Vrdnička tvrđava

najmarkantniji srednjevekovni objekat centralnog dela Fruške gore
Fruška gora | sva sreća da je odmah tu preko puta Dunava http://perpetuum-mobile.net/fruska-gora/vrdnicka-tvrdjava/

Vrdnička tvrđava

najmarkantniji srednjevekovni objekat centralnog dela Fruške gore

Fruška gora

sva sreća da je odmah tu preko puta Dunava

Vrdnička tvrđava

Tekst koji sledi pripremio sam pre nekih desetak godina kada sam planirao da montiram kratki video klip o Vrdničkoj kuli. Na žalost, ništa od izvora nisam naveo u tekstu. Neka za sada ide tako, a planiram svakako uskoro da ga preradim i proširim…

“I sad stoji kod Vrdnika kula,
blizu lepe crkve Ravanice
u lepom Sremu kitnjastome
stoji sama upola survana.”

Jovan Subotić

Na kupastom bregu nekoliko kilometara severno od fruškogorskog gradića Vrdnika, nalaze se ostaci Vrdničke tvrđave. Zidine su se prilično urušile, ali dvadesetak metara visoka kula i dalje dominira širom okolinom.

Srednjevekovna tvrđava izgrađena je na temeljima rimskog utvrđenja, podignutog najverovatnije tokom vladavine rimskog imperatora Proba. Marcus Aurelius Equitius Probus, rođen je u Sirmiumu 232. godine, postao je car u leto 276. a ubili su ga njegovi pobunjeni legionari u jesen 282. Tokom svoje kratke vladavine ostvario je nekoliko velikih vojnih pobeda kako nad varvarima tako i pobunjenicima unutar carstva.

Zaslužan je i za učvršćivanje rimske granice na Rajni i Dunavu, gradnju utvrđenja, puteva i mostova, isušivanje i kultivisanje močvara i širenje vinove loze u Galiji, Panoniji i Meziji. Po legendi zapisanoj još u antičko doba, dok je boravio u Sirmiumu legionari su se pobunili zato što ih je imperator terao da sade vinovu lozu i kopaju kanale. Prob se sklonio u osmatračnicu u blizini Sirmiuma, ali vojska ga je ubrzo zarobila i pogubila.

U antičko doba, Fruška gora, ili Mons Almus kako su je Rimljani zvali, nije bila pitoma i prohodna planina kao danas. Guste šume hrasta, bukve i graba prostirale su se od obale Dunava sve do ritova na obali Save. Bilo je samo nekoliko bezbednih puteva kojima se odvijala trgovina i komunikacija između obale Dunava i Sirmiuma, i vrdničko utvrđenje je štitilo južni krak jednog od tih puteva. Severni krak branila je tvrđava u Dombu, današnjem Novom Rakovcu.

Posle vekova nadiranja i povlačenja bezbrojnih osvajača, vrdnička tvrđava je u ruševinama dočekala učvršćivanje mađarske vlasti na ovim prostorima. U pisanim izvorima, obnovljena tvrđava se prvi put pominje 1315. kao Castellum Redneck, ali sudeći po romaničkom stilu gradnje, verovatno je izgrađena tokom XIII veka. Grad Vrdnik štitio je važan put Rednek - Dombo, bio je stanica na tom putu i u njemu su se održavali vašari.

U XV veku, Vrdnik je u posedu kaločkog nadbiskupa. 1521. godine, tokom prodora kroz Srem, vrdničku tvrđavu osvajaju i ruše Turci, i od tada ona više nema vojni značaj.


http://y2u.be/ORY9RP68RFE

Ruševinama vrdničke tvrđave dominira čvrsta, 18.5 metara visoka branič kula, potkovičaste osnove. Kula se nalazila u sredini utvrđenja, i jedini ulaz u nju je bio preko pokretnih drvenih lestava kroz otvor na prvom spratu. Imala je tri ili četiri etaže, međusobno odvojene drvenom konstrukcijom od koje su ostali samo tragovi potpornih greda u zidovima. Saobraćaj između prvog i viših spratova obavljao se kroz hodnik unutar masivnog zida kule. Na kuli postoji nekoliko otvora. Kroz najveći se ulazilo, dok su manji prozori služili za prilaz odbranbenim balkonima napravljenim od drveta. Ovako podeljene na spratove, zatvorene prostorije kule su možda mogle da budu korišćene i za stanovanje.

Zid kule je specifične konstrukcije. Na bočnim stranama, nalazili su se kosi potporni zidovi, koji su je dodatno osiguravali. Za izradu lica biran je krupniji, grubo obrađen kamen, dok su jedino ivičnjaci bolje obrađeni. Jezgro je od “trpanca”, lomljenog kamena nepravilno naslaganog i utopljenog u malter. Zid kule je rađen u horizontalnim slojevima od pedeset do osamdeset santimetara, koji su i sami ozidani od sitnijih i krupnijih komada rumenog škriljastog glinca, sa pokojim komadom pritesanog krečnjaka. Opeka je u zidu kule korišćena samo oko ulaza i pojedinih prozora i ima je nešto malo, verovatno kasnije umetnute debljine oko 5 cm, dok je u ostacima zida podgrađa u nešto većem broju.

Obimne gradske zidine bile su izdužene polukružne osnove, a spoljna površina je bila zakošena, a ne vertikalna. Na istočnoj strani naziru se zidovi još jedne, iznutra pravougaone a sa spoljane strane zaobljene ulazne kule.

Zid koji je opasivao podgrađe obuhvatao je prostor dužine oko 200 i širine oko 90 metara.

Marcus Aurelius Equitius Probus (AD 232 - AD 282)

Marcus Aurelius Equitius Probus je rođen u Sirmiumu 19. avgusta 232. godine. Njegov otac (Dalmatius Rimski ?) je bio trgovac povrćem, manji državni činovnik ili vojnik.

Probova rana vojna karijera je uglavnom nepoznata. Najverovatnije se polako probijao kroz činove, stičući značajno iskustvo u komandovanju trupama. Za vreme cara Aureliana (Lucius Domitius Aurelianus), Prob je važio za carevog najistaknutijeg vojskovođu. U to vreme branio je Rajnsku granicu od Alemana.

Nakon Aurelianovog ubistva, senat je proglasio za naslednika Tacita (Marcus Claudius Tacitus), a Prob je dobio vrhovnu komandu u Siriji i Egiptu. Moguće je da je čak držao ukupnu vojnu komandu u istočnim provincijama.

Kada je Tacit umro 276. godine, nasledio ga je njegov polubrat Florian (Florianus). Ali, sredinom 276. Proba je vojska proglasila za cara. Florian je bio priznat u Rimu a podržavale su ga Galija, Britanija, Španija i Italija, dok je Prob imao podršku istočnih provincija: Sirije, Fenikije, Palestine i Egipta.

Florianove i Probove vojske, srele su se kod Tarsusa. Uprkos tome što je Florian kontrolisao mnogo veću vojsku, Prob je zahvaljujući velikom vojnom iskustvu i talentu uspeo da izbegne neposredni sudar dve vojske, i pustio da protivnika savladaju bliskoistočne vrućine. Moral Florianovih evropskih legija, nenaviknutih na takve uslove, brzo je opao. Plašeći se neuspeha, pobunili su se i ubili svog vođu, a Prob je ostao jedini pretendent na presto.

Prob je zatim otišao u Rim, gde ga je senat potvrdio kao imperatora, a on je za uzvrat ukazao veliko poštovanje senatu i vratio mu neka ranija ovlašćenja, na primer pravo postavljanja guvernera u ranije "senatorske provincije" i obavezu potvrde svih carskih edikata. Takođe je pogubio preostale zaverenike koji su ubili cara Aureliana, a moguće i cara Tacita.

Nakon Aurelianove smrti, usledio je niz varvarskih napada na rimske granice. Tacit i Florian su se uglavnom usredsredili na odbranu Male Azije od gotske najezde, dok na germansku najezdu preko Rajne nije odgovoreno.

Prve dve godine svoje vladavine, Prob se borio protiv Germana. Uspešno manevrišući protiv brojčano nadmoćnijih neprijatelja na nekoliko bojišta istovremeno, porazio je Franke, Longione i Alemane. U jednom trenutku je čak zarobio longionskog poglavicu Semnona i njegovog sina, ali ih je pustio na slobodu zajedno sa preostalim preživelim nakon što su se dogovorili oko uslova mira. Zatim je pobedio takođe brojnije Burgunce, nateravši ih na bitku u trenutku kada je njemu najviše odgovaralo, tj. dok su varvari prelazili reku. Kampanje su bile izuzetno uspeane, carstvo je uzelo taoce od germanskih plemena da bi obezbedilo budući mir, i regrutovalo ne manje od 16000 Germana u rimsku vojsku i poslalo u Britaniju.

278. Prob je odbio invaziju Vandala u Iliriku.

Pored velikih vojnih pobeda, Prob se potrudio da osigura granicu na Rajni gradnjom niza utvrđenja i vojnih postaja sa germanske strane reke, koja su štitila ključne prelaze. Takođe je preduzeo mere da povrati ekonomsku stabilnost Galije, Panonije i Mezije stimulišući sadnju vinograda, što je ranije bilo pod monopolom južnih, mediteranskih provincija. Kao rezultat velikih pobeda, Prob je svom imenu dodao titule Gothicus Maximus i Germanicus Maximus.

279. godine, guverner Sirije, Julius Saturninus se proglasio za cara. Na putu da uguši ovu pobunu, Prob je odbio invaziju Geta koji su prešli preko donjeg Dunava. Za to vreme, i pre nego što je Prob stigao do Sirije, Saturnina su ubili ili njegovi vojnici ili ubica kojeg je car poslao.

Pored gušenja Saturninove pobune, razlog Probovog puta na istok je bio i želja da ponovo uspostavi rimsku vlast u Mesopotamiji. Ali umesto da vodi rat, potpisao je primirje sa persijskim kraljem Bahramom II. Razlog tome je najverovatnije Probova zabrinutost od novih varvarskih prodora na severu i pobuna provincijskih guvernera dok je on zauzet na istoku.

Ubrzo zatim, 280. godine, njegovo prisustvo je zaista bilo neophodno na zapadu, gde su se guverneri Galije i Germanije Proculus i Bonsus pobunili i proglasili za združene careve. Nije poznato koliko je bila raširena podraka pobuni, ali je moguće da se prostirala sve do Španije. Pobuna je trajala nekoliko meseci, ali je konačno skršena nakon što je Bonsus izvršio samoubistvo, a Proculus poginuo u bici.

Još jedna pobuna je izbila u Britaniji gde se tamošnji guverner proglasio za cara, ali ju je Probov zapovednik Victorinus glatko ugušio.

Krajem 281 Prob se vratio u Rim i održao triumfalnu povorku na kojoj je proslavio svoje pobede. U proleće 282 krenuo je za Sirmium, odakle se nadao da krene u pohod protiv Persijanaca.

Ali, moral vojske je već bio veoma nizak. Kada se nisu borili protiv varvara ili pobunjenika, Prob je legionare stalno držao zaposlenim. Terao ih je da isušuju močvare, grade građevine i utvrđenja, prave puteve i mostove i čak sade vinograde. Nije poznato da li je razlog tome bila Probova želja da osnaži ekonomiju i odbranu pograničnih provincija koje su najviše trpele od upada varvara, ili da drži vojsku zaposlenom da nema vremena da kuje zavere.

Kakogod, legionari nisu bili baš oduševljeni tim poslom, i u septembru 282. su armije stacionirane u Raetiji i Noricumu na gornjem Dunavu podržale pretorijanskog prefekta Kara (Marcus Aurelius Carus) za cara.

Prob je poslao vojsku da uguši pobunu, ali su i oni prešli Karu. Kad je vest o tome stigla u Probov tabor, i ostatak vojske je odlučio da se pridruži pobunjenicima. Prob se sklonio u osmatračnicu u blizini Sirmiuma, ali je zarobljen i pogubljen nedaleko od svog rodnog mesta.

Nije mnogo rimskih careva ostavilo tako dobru reputaciju i ostalo u pozitivnom pamćenju kao Prob. Njegovu smrt ožalili su i senat i narod, a čak su se i vojnici pokajali i podigli spomenik u njegovu čast, sa natpisom: "Ovde leži Probus, Imperator, najčestitiji čovek, osvajač svih varvarskih naroda i uzurpatora".


Izvori:


slike (30) | video klipovi (1)

Komentari, ispravke i dopune su dobrodošli...