stalno u pokretu
14. 05. 2019.

Fejsbuk i sloboda komunikacije

lakoća sa kojom se guši komunikacija i sloboda govora i organizovanja
Da li je ok da privatna kompanija koja je uspostavila monopol u komunikaciji ima mogućnost ekskomunikacije i izvršenja presude male socijalne smrti?
[ vreme čitanja: ~ 4 min. ]

( –> Pravo na privatnost je neotuđivo pravo )

Fejsbuk je servis čiji je poslovni model da kompanijama prodaje uslugu oglašavanja u precizno definisanim segmentima društva. Korisnici, korisnički profili, njihova privatnost i podaci su u toj priči samo roba kojom se trguje. Pored toga, informacije koje se korisnicima serviraju na njihovim virtuelnim zidovima vrlo su podložne manipulaciji, i mogu da posluže za tendenciozno kreiranje i osnaživanje svetonazora.

Sve mi je to bilo jasno, i već sam svesno duže vreme bio ograničio svoje interakcije sa fejsbukom i sveo ih ugalvnom na komunikacijski aspekt - na slanje privatnih poruka, pravljenje događaja (event-a) i komunikaciju i organizovanje unutar grupa.

A onda sam nenadano u jednom trenutku odjavljen sa mreže i nisam više mogao da se prijavim. Pošto nisam dobio nikakvo upozorenje, obaveštenje, presudu - bilo kakvu povratnu informaciju, mogu samo da nagađam o uzrocima.

Nisam učestvovao u svađama u komentarima, izuzezno retko bih podelio neki sadržaj na svom ili tuđem zidu, i ako bi to nekad i bilo politički angažovano, nikada nije bilo u koliziji sa pravilima pristojnog ponašanja na mreži. Kakogod, sigurno desetak dana pre mog “izbacivanja” nisam ništa delio na svom zidu, a par dana pre sam podelio dva posta unutar moderisane grupe i moderatori su taj sadržaj odobrili i pozitivno ocenili.

Kao što pomenuh, fejsbuk sam dominantno koristio za komunikaciju, i u poslednjih nekoliko dana sam se aktivno uključio u lokalnu inicijativu za zaštitu šuma od nekontrolisanog sečenja. Izmenio sam desetine privatnih poruka, i u poslednje dve privatne poruke različitim ljudima (mojim fb prijateljima) sam poslao link ka pdf fajlu na mom dropbox-u koji su oni očekivali. Čim sam pokušao da pošaljem link u toj drugoj poruci, automatski sam odjavljen sa mreže i više nisam mogao da se prijavim.

Pretostavljam da je u pitanju neki automatski anti-spam mehanizam, i sa tim nemam naročit problem, već sa onim što je usledilo. Prvo, nije ok takvo jednostrano, nasilničko ponašanje, kojim se uskraćuje pristup bez ikakvog objašnjenja ili upozorenja; presuda je izvršena bez izricanja - profil mi nije obrisan ali ne mogu da mu pristupim (niti mogu da ga sam obrišem) i ne znam da li je to privremeno stanje (i koliko će trajati) ili konačno.

A na fejsbuku ne postoji adresa kojoj je moguće obratiti se i uložiti žalbu i zahtev da se odluka razmotri i povuče. Njihova stranica podrške je savršeno beskorisna i popunjavanje formulara na njoj je gubljenje vremena.


Ok, i šta sad? Pa ništa, za početak mi je trebalo neko vreme da uspostavim alternativne kotnakte sa ljudima sa kojima sam isključivo komunicirao preko fejsbuka. Bez obzira na to šta će se dalje dešavati sa mojim fejsbuk nalogom, moja interakcija sa tom mrežom je gotova, tj. neću se ponovo dovesti u situaciju da komunikaciono zavisim od nje.

Ali problem je malo ozbiljniji od toga. Fejsbuk nije samo neki opskurni servis koji privatna kompanija nudi korisnicima bez ikakvih obaveza i obećanja. Od trenutka kada je članstvo na fejsbuku postalo gotovo opšte, i sam fejsbuk je postao deo života, i ovakvo samovoljno izopštavanje sa fejsbuka predstavlja malu socijalnu smrt na koju će izbačeni pojedinci biti osuđeni sve dok većina njihovih prijatelja, poznanika, članova porodice po inerciji i dalje budu koristili fejsbuk kao pomoćno sredstvo za planiranje i organizovanje života.