa ovako malim (a živahnim) detetom je bila pogrešna procena i promašaj - peščana zabit puna komaraca gde osim lepe plaže nema ništa drugo. Nedostaje lep park sa prirodnim hladom u koji je moguće skloniti se kada upekne sunce, nedostaje normalno šetalište gde je moguće uveče gurati kolica i uspavati dete, a kada plaža dosadi (drugog ili trećeg dana) u blizini su samo Ulcinj i Stari Bar koji ispune samo dva dana. Ada ima smisla kada su deca već dovoljno velika da mogu sama da se igraju u plićaku i da im znači da na plaži provode po ceo dan i to dan za danom, dakle kada imaju bar tri ili četiri godine, i tada možda vredi žrtvovati se i podneti to sve zbog njih. Do tada je nepraktično.

Samo kampovanje je ok i izvodljivo ako je negde usputno.



slike (10) | video klipovi (1)