Milovan Đilas
Nova klasa
goodreadsU prvim poglavljima Đilas daje dobru analizu formiranja i učvršćivanja nove klase. Partijski čelnici postaju novi upravljači sredstava proizvodnje i samostalno raspolažu njihovim plodovima. Pripadnici te nove klase razvijaju sopstvenu (samo)svest, i dominantno se reprodukuju iz sopstvenih redova (deca privilegovanih i sama postaju privilegovana).
Ostatak knjige je čudan. Đilas se upinje da osudi svaki aspekt socijalističkog društva u Jugoslaviji i zemljama Varšavskog pakta, i pri tome često generalizuje, spajajući prostor i vreme (uopštava događaje i pojave koji su se događali na određenom mestu u određeno vreme (tokom 40ak godina) kao da su to opšte stvari koje važe za sva ta društva u svakom trenutku). Još je čudnije to što je Đilas svega par godina pre pisanja ove knjige bio jedan od najmoćnijih ljudi u Jugoslaviji (možda čak prvi posle Tita), i oblikovao je mnoge odluke i politike, a sada iz uloge posmatrača najoštrije kritikuje sve što je urađeno.
Takođe, Đilas govori sa velikim autoritetom poznavaoca prilika iznutra, što nisam siguran koliko je tačno. Zbog svoje mladosti (rođen 1911) nije ni mogao biti učesnik Oktobarske revolucije i drugih predratnih događanja u SSSR, i zapravo, ako se ne varam, u Sovjetskom Savezu je pre pisanja knjige bio samo dva puta, u oba slučaja u ulozi visokog zvaničnika jugoslovenskih partizana.
Sve u svemu, osim dela gde definiše i analizira “novu klasu”, mislim da ostatak nije naročito vredan (deluje da je pisan u ljutnji, sa namerom da napadne i ošteti). Ako se ne varam, Đilas ni nije prvi koji je pisao o novoj klasi, već Trocki, ali to još nisam čitao…