Tivat

naša baza za obilazak Boke
| 06. 08. 2016. http://perpetuum-mobile.net/2016-boka/tivat/

Tivat

naša baza za obilazak Boke

Tivat

Kroz Tivat sam prolazio više puta kolima i jednom biciklom (2007.), mislim da sam kao dete devedesete ili devedeset i prve bio sa roditeljima u poseti njihovim prijateljima, ali ni jedan deo Tivta mi nije bio dovoljno upečatljiv da bih ga upamtio. Istina, Tivat ne može da se poredi sa Kotorom, Herceg Novim, Budvom ili Perastom, ali ima i tu šta da se vidi, i što je još bitnije, sva ova i mnoga druga interesantna mesta su u neposrednoj blizini Tivta.

Tivat se nalazi u srcu Boke, na mestu gde se Grbaljsko polje spaja sa blagim zapadnim padinama Vrmca i izlazi na Tivatski zaliv. Vrmac je omanja planina (za crnogorske uslove - najviši vrh 765 metara) koja dominira poluostrvom koje od Tivatskog zaliva odvaja Kotorski i Risanski zaliv. Južno od Tivta je još jedna mala planina koja dominira poluostrvom - Luštica, i ona odvaja Tivatski zaliv od Hercegnovskog zaliva (kroz Kumborski tesnac) i od otvorenog mora.

Od Tivta do Kotora se može doći kolima kroz tunel ispod Vrmca za oko pola sata ili manje, do Herceg Novog, Risna ili Perasta preko trajekta Lepetani-Kamenari (deset minuta od Tivta) za manje od sat vremena a do Budve kroz Grbaljsko polje za oko sat vremena (zavisno od saobraćaja).

Nekoliko planinarskih staza za Vrmac kreću iz samog Tivta, a i druge su u neposrednoj blizini. Ukratko, cela Luštica, Vrmac i Boka (uključujući desetine plaža u zalivu i nekoliko na otvorenom moru) su u dometu jednodnevnih i poludnevnih vožnji biciklom.

Istorija Tivta

Ima više pretpostavki o poreklu imena: od hrišćanskog sveca Theodorusa ili Theodosiusa, od imena ilirske kraljice Teute ili po imenu Theodore, žene vizantijskog cara Justinijana koji je podigao tvrđave u Kotoru i luci Rose. Po jednoj legendi koja je zapisana u XVII veku, “theudo” ili “thedu” je vrsta loživa koje se dobija od stabla divljeg bora i koje ribari koriste noću da osvetle svoje barke i pristane.

Tivat se formirao kao važno naselje tek krajem devetnaestog veka kada je sedište austro-ugarske ratne mornarice za Boku premešteno iz Kotora u Tivat (takozvani “Arsenal”). Pre toga, pod nazivom “Tivat” (Theodo, Theudo ili Teodo) označavan je veliki prostor na severozapadnoj obali Vrmca (jezgro je bilo u okolini Lepetana, današnje Donje Lastve i Seljanova). Sve do XVII veka za prostor između Veriga i izvora Plavda, uporedo su se koristili nazivi Tivat, Primorje Veće brda (selo na Vrmcu) ili predeo Sv. Lovrinca.

U antici, područje Tivta se nalazilo otprilike na pola puta između dva najvažnija mesta u Boki: Risiniuma (na mestu današnjeg Risna) i Agruviuma (u Grbaljskom polju, verovatno u okolini Miholjske Prevlake i sela Gošići). Nikad tu nije bio važan kulturni, ekonomski ili vojni centar, ali po legendi, u Tivtu su se u antici nalazili letnjikovci ilirske kraljice Teute.

Oko 1500 godina kasnije, na istom području letnjikovce grade bogate porodice iz Kotora i kasnije iz Dobrote. Kompleksi najbolje zemlje na obali sa najlepšim pogledom bili su ograđeni visokim zidovima i branjeni snažnim kulama, i svaka vila je imala svoj pristan. Seljaci koji su obrađivali zemlju i služili gospodu su živeli visoko u brdu. Između tih razbacanih letnjikovaca i grupica objekata koji su ih činili smenjivala su se prostranstva obrađene zemlje i divljine.

Letnjikovci Buća i Pima-Pasquali

Zbog proširenja arsenala srušen je zaštitni zid kompleksa Buća, kao i prilaz palati ukrašen sa 130 kamenih stubova. Pre toga je austrijska uprava srušila palatu da bi na njenom mestu sazidala kuću po svom ukusu. Posle II svetskog rata ispred ostataka kule i dvorca, podiže se letnja pozornica.


Letnjikovac Pima-Pasquali se nalazi u zaleđu plaže Belani, u blizini marine Kaliman. U okviru letnjikovca je crkva Sv. Antuna, romano-gotičkih karakteristika, koja je prvobitno predstavljala otvorenu kapelu pravougaone osnove, bez apside. Zasvedena je prelomljenim svodom. U poznijoj fazi je sagrađen zapadni zid s vratima i rozetom.

Prostor nekadašnjeg letnjikovca je isparcelisan i tu su sagrađene stambene kuće. Pored crkve, opstao je zid prema moru sa gumnom i kapijom, i nekadašnja vila na suprotnoj strani. Vila je videla i bolje dane.

Arsenal

Prilikom manevara austrougarske mornarice 1886. na Jadranu, u Boku doplovljava flota pod komandom admirala Maksimilijana fon Šterneka. Admiral prepoznaje strategijski važnost Tivta za izgradnju pomorskog arsenala, i šalje referat o tome u Beč, nakon čega komanda započinje sa otkupljivanjem dela potrebnog zemljišta. 1888. godine počinju radovi na nivelisanju terena za budući arsenal i vojnu pomorsku bazu u Tivtu.

Opštinsko veće Tivta 1889. godine donosi odluku da se zemljište na obali besplatno ustupi mornarici. Arsenal je odmah zaposlio 60 radnika, a prvi inženjeri bili su Česi koji prave prvo privremeno pristanište i prvi navoz (dok). Krajem 1889 na navoz je izvađen prvi brod, i Arsenal postaje i remontna baza, grade se posebne radionice i pogoni, podiže drugi navoz i 1900. godine ceo prostor ograđuje zidom.

Na dalje je razvoj Tivta bio direktno vezan za razvoj i napredak Arsenala.

Od sloma Austro-Ugarske 1918. godine pa sve do 4. marta 1921. godine komandu nad Arsenalom imaju Francuzi, nakon čega prelazi u ruke kraljevine Jugoslavije. Arsenal je ubrzo renoviran i za njegove potrebe je oformljena Mornaričko-zanatlijska škola kasnije (Vojno-zanatska). 1930. godine počinje samostalna izgradnja drvenih brodova i motornih čamaca. Početkom 1941. godine u Arsenalu je radio 1562 radnika, tehničara, inženjera, vojna činovnika, podoficira i oficira.

Posle Drugog svetskog rata Arsenal se razvija u Mornaričko tehnički remontni zavod u kojem se remontuju brodovi JNA, a kasnije sedamdesetih godina ruski i libijski vojni brodovi i podmornice. Arsenal postaje visoko profitabilna budžetska ustanova koja gradi Tivat, stanove, ustanove, infrastrukturu.

Od raspada SFRJ remontni zavod stagnira i propada, da bi nakon što Crna Gora ponovo postaje nezavisna država 2006. godine bio po vrlo povoljnim uslovima prodat kanadskom milijarderu, koji je imao nameru da ga pretvori u modernu marinu za luksuzne brodove i jahte - Porto Montenegro. 2016. godine dolazi do promene vlasništva, i Porto preuzima investicioni fond iz Dubaija.

U sklopu Porto Montenegro nalazi se 460 vezova za brodove veličine 15 do 150 metara, niz poslovnih, hotelskih i stambenih objekata, kazina, butika, prodavnica… Po rečima prethodnog vlasnika, Porto je postao ozbiljna konkurencija elitnoj marini u Monte Karlu, jer uz pomenute kapacitete, znatno je povoljniji za zimovnik, krstarenje i vezivanje jahti. Tome doprinose poreske olakšice za vlasnike jahti uvedene zakonom donesenim 2007. godine.

Kao što je to nekada bio Arsenal i kasnije Remontni zavod, i Porto Montenegro je pojedinačno najveća i najbogatija firma u gradu, čija je sudbina i razvoj direktno povezana sa sudbinom Tivta.

Tivat - opšti utisak

Tivat nije mesto sa dugom arhitektonskom tradicijom, i u blizini mora se nalazi vrlo malo starijih objekata - letnjikovac Buća, po koji kameni zid (ostatak letnjikovca Pima-Pasquali) ili stara crkva (Sv. Antuna). Više starih kamenih kuća moguće je videti na bregovima u gornjem delu Tivta, u Tripovićima, Peanima i Đurđevom brdu, nešto više u Seljanovu i Donjoj Lastvi.

Uprkos tome, Tivat nije unakažen kao neka druga mesta na crnogorskom primorju. Recimo da je centar grada šetalište Pine na obali mora. Tu su skoncentrisani elitni hoteli, i kada se malo odmakne od obale u nekoliko blokova se nalaze višespratnice (do 4-5 spratova), uglavnom oko Trga Magnolija. Tu su prodavnice, diskonti, zelena pijaca, sedišta firmi, itd.

Na sve strane oko tog jezgra nalaze se blokovi sa prizemnim kućama ili jednospratnicama. Svaka je smeštena u zelenom vrtu. Ulaz u dvorište obično je natkriven vinovom lozom, a često se tu nalazi drvo masline, banane, magnolije, smokve, mandarine, limuna, poneki čempres ili drugi četinar ili neko drugo mediteransko žbunje ili drveće. Ceo kraj vrlo lepo miriši (izuzetak je okolina luke Kaliman gde voda ima ustajao zadah kada vetar stane).

Tivat ima sreću da nije stešnjen između brda i mora kao mnoga druga crnogorska primorska naselja, pa i Jadranska magistrala ne ide uz samu obalu, već uglavnom oko pola kilometra od obale.

Ulice su uzane (često bez trotoara), i parkira gde ko stigne i gde mu je zgodno (kako domaći - tako i gosti) i saobraćaj često nije najsrećnije regulisan, ali funkcioniše nekako jer se vozači oslanjaju na nepisana pravila (na primer na uključenjima na magistralu najčešće nema semafora i jedini način je čekati da se neko smiluje da te propusti). Zahvaljujući tome saobraćaj teče solidnom brzinom i nisam primetio da se neko mnogo nervira.

Grad je vrlo čist, i pored zelenila u privatnim dvorištima koje sam pomenuo, ima više parkova i bujnih drvoreda na ulicama.

Šetalište uz obalu mora, u svom upotrebljivom delu, od Belana do Porto Montenegro je u dužini od oko dva kilometra, ali je šetnju lako produžiti ka Velikom gradskom parku, gradskim ulicama ili drugim parkovima. Kada upekne podnevno sunce, lako je naći osveženje u šetnji kroz mirišljave parkove, ili između blokova u centru grada.

Tivat ima nekoliko plaža u samom gradu, ali su uglavnom kilave. O tome detaljnije na drugom mestu.

Cene u Tivtu su u prodavnicama slične kao u Novom Sadu (nešto je skuplje, nešto jeftinije a ponuda je bogata). U kafiće, restorane i luksuzne prodavnice nismo mnogo zalazili. Dnevni zakup dve ležaljke i suncobrana na nekim od “udarnih” plaža je besmislenih 15 eura, na drugim mestima verovatno jeftinije.

Tivatski aerodrom se nalazi blizu grada (pista je na oko 1.5-2 km od grada). Zanimljivo je gledati te grdosije iz bliza kako te nadleću, ali to vrlo brzo “zastari” i ostane samo potmula buka. Srećom, avioni lete samo danju, i putanje su im takve da čim se podignu zavijaju oštro na jug, brzo se udaljujući od grada.

Brijeg Gverovića, Župa i Belani

Mi smo našli smeštaj na Brijegu Gverovića, ulici i brdašcu iznad uvale Janina, neposredno uz park Župa. Župa je malo kupasto brdo potpuno obraslo u stara stabla četinara koje dan-noć šušti i cvrči od brojnih cikada koje tu žive. Kroz park vijuga negde kameni, negde asfaltni put, prolazi pored nekoliko razrušenih objekata (verovatno iz doba Austro-Ugarske) i penje se na vrh brda do ruine koja tu sedi.

Sedamnaestog aprila 1941. godine, nakon kolapsa komande vojske kraljevine Jugoslavije, neposredno pred italijansku okupaciju Crne Gore, poručnici bojnog broda I klase Sergej Mašera i Milan Spasić miniraju i potapaju razarač Zagreb, da ne bi pao u ruke okupacionoj vojsci, žrtvujući svoje živote. Zagreb je potonuo nedaleko od Župe.

Ceo kompleks je i posle rata pripadao vojsci da bi u nekom trenutku počeo da se koristi kao ugostiteljski objekat. Župa je izgleda bila žrtva neke sumnjive privatizacije, i danas leži napuštena i zapuštena. Objekat na vrhu brega se raspada, onaj na obali je u još gorem stanju, kao i pristan a zelene površine se ne održavaju i ima dosta đubreta (papira i plastike). Kroz park čaprka desetine kokošaka i brsti nekoliko koza. Uprkos ovakvom opisu, park je lepši nego što to zvuči, pre svega zahvaljujući velikim, starim, mirisnim četinarima i pogledu na more, Krtoljski arhipelag i Lušticu koji se odatle pruža.

Mi smo bili smešteni na spratu kuće u drugom redu od obale mora, ali zbog konfiguracije terena celom širinom kuće imali smo nesmetan pogled prema Župi, uvali Janina i dalje prema Tivatskom zalivu, Krtoljskom arhipelagu i Luštici. Zahvaljujući izloženom položaju, na tom mestu tokom dana je sve vreme strujao vazduh donoseći osveženje i miris soli sa mora, pa klima skoro uopšte nije bila potrebna.

Na internetu sam čitao da se nekada u uvalu Janina ulivala kanalizacija. Sa tim se prestalo pre više decenija, ali naslage mulja nikada nisu očišćene i plaža nije uređena. Takođe sam čitao da je planirano da od jeseni krenu radovi na vezivanju ovog dela obale na šetalište oko marine Kaliman. U okviru tih radova uvala će se očistiti, prilaz urediti i šetalište protegnuti na jug, u konačnim planovima sve do Prevlake.

Najbliža uređena plaža je Belani, stotinak metara od našeg smeštaja. Dugačka je stotinak metara i široka desetak, a neposredno iza nje ide asfaltni put. Posuta je šljunkom. Nismo se tu kupali. U zaleđu plaže Belani nalaze se ostaci letnjikovca Pima-Pasquali.

Veliki gradski park

Jedno od najinteresantnijih i najlepših mesta u gradu je Veliki gradski park, poznat i kao Mornarički park. Osnovao ga je bivši admiral austro-ugarske mornarice 1892. godine, uz granicu vojne baze Arsenal, i dugo je brigu o parku vodila ratna mornarica. Od osnivanja parka važilo je nepisano pravilo među tivatskim pomorcima da sa dalekih putovanja u Tivat donose stabla koja bi se sadila u parku.

Zahvaljujući tome park obiluje egzotičnim vrstama drveća (oko 150) od kojih su mnoge veće starosti (preko sto godina) i ogromnih dimenzija. Neke od zanimljivijih vrsta su alepski bor (stariji primerci preko 20-30m), pinjol (primerci preko 30m), primorski bor (preko 30m), obični čempres (do 30m), himalajski kedar, bidvilova araukarija, kalifornijski čempres, visoka žumara, pitosporum, plavi eukaliptus, sremza, sjajna kalina…

Park je vrlo lepo uređen, sa prostranom mrežom krivudavih kamenih stazica. I u vreme najveće podnevne žege park pruža osvežavajući hlad i vrlo lepo miriši.

Marina Kaliman i Porto Montenegro

Kaliman je uvala u kojoj se nalazi gradska marina. Tu Tivćani drže svoje čamce i druge male barke. Svuda oko marine ide šetalište oivičeno zelenim pojasom, a voda u marini je neprijatnog mirisa.

Porto Montenegro je nova velika luka za luksuzne brodove koja je nedavno napravljena na mestu nekadašnjeg Remontnog zavoda (vojna luka). Tu su privezane ogromne skupocene jahte, mnoge sa nekoliko paluba i desetinama kabina. Na toj paradi neopisivog bogatstva i rasipništva došlo je do neobične simbioze između bogatih i sirotinje. Duž cele luke Porto Montenegro (izuzev nekoliko izolovanih molova) ide šetalište kojim sirotinja može da priđe do šljaštećih morskih čudovišta, da se divi i fotografiše. Za to vreme se bogati nonšalantno šetaju svojim palubama, večeravaju na otvorenom uz sveće, vozaju okolo u malim električnim vozilima i sve vreme ignorišu niže oblike života oko njih.

I okolina Porto Montenegro je uređena u sličnom duhu, skupi hoteli i apartmani, skupe prodavnice i na par mesta prelivni (“infinity”) bazeni na prvom spratu koji se polako slivaju niz zid do ulice u prizemlju. Bogati se gore brčkaju u bazenu a siromašni na ulici se oduševljavaju vodom koja curi niz zid, umivaju se i osvežavaju njome. “Pišanje po sirotinji” i figurativno i bukvalno.

Tako to izgleda meni koji sam u Tivat došao sa strane, ali iz razgovora sa lokalcima saznali smo da oni stvari drugačije vide. Porto je dobar za Tivat, zapošljava mnogo ljudi, dobro i na vreme plaća, ulaže u grad i infrastrukturu.

Međutim, đavo mi nije dao mira, i pročeprkao sam po internetu u želji da saznam malo više šta se tu tačno dešavalo. Vojno remontni zavod, čija je vrednost bila procenjena na 80 miliona eura, je 2006. godine prodat firmi u vlasništvu kanadskog milijardera Pitera Manka za 3,2 miliona eura, a on se obavezao da će za isplatu otpremnina obezbediti još 15 miliona i u roku od četiri godine investirati najmanje 106 miliona eura. Crnogorska vlada takođe je garantovala niz pogodnosti poput izdavanja lokacija u zakup na 90 godina, planskog regulisanja područja po zahtevima investitora i njenog proglašenja slobodnom zonom (gorivo za jahte biva oslobođeno od plaćanja poreza, carine i akciza), kao i sniženja stope PDV-a na usluge u marinama na samo sedam posto.

Površina lokacije koja je došla pod kontrolu kompanije prostire se na 168,52 hektara, prema planu Studija lokacije Arsenal. Od toga, na akvatorijum zaliva Boke koji zauzima marina Porto Montenegro, odnosi se 139 hektara. Granica marine na moru ide do 1.500 metara od obale. Kopneni deo zemljišta u zoni morskog dobra na koje Adriatic uživa pravo zakupa (na 90 godina), zahvata 234.000 kvadrata. To je prostor na kome se grade poslovni, hotelski i stambeni objekti u sklopu marine.

U proleće 2016. godine Mank se povlači, i Porto Montenegro prepušta investicionom fondu iz Dubaija pod uslovima koji nisu javno objavljeni, ali po nezvaničnim informacijama iz kanadskih medija, vrednost transakcije bila je najmanje 200 miliona eura.

Porto Montenegro sa firmama podružnicama je u proleće 2016. zvanično zapošljavao ukupno 206 radnika (vojni remontni zavod je pred prodaju 2005. godine zapošljavao blizu 500, dok je taj broj u najbolja vremena pre raspada SFRJ bio preko 1500). Naišao sam i na podatak da od zatvaranja Arsenala i početka projekta Porto Montenegro Tivat ima najveću nezaposlenost od svih primorskih opština u Crnoj Gori (ne znam da li je tačno ili izvučeno iz konteksta).

Vreme će valjda pokazati koliko će Tivat (i mali ljudi u njemu) imati koristi od ovog igrališta za prebogate…

Nautički muzej

U okviru Porto Montenegro nalazi se i Zbirka pomorskog nasljeđa. U okviru zbirke nalaze se mnogi eksponati, rekonstrukcije brodova, stare fotografije, itd, ali najinteresantnija su verovatno neka od oruđa koja su preostala posle prodaje Remontnog zavoda, kao što su ronilice, ronilačka odela i dve podmornice, jedna veća i jedna manja.

Sama zgrada muzeja nekada je korišćena kao pilana u okviru Arsenala, a danas je dvorana podeljena u dva nivoa, gde se u prizemlju nalazi većina eksponata, dok je na gornjem nivou izložbeni prostor za plakate (ako sam dobro video). Cena ulaznice u muzej sa vođenjem kroz veću podmornicu je 5 eura (što je možda previše za ipak skromnu zbirku).

Između ostalog, u okviru zbirke nalazi se i maketa školskog broda “Jadran”.

Školski jedrenjak "Jadran"

Jadran je 60ak metara dug jedrenjak tipa barkantin koji je 1931. godine namenski napravljan u Hamburgu da bude školski brod mornarice Kraljevine Jugoslavije. Naplaćen je iz ratne reparacije koju je Nemačka dugovala Jugoslaviji.

Prvenstveno je plovio Jadranskim morem, i pre Drugog svetskog rata je imao samo sedam a posle pet plovidbi izvan Jadrana.

Najduža plovidba bila je 1938. godine do Njujorka i Bostona, i interesantno je da je tom prilikom posada posetila Nikolu Teslu i poklonila mu gravuru broda.

Tokom Drugog svetskog rata Jadran je koristila Italijanska mornarica takođe kao školski brod ali pod imenom "Marko Polo". Kraj rata dočekao je u zapuštenom i ogoljenom stanju, vezan u jednom od kanala u Veneciji gde je služio kao most.

Posle rata, na zahtev jugoslovenske vlade brod biva vraćen Jugoslaviji i dotegljen nazad u Tivat, u Mornaričko-tehnički remontni zavod "Sava Kovačević", gde je odmah počela obnova.

Po završetku popravki 1948. godine, Jadran ulazi u sastav Vojnopomorskog školskog centra u Splitu. 1956-57 urađen je kompletan remont u Tivtu - potpuno je ogolje i skinut je sav inventar i jarboli, demontirana je paluba i na brodu je izmenjeno sve što je bilo potrebno, ugrađena je nova oprema i napravljena nova jedra.

Deset godina kasnije još jednom je potpuno remontovan i modernizovan, opet u tivarskom Arsenalu.

Izbijanjem rata u SFRJ, JNA ga povlači iz Splita u Tivat koji mu ponovo postaje matična luka, i na njemu je vijore zastave SRJ, SCG i konačno CG.

Poslednji put je temeljno obnovljen 2004.-2005. godine. Nisam siguran koja mu je trenutna sudbina (pošto ako se ne varam Crna Gora nema ni vojsku ni ratnu mornaricu, pa joj više ni ne treba školski mornarički brod) i za šta se koristi, ali čitao sam da je neko vreme iznajmljivan bogatim turistima za krstarenja po Boki i otvorenom Jadranu.

Od raspada SFRJ, Tivat je bio matična luka školskog jedrenjaka “Jadran”. Nisam siguran koja mu je konačna sudbina, ipak nadali smo se da ćemo ga videti i na vezu u Tivtu, ali uzalud. Jedan dan smo u Risanskom zalivu iz daljine videli veliki jedrenjak sa tri jarbola, što je možda bio Jadran. Ako je kasnije i pristajao u Tivtu, nažalost smo ga mimoišli.

Obilazak muzejske zbirke je bio agonija, pošto je Vuk hteo svuda da se popne i sve da pipne, pa smo nas dvojica vrlo brzo završili i sačekali Elu i devojku zaduženu za vođenje kroz podmornicu napolju.

Obilazak podmornice je bio zanimljiviji deo. I tu smo morali da trčimo za Vukom, ali bar mu je bilo dozvoljeno da okreće ventile, otvara vrata, penje se na stolice, itd. To mu je bilo zabavno neko vreme pa smo čak uspeli da čujemo nešto od priče.

U pitanju je podmornica P-821 Heroj, koja je porinuta u more 1967. godine u Splitu i bila je u upotrebi do 1991. Do tada je imala ukupno 726 plovidbenih dana, 910 ronjenja i prešla je ukupno 46659 nautičkih milja. Posada se sastojala od 28 podmorničara, i postojalo je ograničenje u visini prilikom regrutovanja (170 ili 175cm), prilikom obilaska postaje sasvim jasno zašto. Prostor je vrlo skučen i tokom plovidbe verovatno je bio i vrlo bučan, topao i zagušljiv.

Teško je zamisliti 28-oro ljudi nagurano tamo, ali to je verovatno retko bio slučaj, pošto je deo posade u svakom trenutku bio “napakovan” u ležajevima za spavanje, koji su pogurani između torpednih cevi, u pogonskoj prostoriji, i jedino kapetan je imao svoju kabinu. Naravno, bilo je toliko bučno, da su spavali sa velikim slušalicama na glavi. U pogonskom delu imali su jednu wc šolju (sa zavesom) i jedan umivaonik, tj. tu je bila jedina slavina sa pijećom vodom.

Autonomija je bila ako se ne varam 40 dana zarona, ali nikada nije ostala duže pod vodom od 32 dana (nisam siguran oko ovih cifara). Posadu su činili regruti na odsluženju vojnog roka (dve godine u to vreme) i oficira koji su ostajali i duže.

Osim pogonske prostorije, videli smo i kapetanovu kabinu, torpedne cevi, radio stanice, sonar, kontrole za navigaciju, periskop, itd. Podmornica danas ima ugrađenu klimu, za potrebe posetilaca, i ne ulazi se više od gore kao nekad, već je probije otvor sa strane.

Izvan muzeja nalazi se dobro opremljeno igralište za decu (brodić sa penjalicama, toboganima i sl.) koje nam je odlično došlo.

Dom zdravlja

Pošto smo i do doma zdravlja stigli, da napišem par reči i o tome. Negde tokom druge polovine našeg poravka na moru, Vuk je zaradio upalu uha. Jedno jutro (tj. zoru) se probudio uplakan i nismo mogli da ga smirimo. Dom zdravlja u Tivtu se nalazi uz Veliki gradski park, i pored ulaza jasno stoji znak “Turistička ambulanta”. Zapravo je u pitanju redovna ambulanta u koju idu i meštani. Zgrada je čista, svetla i pristojna, a procedura jednostavna - jedina razlika u odnosu na meštane je da se participacija plaća (pregled kod interniste oko 10e, kontrola oko 5e), dobije se račun, koji se posle prebije preko putnog osiguranja.

Svi su bili vrlo ljubazni, sestre i doktorka, Vuk je dobio dijagnozu i terapiju, i već uveče smo trčali za njim po gradu.



mapa | trek | slike (62) | video klipovi (4)