Volušnica

'prokletijska' šetnja sa najboljim odnosom uloženog truda i zasluženog užitka
Vuk gorski i morski - 2017 | Aktivno jesenovanje sa aktivnim trogodišnjakom 24. 09. 2017. http://perpetuum-mobile.net/2017-vuk-gorski-i-morski/volusnica/

Volušnica

'prokletijska' šetnja sa najboljim odnosom uloženog truda i zasluženog užitka

Vuk gorski i morski - 2017

Aktivno jesenovanje sa aktivnim trogodišnjakom

Volušnica

Odličan dan, u svakom pogledu. I Vuk je bio odličan. U šumi smo bili već pre osam. Juče dok smo se šetali prema Zastanu, pokazao sam mu Karanfile, i rekao da su to zubi velikog zlog zmaja kojeg je davno skamenio neki čarobnjak, i da je to jedino što je od zmaja ostalo. Dok smo polako napredovali kroz šumu na velikom usponu od Grbaje ka Volušnici, Vuk se toga setio, pa sam krenuo da mu slažem priču.

Nekada davno, na jednoj planini, živeo je sa mamom i tatom jedan dečak koji se zvao Vuk. Tamo im je bilo lepo, sve dok nije došao jedan veliki zmaj (detaljan opis zmaja, u suštini plagijat Šmauga) koji je tu plašio ljude, otimao im blago i jeo ovce. Reši onda Vuk da pođe u svet, da nađe nekog junaka ili viteza koji će da pobedi zmaja. Išao je tako od sela do sela, od grada do grada (bogati opisi sela i gradova), i sretao tamo junake i viteze (detaljni opisi svih junaka) i svima im pripovedao svoju muku (detaljno, sa ponovnim opisima zmaja). Ali kad bi to čuli, svi bi se junaci uplašili i odbili bi da pomognu. Tako je jednog dana Vuk sreo čarobnjaka Gandalfa (detaljan opis Gandalfa kako je opisan u Hobitu), i ispričao mu svoju muku, ali Gandalf je bio zauzet, morao je da krene u avanturu sa Bilbom i patuljcima, ali dao je Vuku rezervni čarobni štapić i debelu knjigu sa čarolijama…

I tako je Vuk postao mali čarobnjak, u početku nevešt a posle sve veštiji, i dugo je putovao kući. Napakovao sam tu zaplete svih bajki i fantasy quest-ova kojih sam se setio, tako da je Vuk stalno sretao ljude u nevolji, svima je prepričavao celu svoju dotadašnju priču i pomagao im da reše probleme.

Ova priča bez kraja ga je zabavljala oko dva sata (!), taman koliko je bilo potrebno da izađemo na livade iz šume. Nije se bunio zbog obilnih epskih ponavljanja i utvrđivanja, a meni je to malo uštedelo na trudu. Baš, baš sam ponosan na njega. Vuk koji još nema tri i po godine je na sopstveni pogon savladao uspon od nekih 550-600 metara visinske razlike! Nosio sam ga samo na preostalih 150-200 metara visinske razlike, gde bih ga i inače nosio jer je tehnički malo zahtevnije. U povratku je isti taj deo od livade, pa sve dole kroz šumu ponovo sam ispešačio (tj. nekih 3/4 današnje šetnje).


Karanfili

Vreme je bilo potaman, ujutro malo oštrije, ali ubrzo je ugrejalo sunce, i dan je bio baš prijatan. Šuma od Grbaje do Volušnice je još sva zelena, ali livade su već u nijansama žute i crvene. Svi potoci i izvori na koje smo naišli su bili suvi. Nešto pre 12 kada smo izašli na Maja Canit, vreme je bilo savršeno, pa smo ostali gore više od sat vremena.


Karanfili u sredini, Vezirova brada i Greben i Visitor u pozadini sa leve strane i Popadija, Talijanka i Ćafa Trojan sa desne

Kada smo se vratili do smeštaja, Vuk je siroma bio toliko umoran, da kada sam ga istuširao i presvukao, još nekih 45 minuta je skakao po trambolini. Jedva sam ga uveče savladao i uspavao. Ne znam koja je tajna njegove snage…

Sutra se vreme kvari. Plan nam je da prođemo kroz Ropojanu od ponora Grlje do Ropojanskog jezera.



mapa | trek | visinski profil | slike (27)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...