stalno u pokretu
18. 11. 2008.

Maksim Gorki

odlomak iz Makar Čudre
Smešni su oni tvoji ljudi. Stisli su se u gomilu i dave jedan drugoga, a mesta na zemlji pogledaj koliko je, i svi rade. Zašto? Kome? Niko ne zna! ...
[ vreme čitanja: ~ 2 min. ]

- Smešni su oni tvoji ljudi.
Stisli su se u gomilu i dave jedan drugoga,
a mesta na zemlji pogledaj koliko je,
- on širokim zamahom ruke pokaza stepu.
- I svi rade.
Zašto?
Kome?
Niko ne zna!
Gledaš kako čovek ore, i misliš:
Eto, on će u znoju iscediti kap po kap svoju snagu na zemlju,
zatim leći u nju i istruliti u njoj.
Ništa neće ostati iza njega,
ništa taj ne vidi sa svog polja,
i umire kao što se rodio - budala.
- Šta,
je li se on rodio samo zato da počeprka zemlju i da umre,
ne stižući ni samom sebi raku da iskopa?
Zna li on šta je sloboda?
Shvata li prostranstvo stepe?
Zar govor talasa na stepi ne veseli njegovo srce?
Rob je on od rođenja,
celog života rob,
i ništa više!
Šta može on da učini od sebe?
Jedino da se obesi,
ako iole stekne mudrosti.
- A ja sam, eto, vidiš li,
sa svojih pedeset osam godina video toliko,
da, kad bi se sve to stavilo na hartiju,
ne bi stalo ni u hiljadu takvih torbi kao što je tvoja.
De, bi li ti meni mogao kazati kraj u kojem ja nisam bio.
Ne možeš.
Ti i ne znaš za zemlje u kojima sam ja sve bivao.
Tako treba živeti:
Idi, idi, u tome je sve!
Ne zadržavaj se dugo na istome mestu - šta ima u njemu?
Nego, kao što dan i noć beže proganjajući jedno drugo oko zemlje,
tako i ti beži od razmišljanja o životu,
da ne bi prestao da ga voliš.
A zadubiš li se u misli
- dojadiće ti život,
to uvek tako biva.
I sa mnom je to bilo.
Ehe-e! Bilo je, moj sokole.



slike (1)