Snežni Medvednik

sibirski vikend u valjevskim planinama
Izleti - 2018 | Povlen, Suva planina, Medvednik 23. 02. 2018. http://perpetuum-mobile.net/2018-izleti/medvednik-februar/

Snežni Medvednik

sibirski vikend u valjevskim planinama

Snežni Medvednik

Hladni, snežni talas u planinama Srbije traje već par nedelja, debeli minus i mnogo snega. U petak predveče krećemo na Medvednik spremni na sve. Računam, od Poćute na magistralnom putu Valjevo-Bajina Bašta ćemo sigurno uspeti da se spustimo do Bebića Luka, i odatle bar do pola da priđemo do planinarskog doma; u najgorem slučaju, ako budemo morali da ostavimo auto u snegu, potrpaćemo decu i stvari na sanke i za oko sat vremena smo u domu.

Srećom, nije bilo potrebe za tim, put je bio nedavno pročišćen i uspeli smo da izađemo sve do doma bez lanaca. Ledena noć, izmaglica i nebo pokriveno oblacima, 20-30 santimetara skorenog starog snega. U domu nas dočekuje namrgođeni domar - čika Sveta, ali brzo smo videli da ima tvrdu ljusku ali meko srce. Pokazuje nam sobe, smeštamo se i raspakujemo i stavljamo decu na spavanje (Vuk je zaspao još u kolima čim je makadam počeo da ljulja).


http://y2u.be/ZUCw8MEK5u0

Budimo se pre osam, doručkujemo u kuhinjici, najtoplijem mestu u domu i krećemo u šetnju. Napolju nije naročito hladno, deluje da je nekoliko stepeni iznad nule, i provejava sneg. Polazimo ka Medvedniku u društvu Dine, mlade ženke šarplaninca koju ni jedan lanac ne može da zaustavi. I sada joj sa vrata visi patrljak lanca koji je pokidala pre neki dan. Čika Sveta je povredio nogu i teško hoda, pa joj još nije stavio drugi. Dina nije svesna svoje veličine i u igri skače i ruši decu, što ih prvo plaši a posle zabavlja.

Put ka Jablaniku je pročišćen, tako da nam prva etapa ide brzo i lako, sanke sa Vukom i Lazom brzo klize po tankom snegu čak i uzbrdo. Ali to nije dugo trajalo. Sa puta za Jablanik silazimo na skoreni sneg promenjive dubine, 20-30cm. Prtimo na smenu i napipavamo markaciju među brojnim račvanjima. Sneg je predubok za sanke, Vuku i Lazaru do kolena. To im ne kvari zabavu, probijaju se, hodaju, posrću, padaju i istražuju i otkrivaju zimu.

Ali postaje jasno da ćemo morati da ih nosimo većim delom ako želimo da nastavimo. Stavljam Vuka na ramena i nastavljam ka Kedinoj vodi i Vojinovoj steni sa Petrom, Marinom i Mićom, a Milan i Lazar se na sankama spuštaju do doma.


Penjemo se kroz snežnu začaranu šumu. Sve je belo - nebo i zemlja, drveće i debelo tapacirane grane. Padaju sve krupnije pahulje. Izgleda da prolazimo kroz oblake, pošto se vidljivost često menja. Spuštam Vuka da hoda što je češće moguće, ali uglavnom idemo uzbrdo. Petar odlično savlađuje dubok sneg, pogotovo od kada je prihvatio da hoda gde je ugaženo i da koristi štap. Mića i Marina su odradili najveći deo prćenja.

Još kada smo krenuli od doma odustao sam od kruga oko Medvednika i uspona na vrh, ali želim da stignemo bar do Vojinove stene. Temperatura pada i magla se skuplja. Puštam Vuka da hoda po smrznutoj pokorici snega i kad ga pridržavam uopšte ne propada. Nešto posle Kedine vode, na svega 5-6 minuta od Vojinove stene Vuk počinje da se žali i kuka kako mu je hladno na rukama i nogama. Ubrzavamo dalje, računajući da ćemo tamo da se ušuškamo i ugrejemo sa čokoladicama i sa dve litre vrućeg čaja koje nosim u rancu.

Na Vojinovoj steni magla, jedva da se vidi po 20ak metara unaokolo. Nisam uspeo mnogo da saznam o Vojinu od čika Svete, samo da je tu stradao, pao sa stene. Raščišćavam sneg sa klupe i pokušavam da ugrejem i utešim Vuka, ali bezuspešno. Čim smo popili čaj, pakujem se, stavljam ga na leđa i idem što brže mogu, da se što pre sklonimo sa vetrometine. Marina i Mića idu sporije za nama sa Petrom.

Kad smo zašli u malo zaštićeniji šumarak, skidam Vuku rukave skafandera, stavljam mu šake u džepove od duksa i tako ga upakujem, skidam mu gojzerice, umotavam noge u duks i grejem mojim rukama, vrućim od brzog hoda kroz sneg. To ga je brzo ugrejalo, prestao je da se žali pa smo usporili i sačekali ostatak ekipe.

Do doma stižemo nešto pre tri. Ja sam malo razvaljen pošto sam nosio Vuka skoro deset kilometara kroz dubok sneg, a njemu je sedenje dosadilo i čim sam ga spustio, kao navijen je. A dom pun lovaca - sede u zadimljenoj trpezariji doma, galame i prazne gajbe piva. Jutros su pobili par srna i sad se spremaju da iz čeke love vuka. Onaj pročišćeni put kojim smo jutros krenuli zapravo vodi skoro do vrha Jablanika, gde se nalazi čeka, opremljena ležajevima i furunom na gas. Tu onda čuče ušuškani i sa infra-crvenim durbinom čekaju da vuk priđe strvini.

Čika Sveta se mršti i tiho negoduje - ne voli lovce i njihove priče, to što unose blato, oružje i opremu, ali toleriše ih zbog planinske politike.

Mi sedimo u kuhinjici, gde je najtoplije. Čika Sveta nam naspremao tri različita jela! Ispitujem ga malo o lokalnoj istoriji, legendama, divljači. Kaže da ima mnogo vukova i da se zimi, kada ne uspeju da ulove srnu, često spuštaju do sela i kolju ovce. Najgore je, kaže, kada upadnu u tor i ne ostave ništa živo. Ali od ljudi beže i nije zapamćeno da su tu nekoga napali. Osim vukova, od nedavno ima i nekoliko medveda - doneo ih Kusturica. Čipovani su, pa se lovci ne usuđuju da ih diraju.

Ručali smo i zgrejali se, i deca postaju već nemirna, pa opet izlazimo napolje. Dom se nalazi na malom vrhu sa kog ide kratka padina, i do nje ima par većih terasastih zaravni. Na zidu doma, baš na početku te padine, je mali reflektor, što nam omogućava da budemo napolju koliko želimo. Temperatura je ispod -5, veje krupan sneg a pahulje se svetlucaju osvetljene reflektorom.


http://y2u.be/AUJMSpUkCCA

Sneg je skoren i da bi mogli da se sankamo, moramo prvo u vozić, pa da gazimo i utabavamo stazu. I posle toga, sanke ne klize baš najbolje same od sebe, pa trčimo i vučemo ih na smenu. Naporno je to, pa smo uskoro morali da smislimo nešto drugo da zabavimo decu. Sneg je suviše suv da bi pravili sneška, ali je idealan za zidanje. Pada mi na pamet da napravimo iglo. Rastrčali smo se i razdelili: neki seku smrznuti sneg u blokove, drugi ga nose do igloa, treći ugrađuju, četvrti utabavaju i popunjavaju rupe… Građevina brzo napreduje i klinci su oduševljeni. Ali preračunali smo se u startu i krenuli sa prevelikim prečnikom, pa nismo stigli da ga završimo i zasvodimo.

Te večeri nije bilo problema oko uspavljivanja, i sva trojica klinaca su spavali po 12 sati.


Jutro donosi još desetak santimetara novog snega i još nižu temperaturu. Nije baš za šetnju, pa ostajemo u blizini doma. Klinci trče i valjaju se, Mića cepa drva, ja čistim i odleđujem kola. Posle se zajedno zabavljamo u snegu. Uspeli smo čak nekako i sneška da nalopatamo od tog puderastog snega. Sa tim obrvama - isti Brežnjev. Kada smo se smrzli, ulazimo unutra da se ugrejemo, ručamo i popakujemo. Pozdravljamo se sa čika Svetom i polazimo. Bez problema uspevamo da se sa lancima na točkovima izvučemo do magistrale, a dalje je pročišćeno.


http://y2u.be/ZcKUFWyXAm4

Dom u kom smo bili je na lepom mestu i dosta je udoban. Pored nekoliko velikih spavaonica, ima i par manjih soba, od po tri i pet kreveta. Ima više kupatila i wc-a. U prizemlju ima veliku zajedničku trpezariju. Dvorište je prostrano i u nekoliko nivoa. Od doma može da se ide u šetnje prema Medvedniku i Jablaniku.

Zbog velike zime koja je vladala, u domu je bilo nešto hladnije - dovoljno toplo da bi se spavalo ali prehladno da bi se sedelo (osim kuhinjice gde smo ložili smederevac). Za domaćina, čika Svetu, imamo samo reči hvale. Vraćamo se na Medvednik čim olista.



mapa | trek | visinski profil | slike (60) | video klipovi (14)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...