Rtanj i Sokobanja

kažu “do pola ideš sam a od pola te Rtanj sam vuče”
Izleti - 2016 | Tršić, Peščara, Rtanj, Đerdap, Tara, Avala 02. 04. 2016. http://perpetuum-mobile.net/2016-izleti/rtanj-i-sokobanja/

Rtanj i Sokobanja

kažu “do pola ideš sam a od pola te Rtanj sam vuče”

Izleti - 2016

Tršić, Peščara, Rtanj, Đerdap, Tara, Avala

Rtanj i Sokobanja

Rtanj je jedna od poslednjih markantnijih planina u Srbiji koja nam nekako već godinama izmiče. Već nekoliko puta sam/smo planirali šetnje tamo, još pre nego što se Vuk rodio, ali planovi bi se uvek izjalovili. Sada su se konačno složile kockice, pa da vidimo i to čudo.

Rtanj zaista jeste markantan. Njegov najviši vrh u obliku piramide - Šiljak, dominira okolinom i vidljiv je iz daleka. Ali on ne dominira samo okolnim terenom, već izgleda i maštom ljudi. Sa najvećom dozom ozbiljnosti, pojedini “stručnjaci” Rtanj proglašavaju za najveću piramidu koju su ljudi podigli pre mnogo hiljada godina. Drugima je Rtanj stecište vanzemaljaca a treći su uvereni da okolinom Rtnja struje neke specijalne energije. Od svega je još i najlakše poverovati i u magične lekovite moći čajeva od rtanjskih trava.

Smeštaj smo našli u Pansionu Radgost. Nismo ranije bili tamo, ali srećom uredno je ucrtan na mapi, otprilike u geografskom centru atara Boljevca. Kada smo stigli tamo, odnosno najbliže toj tački što smo mogli da priđemo sporednim ulicama, pansionu ni traga ni glasa, a lokalci su nam se čudili i smejali.

Gazda sa kojim smo se dogovorili oko smeštaja pre polaska, ne samo da je nepismen pa ne ume da unese koordinate, već je i telefon isključio (iako nije bilo tako dogovoreno). Ipak, krenuli smo ka selu Rtanj ispod same planine, malo kružili i lutali i konačno našli Radgosta. Tu nas je dočekao vrlo entuzijastični momak (gazda je izgleda otišao u Crnu Goru), majstor koji za smeštaj i hranu radi na osposobljavanju budućeg restorana i terase. Za njim i oko njega je trčalo nekoliko pasa i mačaka koje je on stalno dozivao i grdio. Videlo se da je tu već neko vreme, energija Rtnja koju je nakupio se izlivala iz njega. Pričao nam je o magičnoj planini brzim, do pola završenim rečenicama. Kaže istina je, popneš se do pola, a Rtanj te sam popne do vrha…

Međutim to ni blizu nije bio nivo čudnog koji smo očekivali. Tog vikenda je u pansionu trebao da bude smešten VIP gost, “Žena Koja Zna” sa svojom svitom followera. Gospođa vračara je stvarno navraćala, ali nije baš “osetila energiju” skromnog pansiona, pa je rešila da odsedne u nabudženom Etno Hotelu Rtanj Balašević. Kratko smo se susreli sa njima ispred pansiona sutradan dok smo silazili sa planine.

Ispostavilo se da je Rtanj zanimljiviji iz daleka, na primer dok se posmatra sa Beljanice kako sa visine motri na okolinu ili dok se zamišljaju leteći tanjiri kako kruže oko njega. Ali umesto kosmodromima za vanzemaljce, Rtanj je okružen sa svih strana hektarima bolesne, osušene šume. Nešto ju je dotuklo pre nekoliko godina i sada iz zemlje štrče samo trupla dok su tanje bočne grane uglavnom pootpadale.

Srećom, brzo smo izašli iz te depresivne šume, i pred nama se ukazala čuvena piramida Rtnja, i vrh Šiljak koji je delovao varljivo blizu. Možda sam sam kriv, godinama planiram da dođem na Rtanj, pa sad kada sam konačno tu, uspon mi je neinteresantan a okolni vidici neupečatljivi.


Dan je bio lep i mogli smo sebi da priuštimo dugu pauzu na vrhu. Uživali smo u aprilskom suncu, izležavali se, a Vuk je istraživao okolinu sa Marinom.

Sokobanja

Sutradan ujutro kada smo krenuli prema Sokobanji, i kada smo po danu osmotrili širu okolinu Rtnja razmere štete u šumi su postale jasnije. Neke padine su već mehanizacijom komplet očišćene od suvih stabala, dok ostale još čekaju.

Krenuli smo u kratku šetnju uz Moravicu do ostataka Soko grada. Tvrđava je lepo očuvana, na interesantnom mestu, okružena vijugama malog kanjona utopljenog u krošnje, i sa nje se lepo vide doline prema severu i Rtanj koji njima dominira. Oko tvrđave ima više staza, i neke od njih smo krenuli malo da pratimo. Tu svakako ima dovoljno materijala bar za jedan ceo dan.


Naš aprilski izlet smo završili šetnjom kroz Sokobanju. Fino mestašce sa lepom pešačkom zonom koja u sezoni vrvi od ljudi, i velikim dečijim igralištem na kojem smo pre polaska nazad za NS izmorili Vuka.



slike (41)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...