stalno u pokretu

< Knjige



Miloš Crnjanski

Crnjanski o nacionalsocijalizmu


U ovim esejima ja vidim eho zvanične propagande Berlina, oprezni respekt nacionalsocijalističke Nemačke, možda čak i tragove divljenja, a u svakom slučaju odsustvo bilo kakve kritike, osude ili ozbiljne i objektivne analize.

1928-1929. godine, Miloš Crnjanski radi kao niži diplomata, ataše za štampu, pri ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. U diplomatsku službu u Berlinu se ponovo vraća u decembru 1935. i ostaje tamo do marta 1938. Za to vreme je imao priliku da prati nemački društveni, kulturni i politički život, i da se susreće sa najvišim nemačkim zvaničnicima (Hitler, Gering, fon Ribentrop…) i da ih povremeno intervjuiše. Neke od svojih utisaka je pretočio u reportaže koje je slao u Beograd listu Vreme, pod pseudonimom “M. Putnik”, i knjiga “Crnjanski o Nacionalsocijalizmu” je zbirka tih novinskih tekstova.

U predgovoru knjige priređivač, Zoran Avramović, napominje da je jedan od motiva za objavljivanje zbirke potreba da se osvetli odnos Crnjanskog prema fašizmu:

Ovo je prilika da se još jednom osvrnem na podmetnuti fašizam Milošu Crnjanskom. Službeno je boravio u totalitarnim režimima Nemačke i Italije, ali se "fašizam" po pravilu vezivao za njegovo uređivanje lista "Ideje". Pravi kumovi ove etikete, bili su neki pisci sa "književne levice" 1935., a ona se godinama mehanički preuzimala i širila bez kontrole i mere. Do otužnosti. Sa objavljivanjem ovih tekstova o nacizmu, koje Crnjanski piše iz samog centra zbivanja, postaje jasno zašto se na "fašizam" Ideja nije lepila publicistička delatnost Crnjanskog iz 1937/38. Oni koji su krčmili ideološku (i poetsku) sahranu pisca, morali su znati da je "Vreme" te dopise iz Nemačke objavilo. Očigledno, radi se o tome da Crnjanski u svojim komentarima NE SKRIVA (sic) nacionalsocijalističku ideologiju i načine njenog ostvarivanja. On ukazuje na ključne elemente nacionalsocijalističkog poretka. Ta činjenica implicitno osvetljava vrednosno-politički stav Crnjanskog. O nekakvoj drugačijoj artikulaciji kritičkog suda, kada se pod prozorima čuo marš sivih košulja, nije moglo biti ni govora.

Knjiga je podeljena u četiri dela: dnevne novinske vesti, političke reportaže, političke komentare i putopise. Novinske vesti izgledaju kao direktan derivat Gebelsove propagande - stav i viđenje zvaničnog Berlina. U reportažama i komentarima, Crnjanski se uzdržava od iznošenja svog stava, ali njegove simpatije i fascinacija Nemačkom i njenim rukovodstvom su očigledni. Svaka kritika ili analiza iz ugla koji je drugačiji od onog koji ima zvaničan Berlin je potpuno odsutna, a ako se i osvrne na neka neprijatna mesta (progoni Jevreja, gušenje političkih sloboda, agresivna politika i pretnje susedima, borba za kolonije), Crnjanski je na granici da ih odobrava ili implicira da su nužna. Takođe, Crnjanski ne komentariše rasizam i evrocentrizam, već ih uzima kao nešto što se podrazumeva.

Priređivač ove zbirke tekstova je na više mesta u predgovoru naglasio kako “Crnjanski nije bio politički um”, kako je bio niži diplomatski činovnik u zemlji sa kojom je Jugoslavija imala prijateljske odnose, kako se nije znalo u šta će se nacisti izroditi, kako su i druge demokratske zemlje imale prijateljske odnose sa nacističkom Nemačkom, kako je svaka kritika i oštar stav u novinama nailazio na grubu odmazdu od Hitlera, itd…

Koja je onda vrednost ovih tekstova? Ako ih je pisao Crnjanski kao krotki diplomata koji širi propagandu domaćina ne želeći da ga uvredi, onda je “lepo” informisao domaću javnost. A ako u njima ima malo više Crnjanskog, a mislim da ima, onda slika koja se dobija nije ona koju je priređivač u predgovoru poželeo.

Istina, 1937/38 se nije znalo da će izbiti novi svetski rat i koje će sve strave doneti, ali progoni levičara, Jevreja i drugih neistomišljenika i nepoželjnih su već uveliko postojali. Takođe Nirnberški zakoni, agresivna unutrašnja i spoljna politika, gušenje i podjarmljivanje kulture… Neko ko je godinama živeo u srcu tih zbivanja morao ih je videti, osim ako nije zažmurio.


Slične knjige


18. 09. 2016. esejistika
Miroslav Krleža
Deset krvavih godina i drugi politički eseji


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

09. 10. 2017. nacizam / fašizam
Umberto Eco
Eternal Fascism: Fourteen Ways of Looking at a Blackshirt


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

16. 06. 2018. esejistika * sociologija / socijalna pravda
George Orwell
Shooting an Elephant

Petnaestak interesantnih i pronicljivih eseja u kojima Orvel opisuje svoja iskustva i zapažanja u najrazličitijim okolnostima u kojima se nalazio (kolonijalni administrator u Burmi, prodavac u knjižari, bolesnik u siromašnoj bolnici u Francuskoj...)
[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

Ovaj sajt ne sadrži first party kukije i druge mehanizme za aktivno praćenje poseta/ponašanja (facebook, google analytics, itd...). Na nekim stranicama se nalaze embedovani youtube video klipovi i google mape koji učitavaju svoje kukije.