Vidikovci i panoramski putevi Fruške gore

Fruška je niska ali Bačka je još niža
Fruška gora | sva sreća da je odmah tu preko puta Dunava http://perpetuum-mobile.net/fruska-gora/vidikovci/

Vidikovci i panoramski putevi Fruške gore

Fruška je niska ali Bačka je još niža

zanimljiva mesta Fruška gora

sva sreća da je odmah tu preko puta Dunava

Vidikovci i panoramski putevi Fruške gore

Fruška gora nije poznata po vidikovcima, zapravo, koliko znam na njoj nema ni jedan prirodan vidikovac, tj. ni na jednom njenom vrhu nema prirodno ogoljenih stena sa kojih bi se pružao pogled iznad okolne šume. Ali, na više mesta na kojima je šuma prokrčena ili tamo gde su nekad bili kamenolomi i površinski kopovi, moguće je baciti pogled u daljinu, prema Bačkoj, Sremu ili fruškogorskom bilu.

Ponegde su i celi grebeni ili njihovi veliki delovi prokrčeni, pa je prolazići njima moguće pustiti pogled da luta po daljini. Takođe na obodima nacionalnog parka, šume ustupaju mesto oranicama i vikend naseljima, pa samim tim ima manje prepreka dalekim horizontima.

Da bi u ovom tekstu uopšte imalo o čemu da se piše, moraću malo da rasteglim definiciju vidikovca. Za potrebe ove liste, “vidikovac” će biti svako lepo, izdignuto mesto sa kog se pruža pogled makar nekoliko stotina metara u daljinu. Navešču prvo mesta koja su opšte poznata kao vidikovci, često lako pristupačna, uređena, sa klupama, nadstrešnicama i ložištima, a onda ću nastaviti sa drugim lokacijama, počevši od meni lepših.

Ponegde se vidik ne pruža samo sa jedne tačke, već u dužini od više desetina ili stotina metara ga ništa ne zaklanja. Takva mesta ću izlistati u kategoriji “panoramski putevi”. Neka od tih mesta stvarno jesu letnji ili asfaltni putevi, dok su druga grupe povezanih puteva.

Situacija se menja, šuma izraste, biva posečena, grade se objekti, podižu releji… pa stoga uz svaku fotografiju stoji datum. Kao i na drugim mestima na sajtu, klikom na bilo koju fotografiju otvara se lista svih fotografija koju je moguće pretraživati napred-nazad.

Naravno, ove liste nisu sveobuhvatne i isključive.


Orlovo Bojište (30. oktobar 2005.)

Orlovo bojište

Jedan od najpristupačnijih i verovatno najpoznatiji vidikovac na Fruškoj gori. Nalazi se na oko pola sata od okretnice autobusa na Popovici, i do njega se stiže stazom kojom ide maraton ka Kraljevoj stolici (crveno srce u belom krugu), sa koje posle oko petsto metara treba skrenuti levo (na istok) na takođe obeleženu stazu, kojom se posle stotinak metara stiže do vidikovca.

Vidikovac se nalazi na gornjoj ivici nekadašnjeg kamenoloma, i sa njega se pruža širok pogled na fruškogorsko bilo, od Kamenice i Petrovaradina sve do Kraljeve stolice i Ledinačkog crnog čota. Lako prepoznatljive tačke koje dominiraju su TV relej, spomenik na Iriškom vencu koji izviruje iz crnogorične šume i hidrometeorološki balon na Kraljevoj stolici.

Vidikovac je ograđen, uređen, sa postavljenim klupama i nadstrešnicama. Od njega je moguće sići ivicom kamenoloma ka Paragovu ili prečicom sići do domova na Popovici



Orlovac (16. novembar 2006.)

Orlovac (Orlove stene)

Vidikovac Orlovac se nalazi u najvišem delu Fruške gore, na mestu na kom je deo južne padine istoimenog grebena erodirao zbog seče, i otkrio stene. Sa njega se pruža pogled na grebene Kestenski put, Gredelj i na deo fruškogorskog bila od Letenke do Crvenog čota.

Vidikovac se nalazi na kružnoj stazi obeleženoj zelenom markacijom, koja kreće od Osovlja. Do njega se najbrže i najlakše stiže putem od Crvenog čota, koji prolazi pored vojnog objekta koji se tu nalazi. Međutim, vojska nekad legitimiše i pravi problema kada se tu šeta, pa treba ili ići brzo i tiho ili se spustiti do Osovlja i ići zaobilaznom stazom (dosta duži put na kom se gubi mnogo visine).

Odlično je mesto za osmatranje zvezda tokom vedrih noći bez mesečine, jer je ušuškan i zaštićen od svetlosnog zagađenja.

Orlovac i stene koje iz njega izviruju se u poznu jesen i u zimu mogu videti sa Gredelja.



Čukale (14. jul 2005.)

Čukale

Između Starih Ledinaca i Popovičkog jezera nalazi se malo sedlo Čukale, koje se na jug penje ka vrhu Popovica, a na sever ka malom bezimenom vrhu sa kog se pruža lep pogled ka Novom Sadu, Dunavu, Mostu slobode, Petrovaradinskoj tvrđavi, Kamenici… Taj vrh je načičkan vikendicama i neki od puteva koji ga presecaju su privatni. Uz jedan od javnih puteva sa zapadne strane vrha uređeno je malo izletište sa klupicama, i odatle se pruža pogled na zapadni deo Novog Sada, Telep, Novo Naselje, itd…

Sedlo Čukale je na maratonskoj stazi koja ide od Starih Ledinaca do Popovice, kao i na kružnoj (zelenoj) stazi koja ide oko Popovice, pa je zgodno kombinovati ga sa Orlovim bojištem.



Vrdnikčka kula sa Zmajevca (30. april 2005.)

Zmajevac

Zmajevac je mali vrh koji se nalazi na fruškogorskom bilu, na putu od Iriškog venca ka Brankovcu i Crvenom čotu. Ispod njega se nalazi prevoj i na njemu raskrsnica partizanskog puta i puta Rakovac-Vrdnik. Sa obe strane raskrsnice nalaze se uređena izletišta sa klupama i nadstrešnicama sa kojih se pruža lep pogled na jug, ka Vrdničkoj kuli, Vrdniku, manastiru, a kada je vedro i bistro, vidi se i jezero Kudoš kod Pavlovaca.



Kobila (29. januar 2011.)

Kobila

Jedan od najlepših kutaka Fruške gore je deo padine koja se spušta na istok od vrha Kobila ka izvorišnim kracima potoka Dumbovac. Tu, na jednom delu na kom je šuma prokrčena, se pruža lep pogled na zalene obronke Fruške gore. Skroz levo može se videti Novi Sad, zatim rakovački Čot, Veliki gradac i Brankovac.

Do vidikovca se može doći obeleženom stazom koja ide od Dubčekovog puta (makadam Brankovac-manastir Beočin), ili od Dumbovačkog vodopada. Nije uređen.

Iz daleka se može videti sa Brankovca.



Pogled sa Erdelja (20. novembar 2004.)

Erdelj

Južno od Beočina, tik uz put Beočin-Crveni čot, nalazi se brdo Erdelj na kom je nekada bio kamenolom koji je odavno napušten i delimično rekultivisan obaranjem ivica i sađenjem vegetacije. Teško je pristupačan, ali za probijanje do njegovih istaknutih tačaka sledi nagrada: veoma lepi vidici ka Dunavu od Begeča sve do Novog Sada, ka Ljubavnom ostrvu, Mostu slobode, manastiru Beočin ušuškanom u šumovite obronke i ka fruškogorskom bilu od Iriškog venca i Kraljeve stolice sve do Crvenog čota.

U pitanju nije jedna tačka, već nekoliko njih, sa raznih strana vrha. Severne tačke nalaze se na ivici nekadašnjeg kamenoloma, i sa njih se vidi ka Dunavu i Bačkoj. Na jug od vrha Erdelj ide mali greben na kom nema šume, i sa njega se pruža pogled ka manastiru Beočin i fruškogorskom bilu.

Do Erdelja sa može doći od Gornjeg Šakotinca, moguće ga je vezati sa Šakotinačkim vodopadom, ili od asfalta Beočin-Crveni čot. Pomenutim grebenom od vrha Erdelj ide puteljak uporedo sa asfaltnim putem i konačno izlazi na Ravni breg i Stoletnu lipu.



Ledinačko jezero (13. decembar 2003.)

Srebro

Južno od Starih Ledinaca nalazio se Srebrni majdan, veliki otvoreni kop iz kog je vađen kamen. Tokom eksploatacije, presečena su dva potoka (Srebrni potok i Lukin Svetac), a verovatno i neki podzemni izdani, i čim je kopanje obustavljeno i pumpe ugašene, kop se napunio vodom. Tako je nastalo Ledinačko jezero ili Srebro. Međutim, iako je prostornim planom nekadašnji kop uključen u granice nacionalnog parka, oko 2009-e su počele priče o nastavku eksploatacije javno opravdavane brigom o bezbednosti i potrebom za “rekultivacijom”. Usledili su protesti meštana Ledinaca i aktivista iz Novog Sada, radovi su obustavljani i odlagani, da bi u nekom trenutku voda konačno bila ispumpana, ali dalje od toga se nije išlo. Danas je prilaz jezeru i dalje ograđen, ali kop se ponovo puni vodom.

Sam kop je jedan ružan ožiljak u tkivu šume, ali narandžasto-oker stene u kombinaciji sa smaragdnom vodom punom sedimenta mu daju neki poseban šmek. Uz ivicu kopa prema Ledinačkom crnom čotu ide strma staza koja izlazi na niz od nekoliko vidikovaca iznad jezera, svaki na različitom nivou. Takođe je moguće obići jezero, izaći iznad oba vodopada, kao i na tačku sa koje se vidi Novi Sad, ali za to ne postoje staze.



Pogled sa vrha Veliki gradac (28. novembar 2004.)

Veliki gradac

Zapadno od Zmajevca, od fruškogorskog bila na sever se odvaja greben Gradac, i na njemu se nalazi vrh Veliki gradac. Iako je sam vrh bez šume, neposredno ispod njega rastu visoki borovi koji malo zaklanjaju vidik. Ipak, moguće je na više mesta probiti se do tačaka sa kojih se vidi Dunav, Telep i Veternik ili radničke barake na Kišnjevoj glavi.

Vidikovac je uređen, i na njemu se nalazi nekoliko klupa.



Gologlava (12. novembar 2005.)

Gologlava

U najdivljijem delu Fruške gore, u blizini Papratskog dola nalazi se vrh Gologlava varljivog imena, jer samo deo padine je bez šume. Odatle se pruža lep pogled ka šumovitim oblim obroncima koji se preklapaju prateći potočne doline.

Nedaleko od ovog mesta je ograđeno uzgajalište jelena koje je u više navrata proširivano, pa je moguće da pristup ovde više nije moguć.



Pogled sa Zbega (25. decembar 2004.)

Okolina isposnice na Zbegu

Od Starih Ledinaca ka Starom Rakovcu ide markirana staza fruškogorske transverzale, i usput prolazi pored monaške isposnice ispod brda Zbeg. Od Zbega ka Starom Rakovcu se na nekoliko mesta pruža interesantan pogled na sever.



Srem sa Iriškog venca (13. januar 2005.)

Iriski venac

Iriški venac je verovatno najpoznatije izletište na Fruškoj gori i na njegovom vrhu se nalazi spomenik Sloboda. Svuda oko spomenika je gusta šuma koja blokira vidik. Ali na putu od Venca ka pumpi na prevoju moguće je naći par mesta sa kojih se može proviriti ka Sremu, pa još i ako se meteorološki uslovi poklope, može se steći utisak znatno više planine.


Panoramski putevi



Brankovac (19. februar 2006.)

Brankovac

Na fruškogorskom bilu, severno od dela deonice partizanskog puta Zmajevac-Crveni čot nalaze se Beočinske livade, poznate i kao Brankovac. U pitanju je veliko uređeno izletište sa brojnim klupama i nadstrešnicama. Sa više mesta na Brankovcu se pruža lep pogled ka Bačkoj, Dunavu, Futogu, Novom Sadu, kao i fruškogorskim obroncima koji se spuštaju na tu stranu.



Trešnjevac i Pešićki fatovi (30. jun 2005.)

Grabovo

Južno od sela Grabovo se nalazi veoma lep kutak Fruške gore: Pešićki fatovi, Trešnjevac, Papratski do a iza njih je najviši deo ove planine sa grebenima koji se šire oko Crvenog čota. Kada se ide iz šuma Trešnjevca na jug ka Grabovu, izbija se na prostranu livadu Kopreš sa koje se otvara vidik na pomenuto područje. I kako se penje ka asfaltnom putu Sviloš-Grabovo, svaka čuka daje novi ugao.

Poslednji put kada sam prolazio ovde pašnjak je bio vrlo vrlo zapušten, sav obrastao u bodljikavo žbunje, pa treba biti oprezan sa eksperimentisanjem sa stazama.



Trešnjevac sa Grabovske glavice, Grabovo je ispod sunca (4. oktobar 2005.)

Grabovska glavica

Deo prvog grebena istočno od Grabova koji se vidi sa prethodno opisanog vidikovca nije pošumljen, pa je sa njega moguće uzvratiti pogled na suprotnu stranu, ka Grabovu i ponovo ka prelepim izvorišnim kracima Trešnjevca. Deo grebena bez šume ide od Grabovske glavice, pa dalje na sever ka Dunavu, a delom se poklapa sa segmentom markirane maratonske staze Andrevlje-Popov čot.



Čerević sa Lipe (28. april 2004.)

Lipa i put Čerević-Testera

Iz Čerevića, od katoličke crkve ide put ka ciglani. Čim se prođe ciglana, već se dovoljno dobije na visini da počinju da se otvaraju široki vidici ka Dunavu, i tako je tokom celog puta koji se dalje penje na brdo Lipa i produžava na Lipsku stranu gde konačno ulazi u šumu. Kada je kišno vreme, ovaj put ume da bude veoma blatnjav.

Ima još jedna tačka u blizini Čerevića koja nema veze sa Lipom, ali ću je uvrstiti ovde. U pitanju je okuka na asfaltnom putu Čerević-Testera neposredno iznad sela, sa koje se lepo vide Dunav, Ljubavno ostrvo i Futog.



Krčedinska ada sa Kalakače (29. maj 2010.)

Kalakača - Janda

Od mosta kod Beške pa prema Starom Slankamenu se pruža krajnje istočni vršak Fruške gore. U pitanju je relativno uzan breg, koji se na severu strmo spušta ka Dunavu, a na jugu polako utapa u oranice Srema. Skoro ceo je pokriven voćnjacima, vinogradima i vikendicama, i celom njegovom dužinom ide veoma lep put sa kog se pružaju pogledi ka Bačkoj, Dunavu, Krčedinskoj adi, Ločkoj adi, Konjskoj adi, itd…



Pogled sa Kestena (11. novembar 2015.)

Kesten

Severno od granice nacionalnog parka, na delu od Beočina do Kamenice nalazi se više ćelavih bregova sa kojih se vidi ka Novom Sadu, Dunavu, Futogu, zavisno već kako je koji okrenut. Jedan od tih bregova, i to jedan od viših je Kesten.



Pogled ka Kudošu iz okoline Morintova (8. april 2018.)

Morintovo

Istočno od Vrdnika nalazi se šuma Morintovo, a jugoistočnom ivicom šume ide grebenski put sa kog se tu i tamo pružaju vidici ka Sremu. Ako se nađe dobar ugao, moguće je ugledati neka od jezera u podnožju Fruške gore, na primer Kudoš kod Pavlovaca, koje je najbliže.



Neštinska ada iz okoline Prljuše (30. jun 2005.)

Prljuša

Na putu od Banoštora ka Neštinu, tu i tamo se može videti Dunav, ali ima jedna posebno lepa tačka, nakon što se završi uspon iza Prljuše, a pre nego što krene spust ka Koruškoj. Odatle se lepo vidi Dunav i južni kraj Neštinske ade.



Majurski rit sa Puckaroša (30. april 2005.)

Puckaroš

Na Puckarošu, u sred gungule starog puta za Beograd koji od Petrovaradina, pa pored Marije Snežne ide ka Karlovcima, ima nekoliko tačaka sa kojih se lepo vidi Majurski rit, deo starog toka Dunava i u daljini obrisi šume u Koviljskom ritu sa druge strane Dunava. Kako se godišnja doba menjaju i majurski rit se zaodeva u druge boje, i uvek je interesantan i lep za gledanje.



Pogled iz okoline Srednjeg čota na jug (29. oktobar 2006.)

Čerat, Avala, Srednji čot, Selište

Čerat je dug greben koji ide od Karlovaca na jug prema Stražilovu, zatim pod pravim uglom zavija na zapad i penje se na bregove Avala, Srednji čot, Direk. Odatle opet ide na jug kroz Selište ka Astalu. Cela opisana trasa je sa malo ili ni malo šume, pa stalno pruža otvorene vidike. Sa Čerata se mogu videti Dunav, Karlovci, dolina Ešikovca, sa Avale se vidi Dunav i most kod Beške, sa Srednjeg čota i njegove okoline se na sever lepo vidi Bukovac a na jug šarmantni obli šumoviti obronci. Selište je džep oranica u srcu Fruške gore, pa se sa puteva koji se penju uz taj džep može lepo videti na sever i istok.



Stara Kolonija i manastir Vrdnik (7. maj 2005.)

Kanov breg, Stara Kolonija

Stara Kolonija je nekadašnje rudarsko naselje u severnom delu Vrdnika. Istočno odatle se nalazi greben koji ide od Kraljeve stolice (Ledinačkog crnog čota) skoro direktno na jug, i od Kanovog brega izlazi iz šume. Odatle je na više mesta moguće videti Staru Koloniju, Vrdničku kulu, Manastir Vrdnik… Put se na jugu kod seoskog groblja spaja sa asfaltom kojim je moguće sići u Vrdnik, ili na drugu stranu se spustiti do vodopada Lazin vir, pa dalje u šumu Morintovo.

slike (83)

Fruška gora