Fruška gora 2018

Brankovac, Orlovo bojište, Morintovo, Bukovac, Zanoš, Vezirac
Fruška gora | sva sreća da je odmah tu preko puta Dunava http://perpetuum-mobile.net/fruska-gora/2018/

Fruška gora 2018

Brankovac, Orlovo bojište, Morintovo, Bukovac, Zanoš, Vezirac

Fruška gora

sva sreća da je odmah tu preko puta Dunava

Fruška gora 2018


Zimske majstorije na Brankovcu

3. mart 2018.
Brankovac
Velika vesela družina


http://y2u.be/casy0CIi0Ic

Otišli smo na Brankovac da iskoristimo poslednje trzaje velikog februarskog snega. Bilo ga je podosta, i imao je debelu ledenu pokoricu, dovoljno jaku da deca do 20ak kilograma mogu oprezno da hodaju bez propadanja, a oni sitniji su mogli i da trče. Mi teži smo se s mukom probijali, propadali i lomili led.

Jutro je bilo lepo, bez vetra i magle i bili smo sami na prostranim livadama Brankovca. Malo smo se sankali, malo pokušavali da napravimo sneška i onda krenuli da zidamo iglo. Bilo je mnogo raspoloženih spretnih ruku i posao je brzo napredovao, a kako je vreme prolazilo, stizalo nam je i pojačanje, očekivano i neočekivano, poznato i nepoznato. Dok je iglo bio do kraja zasvođen, uz njega se formirala dobro utabana staza za sankanje. Na kraju je dobio i šargarepu-nos i šišarke oči, pa smo imali 2u1: iglo i sneška.

Prelep dan, odlična zabava i druženje!


Noćna šetnja za prvo veče proleća

20. mart 2018.
Orlovo bojište
Ackete i Boškovići


http://y2u.be/ky3BoqEp3A0

Već neko vreme obećavam Vuku da ćemo ga voditi u šumu po mraku, a to je zgodnije sada dok je noć još duga i mrak brzo pada. A pošto bi ta “noćna” šetnja pala između 6 i 9 uveče, lako ju je realizovati radnim danom.

Kada smo oko pola 7 krenuli od Popovice ka Orlovom bojištu, već je bio potpun mrak, ali iako je bio prvi dan proleća, šumski pod je bio pokriven sa desetak santimetara snega, pa je vidljivost bila sasvim dobra i bez svetala (što Vuku i Rastku nije smetalo da se zabavljaju sa lampama i svetle na sve strane).

Fino smo se prošetali, napravili mini piknik na Orlovom bojištu i izgustirali noć u šumi.


Laza, Murga i Babaroga

8. april 2018.
Morintovo
Vuk, Marko


http://y2u.be/67QYRiGR2KE

Naleteo sam na Google Earth-u na neko meni nepoznato jezerce između Morintova i Iriga, i to je bilo dovoljno da poželim da izvidim o čemu se tu radi.

Lep proletnji dan, Vuk i ja smo se parkirali u Vrdniku kod groblja, i spustili se do Lazinog vira, u ovo doba godine bogatog i zapenušanog vodopada. Šetnja kroz šumu Morintovo bila je manje lepa. Šumari su je znatno proredili a tragovi zločina još su bili sveži: piljevina na panjevima, oblice koje još nisu odvučene i uništen šumski put. Seče se nemilice, nailazili smo na zdrave panjeve bukve prečnika oko metar.

Izašli smo iz šume i neko vreme se šetali kroz Belengir - šareno prostranstvo voćnjaka, vinograda, malih vikendica i uzanih njiva. Sve pupi, cveta i miriše. Jezerce koje smo pošli da obiđemo nije ništa naročito - neko je napravio malu zemljanu branu i poplavio uzanu dolinu potoka, pretpostavljam radi navodnjavanja obližnjeg voćnjaka.


Proleće tek što je počelo, pa smo bez teškoća mogli da improvizujemo i presecamo žgoljavo šipražje i najkraćim smo putem izbili do izvora Murgin točak. Zatvorili smo krug šetnjom okolnim grebenskim putevima, ponovo se spustili u Morintovo i napravili dugu pauzu iznad Lazinog vodopada.

Murgin točak

O Murginom točku, tom izvoru zvučnog i interesantnog imena, ništa nisam uspeo da saznam. Najstarija mapa na kojoj sam ga našao ucrtanog je mađarska vojna karta iz 1941. i tamo je ucrtan kao Murginov točak. Pretopstavljam da su podaci za tu kartu preuzeti iz predratnih karata Kraljevine Jugoslavije koje nemam, a isto ime izvor nosi i na posleratnim jugoslovenskim vojnim kartama. Prvi put je ucrtan kao "Murgin točak" na topografsku kartu razmere 1:25000 iz 1984.

Toponimi Morintovo i Belengir se na vojnim mapama javljaju znatno ranije, Morintovo od 1806-1869. a Benelngir od 1869-1887.

Murga može da se odnosi na muško muslimansko ime, sela u centralnoj Mađarskoj i južnoj Bugarskoj, selo na Šar planini na Kosovu. Točak može biti neki mehanizam za crpljenje i pumpanje vode ili vodenički točak koji je potok okretao.

U povratku pravimo kratku pauzu u vrdničkom parkiću i vozimo se do Vrdničke kule. Ranije nisam propuštao priliku da odem do kule, ali od kako je podignuto “etno selo”, nisam bio. Odmah vidim da su proširili stari makadam koji se odvaja od asfalta Zmajevac-Vrdnik i da su ga pokrili kaldrmom. Parkiramo na mestu sa kog se odvaja put za kulu.

Nekada je to bila uzana stazica kroz senovitu šumu, a sada je to nekih 5 metara širok makadam. Ne razumem zašto? Jel’ baš mora kolima da se izađe sve do vrha?! Nema više ni klupica koje su tu nekad bile, a sa male čistine na grebenu sa koje se nekada pružao lep pogled ka Sremu, sada kroz krošnje proviruje ogromni parking sa desetinama automobila, drvena crkva i još neki objekti. U blizini kule prolazimo pored zip line poligona koji se prostire od vrha na kom je kula do etno sela u podnožju, a vetar donosi graju i miris roštilja.

Prilazimo kuli. Vrh koji je pre bio vrlo zarastao sada je raščišćen i raskrčen, i jasno se vide zidovi i ostaci ulazne kule koji su se ranije samo naslućivali. Nisam baš pratio i ne znam šta se tu dešava, da li neko ozbiljno iskopavanje, da li se tvrđava možda ponovo utvrđuje, da nije privatizovana i namenjene proširenju ugostiteljskih i smeštajnih kapaciteta?

Iza kule nailazimo na hobi-lopove kulturnog blaga sa metal detektorom koji baš u trenutku kada mi prilazimo veselo pišti. Nije mi prijala ova dopunska šetnjica do kule i odustajem od tople čokolade u etno selu koju sam obećao Vuku. Ne verujem da ću ovde više često zalaziti.

Na putu za Novi Sad zastajemo u Starom Rakovcu i penjemo se do pećine Beli majdan. Vuk je prevazišao Babarogu, kaže “ne postoji”, ali za džinove i bauke još nije tako siguran.

Lep proletnji dan koji par ružnih stvari nije pokvarilo.


Kroz atare Bukovca i Petrovaradina

14. april 2018.
Bukovac, Podvezirac, Zanoš, Parlog, Vezirac, Širine, Petrovaradin
Vuk, Marko


Lep sunčan, pravi prolećni dan, Vuk i ja krenuli da povežemo nekoliko mesta na obodu šume koja nekako uvek izmiču. Prošli smo grebenima oko Bukovca sa kojih se pruža lep pogled na selo, šetali kroz voćnjake sa krošnjama prekrivenim belim cvetovima, išli bujnim livadama istačkanim maslačkovima…

Lenijama između njiva koje su odeljene pokojim voćnjakom, nasadom oraha ili uzanim vinogradom bilo je interesantno i prijatno šetati sada; ali kad zaprži, već za mesec dana a možda i manje, šetnja sa tako malo hlada neće dolaziti u obzir.

Sa Podvezirca smo se spustili u Zanoš, i obišli malo jezero u Parlogu - ružna baruština koja je nastala kada je voda napunila neki stari kop. Žuto-zeleno-smeđa voda, kroz koju pogled ne probija dublje od 20ak cm, skrama na površini, plastika koja pliva, i hor žaba…


Od jezerceta smo se popeli na Vezirac i obišli spomenik bitke kod Petrovaradina. Bilo je izvan mojih mogućnosti da objasnim Vuku šta se tu dešavalo i zašto, ali bilo mu je zabavno kako sam to pokušavao da predstavim, pa sam na zahtev publike morao da izlazim na bis.

Od Vezirca smo se spustili u Širine, i onda putem koji ide paralelno sa starim putem za Beograd, samo par stotina metara dalje, sišli sve do Petrovaradina. Ako računam i pešačenje po NS do busa i od busa do kuće, imali smo dobrih 15ak kilometara.



slike (68) | video klipovi (4)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...