Vodopadi Fruške gore

mala planina, mali vodopadi, ali lepo je čuti je kad šumi i videti kad se beli
Fruška gora | sva sreća da je odmah tu preko puta Dunava http://perpetuum-mobile.net/fruska-gora/vodopadi/

Vodopadi Fruške gore

mala planina, mali vodopadi, ali lepo je čuti je kad šumi i videti kad se beli

zanimljiva mesta Fruška gora

sva sreća da je odmah tu preko puta Dunava

Vodopadi Fruške gore

Blagog terena i male visine koja je jedva kvalifikuje za “titulu” planine, Fruška gora očekivano nema dramatičnih padova i strmih odseka niz koje bi se survavala voda. Zapravo, uprkos blatu kojim obiluje tokom većeg dela godine, nije naročito bogata vodom, potoci su joj relativno kratki, plitki i mnogi leti skroz presuše.

Iako nema dramatičnih vodopada koji tutnje stotinama metara unaokolo i raspršuju kapljice iz kojih izlaze dugini lukovi, u koritima njenih potoka ipak se nađe po koji stepenik od dva, tri ili čak četiri metra, ili možda strma stena koja bi se natezanjem definicije mogla nazvati vodopadom.

Sasvim sigurno ova mesta su većinom bila poznata šumarima, lovcima, meštanima okolnih sela, ali izuzev njih malo ko je za njih znao i do nedavno nisu mnogo privlačila pažnju. Koliko mi je poznato, do početka dvadeset i prvog veka, u literaturi, na internetu i u planinarskim krugovima uz ime Fruške gore vezivalo se svega dva vodopada: Dumbovački i Lazin vir.

Tokom jedne šetnje u proleće 2004. godine, kada sam se zapričao i neplanski skrenuo na stazicu koja vodi do jedne od pritoka potoka Potoranj, bio sam ubeđen da sam našao treći. Ali baš nekako u to vreme, uporedo sa mojim, raslo je interesovanje i drugih ljudi za fruškogorske vodopade, posebno Ace Damjanovića koji je sistematično prolazio redom korita svih potoka od izvora na dole.

“Otkrića” novih vodopada su se ređala, nekada i u isto vreme, nezavisno od različitih grupa ljudi, i vodopadima su nadevana nova imena. Ako bi potok imao ime, bilo je lako, vodopad bi dobio ime po potoku, ako ne, “pronalazač” bi pustio mašti na volju i pokušao da obelodani vodopad pod tim imenom u želji da se kao takvo zadrži.

Koliko mi je poznato, nomenklatura se još nije ustalila, pa ću ja ovde koristiti nazive koji su meni poznati.

Moje interesovanje za fruškogorske vodopade je bilo na vrhuncu u periodu od 2004. do kraja 2006. pa je i većina fotografija ovde iz tog perioda. Mnogima sam tada i meru uzeo, ali sam te beleške negde izgubio. Neki su vodopadi pronađeni i obelodanjeni
nakon toga, ali ja ih nisam obišao.

Sledi lista meni poznatih fruškogorskih vodopada u proizvoljnom redosledu, sa dva najduže poznata na početku i nekoliko njih koji se jedva mogu nazvati vodopadima na kraju liste.



Dumbovački vodopad (25. decembar 2004.)

Dumbovački vodopad

Od kada znam za fruškogorsku transverzalu, njeni crveno-beli trouglovi vode do vodopada na Dumbovačkom potoku, najduže poznatom fruškogorskom vodopadu i jednom od najvećih i najbogatijih vodom. Lako mu se prilazi uz potok iz naselja Dumbovo ili pomenutom markiranom stazom koja ide od Starog Rakovca, silazi u korito potoka par stotina metara nizvodno od vodopada i nastavlja prema Rimu i Dubčekovom putu, kojim se dalje može uzbrdo ka Brankovcu ili nizbrdo ka beočinskom rasadniku i manastiru. Od pre nekoliko godina postoji markirana staza koja koritom potoka uzvodno od vodopada vodi do vidikovca i lepog malog vrha Kobila, od kog je dalje moguće izbiti na Dubčekov put.

Desno od vodopada postoji usek u steni niz koji se nekad sliva voda. To se najčešće dešava kada Dumbovac toliko nabuja da vodopad ne može da primi svu vodu koja mu dolazi, već se potok tu cepa na dva dela. Jedne godine tokom obilnih kiša koje su danima padale, našao sam se tamo kada je bilo toliko vode da je prava provala išla niz oba kraka. Zabeležio sam to, ali su fotke malo mutne.



Vodopad Lazin vir (4. oktobar 2005.)

Lazin vir

Lep vodopad na lepom mestu ali ne naročito bogat vodom. Po priči koju sam čuo, ime je dobio po dečaku Lazi koji je jedne davne zime propao kroz led na jezercetu ispod vodopada i tu se udavio. Po drugoj priči, potok je tada bio znatno bogatiji vodom dok rudari nisu presekli vodene žile koje sada pune bazene hotela Termal.

Do vodopada se lako stiže stazom koja silazi direktno u potok od groblja istočno od sela Vrdnik. Od pre nekoliko godina, imanje do makadamskog puta koji od groblja ide ka Kraljevoj stolici je ograđeno, pa je potrebno pratiti stazicu koja ide oko ograde. Posle par minuta se stiže do potoka a vodopad se praktično već vidi odatle. Šetnju je moguće nastaviti markiranom stazom koja prelazi potok, ide kroz šumu Morintovo i izlazi na Partizanski put pored radničkih baraka u blizini raskrsnice kod Iriškog venca.



Dobri vodopad (9. april 2005.)

Dobri vodopad

Meni najlepši fruškogorski vodopad, skoro uvek bogat vodom. Nalazi se na Dobrom potoku nedaleko od napuštenog radničkog odmarališta na Osovlju. Nekada mu je bilo lako prići odatle ali već nekoliko godina od kada je odmaralište zatvoreno, kod raskrsnice na Crvenom čotu je rampa na putu koji vodi za Osovlje. Ali, i dalje je moguće peške se spustiti, obići runinirani objekat i krenuti zelenom stazom / transverzalom na zapad ka Dolini kestena. Posle oko kilometar, sa desne strane će se pojaviti markacija kojom je Aca Damjanović obeležavao staze do vodopada: crveni trougao u belom krugu. Tom stazom koja se strmo spušta, za desetak minuta se stiže do vodopada. Odatle je moguće preći potok (malo uzvodno od vodopada) i popeti se na crnu stazu koja ide od Čerevića i ciglane do asfaltnog puta Beočin - Crveni čot.



Šakotinački vodopad (13. novembar 2005.)

Šakotinački vodopad

Verovatno najviši prirodni vodopad na Fruškoj gori, ali siromašan vodom. Najinteresantniji je zimi kada se led nakupi, i tada liči na mali glečer kog gravitacija tegli.

Nalazi se nedaleko od sela Gornji Šakotinac, neposredno na zapad od napuštenog kamenoloma Erdelj. Lako mu se prilazi od sela, a postoji i markirana staza koja ga vezuje sa Ravnim bregom i pomenutom crnom stazom Čerević-asfalt.



Crni vodopad (12. novembar 2005.)

Crni vodopad

Lako se prepoznaje jer je jedini fruškogorski vodopad gde se potok spušta preko potpuno crne stene. Visok je 2-3 metra i skoro potpuno vertikalan. Nalazi se na potoku Grabovac južno od dečijeg naselja Letenka. Najlakše mu se prilazi šumskim putem koji kreće od sanitarnog čvora naselja na Letenki i spušta se na jug. Posle manje od kilometra, od tog puta oštro se odvaja na levo (na istok) jedna tanja staza kojom treba sići u potok i pratiti ga nizvodno da bi se ubrzo stiglo do vodopada. Odatle je najbolje vratiti se istim putem jer je šuma dalje niz potok vrlo neprohodna.



Srneći vodopad (28. novembar 2004.)

Srneći vodopad

Mali ali lep vodopad koji pravi Srneći potok, šireći svoj mlaz niz iskošenu polukružnu stenu. Visok je oko tri metra.

Lako mu se prilazi od raskrsnice kod Crvenog čota. Odatle treba ući u šumu na jugoistok i naći stazu obeleženu Acinom markacijom, pratiti je na dole manje od sat vremena i izlazi se direktno na potok i malo nizvodno i do vodopada. Odatle je moguće vratiti se malo uzvodno i hvatati “priključak” sa desne (istočne) strane koji vodi uz strmu bukovu šumu do grebenskog šumskog puta koji izlazi na Isin čot. Treba biti oprezan, ovde jer je markacija retka, i ako se promaši, moguće je da se izađe na deo brda gde je šuma prokrčena pa su samim tim kupine i šiblje izuzetno bujni.

Inače, Srneći potok se ne zove slučajno tako, skoro svaki put naiđemo na srne tamo, ma koliko da je grupa brojna i bučna.



Sviloški vodopad (14. mart 2006.)

Sviloški vodopad

Blagosloven i proklet što se na svom potoku nalazi nizvodnije od drugih vodopada. Zahvaljujući tome izuzetno je bogat vodom jer je potok koji ide od Sviloša do te tačke pokupio više malih pritoka koje se spuštaju sa Fruške gore, ali je izuzetno bogat i đubretom koje stiže iz Sviloša i imanja i vikendica uzvodno od potoka. Više puta sam u jezercetu ispod vodopada osim đubreta nailazio i na naduvane lešine krava, crknutih pasa i drugih životinja.

Lako ga je pronaći kada se ide asfaltom od Banoštora ka Iloku, pre Koruške se skrene levo (na jug) ka Svilošu. Posle par stotina metara asfalt prelazi preko mostića, i sa desne (zapadne) strane puta se nalazi niz ograda i vikendica. Posle poslednje je njiva, i njenom ivicom uz ogradu poslednjeg dvorišta se stiže do potoka (pedesetak metara od asfalta), gde je moguće progurati se kroz žbunje i proviriti ka vodopadu koji nekoliko metara niže u dve kaskeade, prva manja i druga znatno veća, pada u mali lesni kanjon.

Interesantniji prilaz koji pruža lepši ugao je spustiti se u taj “kanjon” nizvodno od vodopada. Najbolje je pitati neke od meštana da se prođe kroz njihovo dvorište, ili se može krenuti od pomenute pritoke pa pratiti potok stotinak metara.

Kanjončić je dubok desetak metara, širok oko tri, u dnu obrastao šibljem a gore natkriljen krošnjama. Kada je potok bogat vodom, gotovo da nema gde da se stane dole i teško je napredovati do vodopada. Ispod samog vodopada se nalazi jezerce.



Zeleni vodopad (30. jun 2005.)

Zeleni vodopad

Lep mali vodopad u skrovitom kutku Fruške gore. Sa oko dva metra visoke stene spušta se desna pritoka potoka Bujak koja donosi vodu od izvora u blizini vile Ravne. Vodopad je najlakše naći ako se krene betonskim putem od vile Ravne ka Svilošu. Nakon što se pređe betonski mostić, treba skrenuti na prvi šumski put sa desne (severne) strane, i nakon što se račva, pratiti desni, tj. niži i potoku bliži krak, i stalno vrebati mesto gde Bujak prima desnu pritoku. Na toj krivudavoj pritoci, nekih 50-100 metara od ušća skriven je lep mali vodopad. Pritoka je bezimena, ali Aca Damjanović je na vodopad naišao u trenutku kada je okolna šuma bila naročito bujna, pa valjda otuda ime.

( –> Vožnja do Zelenog vodopada (2005) )

Jedna napomena: moguće je da gornji opis prilaza više ne odgovara stvarnosti, jer je u više navrata proširivan opseg ograđenog uzgajališta jelena, pa su se neki od šumskih puteva našli unutar ograđenog dela. Ne sećam se tačno situacije, ali nekoliko puta kada sam šetao tim krajem u poslednjih 5-6 godina, izbio bih na ogradu, pa bih morao da se lomatam i obilazim je okolo.



Zeleni 2 vodopad (14. mart 2006.)

Zeleni 2 (Grabovački?) vodopad

Polovinom marata 2006-e neočekivano je pao obilan sneg, oko 20cm, pa sam pojurio na Frušku goru da iskoristim poslednju priliku za šetnju po snegu. Jedna od tačaka koju sam planirao da obiđem bio je i Zeleni vodopad. Kada sam konačno stigao do njega, nisam hteo da se vraćam istim putem već sam rešio da probam uzvodno da izbijem kod vile Ravne, i tu, svega stotinak metara uzvodno od Zelenog vodopada nenadano naišao na još jedan, veći i vertikalniji vodopad.

Koliko znam, pre meni niko nije objavljivao “pronalazak” tog vodopada, pa sam probao da mu nadenem ime “Bukavac”, u čast sremskih mitskih bića koja obitavaju na takvim mestima, ali se ime nije zapatilo. Aca ga je u svoju knjigu uneo pod nekim drugim imenom, možda “Grabovački”, nisam siguran.

Danas ne znam da li mu se lako može prići (i da li uopšte) zbog gore pomenutih ograda.



Nevenin vodopad (23. april 2005.)

Nevenin vodopad

Davno, davno, bio sam zaljubljen u jednu Nevenu, i bilo mi je važno da vodopad koji sam našao na jednom od izvorišnih kraka potoka Potoranj ponese njeno ime. Od tada je prošlo mnogo godina, Nevenu nisam video skoro 12, a ime je ostalo - Aca Damjanonić je usvojio to ime i uneo ga u svoju knjigu o Fruškogorskim vodopadima.

Vodopad je lep, na lepom mestu u staroj bukovoj šumi gde se jedna mršava pritoka potoka Potoranj spušta niz tri metra visoku, bršljanom obraslu stenu. Šuma je nekada bila lepša i gušća, pre nego što su je nemilosrdno proredili.

Do vodopada se najlakše stiže šumskim putem koji ide na severozapad od tv releja na Crvenom čotu. Nekoliko desetina metara nakon što se prođu šumarski objekti, štale i stovarišta drveta, na levo (zapad) odvaja se jedan uži put, koji prvo ide umereno na dole, a zatim strmije. Kada se naiđe na oštru, lakat krivinu, treba sići sa puta i produžiti direktno pravo kroz šumu, i nekako se spustiti do potoka, na kom se, stotinak metara od ušća u Potoranj nalazi vodopad. Ili, da bi se izbeglo nezgodno spuštanje niz strmu obraslu padinu, moguće je pratiti put do korita Potornja, zatim pratiti potok do prve desne pritoke, na kojoj se nalazi vodopad.

Od vodopada je moguće dalje ići niz Potoranj nizvodno do Stranputice i Doline kestena. Nekada je to bilo dosta nezgodno, pogotovo u gornjem delu toka, ali u međuvremenu su tu nastale stazice uz potok zbog učestalog izvlačenja drveta.



Rakovački vodopad (25. novembar 2006.)

Rakovački vodopad

Ispod samog asfaltnog puta Rakovac-Zmajevac, nedaleko od mesta gde se odvaja put za kamenolom, u koritu Velikog rakovačkog potoka nalazi se Rakovački vodopad. Solidne je veličine, vertikalna stena visoka oko tri metra, i prosečno bogat vodom. Lako mu se prilazi, ali pošto je tik ispod puta i u blizini kamenoloma ka kom idu brojna teretna vozila, potok je pun đubreta, pokidanih kamionskih guma, flaša od ulja, kanistera i slično.



Kozarski (khm) vodopad (29. januar 2006.)

Kozarski vodopad

Ovu iskošenu, 4-5 metara visoku stenu niz koju iz izvora kaplje voda ne znam da li bih nazvao vodopad, jer na to liči jedino kada se voda zaledi.

Nalazi se na izvorišnom kraku Kozarskog potoka, i najlakše mu se prilazi od Partizanskog puta. Kada se kod Isinog čota uđe u šumu (severno od puta) i krene ka Pavlasovom čotu (na zapad), treba hvatati prvo skretanje na sever (ako se dobro sećam ima neka rampa), kojim se treba spustiti u potok, a dalje je lako, treba samo pratiti tutnjavu vodopada (šalim se, voda obično ni ne kaplje, već je stena samo vlažna).

Odatle je moguće pratitit interesantno korito potoka do manastira Beočin. Ne znam kakva je situacija sada, ali pre nije bilo staze i trebalo je lomatati se, preskakati i provlačiti se, ali vredi.



Potoranjski (khm) vodopad (28. april 2004.)

Potoranjski “vodopad”

U proleće 2004. godine, dok sam još znao samo za dva vodopada, šetao sam sa drugarom od Crvenog čota ka Dolini kestena. Planirao sam da pratim plavu, tancošku stazu ali sam se zapričao i pogrešno skrenuo. Znao sam otprilike gde sam i umesto da se vraćamo, produžili smo ka Potornju, odakle bi konačno izbili na Stranputicu. Ali, usput smo neočekivano izbili pravo na malu kosu stenu niz koju se spuštao potok bogat vodom.

Nekoliko puta tokom te godine pokušavao sam bezuspešno ponovo da nađem to mesto, dok konačno nisam krenuo sistematično da pratim Potoranj gotovo od izvora, obilazeći i desne pritoke. Nisam ga našao, pao je mrak, i dok sam izvlačio družinu na najbliži grebenski put, naišli smo na nešto mnogo interesantnije:

( –> Gradac )

Razlog zašto nisam uspevao ponovo da je nađem: u pitanju je kosa stena (a ne vertikalna) koju je bujica u nekom trenutku skroz zatrpala granjem. I kasnije kada sam je obilazio izgledala je tako, a da li ju je voda kasnije ponovo otkopala - možda. “Vodopad” (ne znam da li je ok da ga zovem tako bez navodnika) se nalazi na prvoj desnoj (istočnoj) pritoci Potornja uzvodno od Stranputice.



Gavranov (khm) vodopad (29. januar 2006.)

Gavranov vodopad

Ni ovog jednika ne bih zvao vodopadom, ali neka bude Aci. U pitanju je kosa stena niz koju teče Gavranov potok, prva desna (zapadna) pritoka Srnećeg potoka. Potok nije bogat vodom, i njegovo korito, uključujući i “vodopad” je često do neprepoznatljivosti zatrpano lišćem i granjem. Do njega se stiže ako se krene gore opisanom Acinom stazom od Crvenog čota ka Srnećem vodopadu, i ubrzo odvoji u šumu na desno (zapad), da bi se sišlo do Gavranovog potoka.



Srebrni vodopad (14. jul 2005.)

Srebrni vodopad

Ovaj i naredni vodopad uključujem samo radi kompletnosti. U pitanju su dva potoka čiji tokovi su presečeni rudarskim kopom iz kog je vađen kamen. Udruženi sa presečenim žilama na dnu kopa, punili su nekadašnje Ledinačko jezero (Srebro).

Srebrni potok susreće se sa ivicom kopa, spušta se niz prvi nivo kružnog puta koji je opasivao kop, razliva se niz njega i u širini od desetak metara se spušta dole. Dok je jezero bilo puno, taj vidljivi deo bio je par desetina metara.



Vodopad Lukin svetac (11. februar 2006.)

Vodopad Lukin svetac

Na nekoj karti sam video ili sam negde pročitao da je ime drugog potoka, koji uz Srebrni potok puni kop: Lukin svetac. Potok je siromašan vodom, pa i mesto na kom se sliva niz par desetina metara visoku stenu obično jedva primetno (tim pre što je skriven jednom pukotinom niz koju curi). Tek zimi, kada se potok zaledi i led proširi, prizor počinje da privlači pažnju.

Ako bi ga ubrojali u vodopade, sa lakoćom bi bio najviši na Fruškoj gori.



Kaskade kod Testere (12. novembar 2005.)

Kaskade kod testere

Nije prirodan, nije vodopad, ali ajde neka mu bude. Tri uzastopne kaskade, svaka visoka oko metar, nalaze se na potoku Potoranj, na otoci jezera uzvodno od Testere.


Sedam i po vodopada u jednoj šetnji

Za one odvažnije, postoji (proveren) način da se obiđe mnoštvo gore pomenutih vodopada u jednom danu. Siđe se iz autobusa u Donjem Šakotincu, prođu se i Donji i Gornji Šakotinac i uz potok se dođe do (1) Šakotinačkog vodopada. Popne se uz desnu (zapadnu) padinu dok se ne izbije na put, koji se prati dalje na jug do Crne staze. Odatle se spusti do (2) Dobrog vodopada. Od njega se popne do Osovlja i dalje do Crvenog čota i odatle se spusti do (3) Neveninog vodopada.

Vrati se istim putem do Crvenog čota i krene od raskrsnice markacijom na jugoistok i obiđe se (3a) Gavranov vodopad i (4) Srneći vodopad. Popne se uz istočnu padinu do grebenskog puta koji vodi na Isin čot. Odatle se spusti do (5) Kozarskog vodopada. Vrati se istim putem ka fruškogorskom bilu, i prati se šumski put do Brankovca, tu se siđe na Dubčekov put, ide se neko vreme njime, spusti se na Kobilu i odatle u korito Dumbovca.

Prati se potok dok se ne izbije do (6) Dumbovačkog vodopada. Ide se niz potok još neko vreme, pa se transverzalom popne na istočnu padinu i stazu koja vodi ka Starom Rakovcu. Kome je dosta, tu može da sedne na bus, a najhrabriji mogu da prate asfalt uzbrdo još koji kilometar i tu siđu u Veliki rakovački potok i obiđu i (7) Rakovački vodopad.

Sedam i po vodopada za jedan dan, i visinska razlika koje se ni Durmitor ne bi postideo.

slike (54)