stalno u pokretu

< Knjige



Branko Milanović

Globalna nejednakost; novi pristup za doba globalizacije


Ozbiljna, detaljna studija, suviše detaljna i stručna za moj ukus i potrebe, ali ipak pisana i izložena jasnim i razumljivim jezikom, propraćena grafičkim prikazima.

Globalna nejednakost (dohodovna nejednakost građana sveta) je zbir svih unutrašnjih nejednakosti kojoj se dodaje zbir svih razlika u prosečnim dohocima između različitih zemalja. Promene u globalnoj nejednakosti mogu biti odraz ekonomskog (i često političkog) uspona, stagnacije i propadanja zemalja, mogu biti posledica promene nivoa najedanakosti unutar pojedinih država ili procesa tranzicije iz jednog društvenog ili političkog sistema u drugi.

Tri važne promene koje su najviše uticale na kretanje globalne nejednakosti u poslednjih nekoliko decenija su:

  • uspon globalne srednje klase (Kina i druge azijske zemlje u razvoju)
  • stagnacija srednje i niže klase bogatih društava
  • pojava globalne plutokratije

Kuznjecova hipoteza:

industralizacijom zemlje i rastom prosečnih primanja nejednakost prvo raste, a potom opada što daje krivu u obliku obrnutog slova U kada se kretanje nivoa nejednakost prikaže u odnosu na dohodak.

Autor dovodi ovu hipotezu u pitanje, jer ne može da objasni novu pojavu u SAD i drugim bogatim zemljama: dohodovna nejednakost koja je većim delom XX veka opadala, ponovo raste. Zato on uvodi koncept Kuznjecovih talasa ili ciklusa i prepoznaje dve vrste sila koje smanjuju nivo nejednakosti: “zloćudne” (ratovi, prirodne katastrofe, epidemije), “dobroćudne” (šire dostupno obrazovanje, uvećani socijalni transferi, progresivno oporezivanje). Ratovi smanjuju nivo nejednakosti ali i dovode do pada prosečnog dohotka (celo društvo siromaši, bogati imaju veće gubitke).

Danas, prvi put posle industrijske revolucije (pre dva veka), rast globalne nejednakosti ne pokreću razlike u dohotku između zemalja, čak, porastom dohotka azijskih zemalja te razlike su se smanjile. Smanjenje tih razlika će uvećati značaj ekonomskih razlika unutar država, a najveći deo globalne nejednakosti će biti uzrokovan razlikama između bogatih i siromašnih građana pojedinih država čiji će položaj biti uporediv sa bogatim i siromašnim građanima drugih država (slično kao polovinom XIX veka). Danas još nije taj slučaj, i mesto rođenja čoveka ima ogroman značaj i bitno odlučuje čak do dve trećine njegovog ukupnog životnog dohotka.

Autor je vrlo oprezan prilikom davanja dugoročnih prognoza. Trend uspona Kine, koji će se izgleda nastaviti makar i usporeno, nastaviće da smanjujue globalnu jednakost sve dok srednji dohodak Kine ne premaši svetski srednji dohodak. Od tog trenutka dalji razvoj Kine doprinosiće povećanju globalne nejednakosti, dok će na njeno smanjenje uticati razvoj drugih mnogoljudnih azijskih zemalja, prvenstveno Indije, Pakistana, Indonezije, Vijetnama…

Rast nejednakosti unutar država dovešće do polarizacije društva i nestanka srednje klase. Srednja klasa je istorijski nosilac (parlamentarne) demokratije - teži da ograniči moć najbogatijih a istovremeno da zaštiti svoju imovinu od najsiromašnijih. Slabljenjem (moći i brojnosti) srednje klase, smanjiće se i njen uticaj na politiku, i demokratija može da evoluira u dva smera: plutokratiju ili populizam i nativizam. SAD već ide u prvom smeru - bogatstvo igra sve veću ulogu u politici i većina odluka se sve otvorenije donosi u interesu najbogatije manjine. U Evropi se dešava nešto drugo, cela politička scena skreće u desno (ili bar dobija desne pojavne oblike) i glasovi srednje klase koja siromaši se dobijaju proklamovanjem otpora globalizaciji (otpor imigraciji i izvozu kapitala).

Bogata manjina će moći da održi kontrolu nad siromašnom većinom unutar parlamentarnih demokratija na sledeća dva načina: 1) očuvanjem privida vertikalne pokretljivosti 2) stavljanjem akcenta na egzistencijalne nejednakosti nasuprot dohodovnoj nejednakosti, produbljivanjem tih antagonizama i partikuliranjem javnosti.

Sve dok siromašni nemaju svest da su obespravljeni, i sve dok misle da sistem funkcioniše kako treba, da su pravila poštena i da je vertikalna pokretljvost moguća i da zavisi od sposobnosti i angažmana pojedinca, njihovo nezadovoljstvo će biti manje.

Siromašna većina ima jednu zajedničku osobinu na osnovu koje može da se ujedini - drastična dohodovna nejednakost u odnosu na najbogatije. Da bi se to sprečilo, političari i mediji (koji su u vlasništvu i rade u interesu najbogatijih) u fokus stavljaju egzistencijalne nejednakosti: prava manjina (rodnih, seksualnih, etničkih…) bez obzira na njihove dohotke. Time dovode do polarizacije i svode politiku na politiku identiteta.

Nakon industrijske revolucije, na smanjenje nejednakosti je uticalo povećanje obrazovanja šire populacije (time što su im postajali dostupni bolje plaćeni, kvalifikovani poslovi). Kako visoko obrazovanje postoje norma opšte populacije, ni znanje ni kvalifikacije neće bitno uticati na dohodak. Autor to naziva sa “winner takes it all” i daje odličan primer profesionalnog tenisa, gde minimalne razlike u sposobnosti prvih 100 tenisera na svetu (minimalne kada se posmatraju u odnosu na opštu populaciju zemlje) utiču na to da li će neko zaraditi milione ili će sam plaćati put i učešće na turnirima. Sticanje pozicije “pobednika” će sve više zavisiti od sreće (biti na pravom mestu sa pravim ljudima u pravo vreme) i možda bitnije, od porodične povezanosti: deca uspešnih političara lakše postaju uspešni političari, slično je i sa advokatima, lekarima, glumcima…

Tema globalne nejednakosti (i ekonomske nejednakosti generalno) me interesuje, i sa nekim idejama autora ove knjige bio sam već upoznat iz druge/treće ruke, ali sam želeo da saznam nešto više iz prve ruke. Knjiga je napisana jasnim jezikom sa mnogo detaljnih primera (propraćenih i obogaćenih grafičkim prikazima) koji ilustruju autorove teze i pomeraju njegove argumente ka poenti do koje želi da dođe. Ali, mene ovakva (stručna, ekonomska) literatura guši i silno sam se namučio sa njom.

Srećom, autor prati jasnu misao čiju nit više puta ponavlja, i ideje koje razvija polako uvodi, razrađuje i na kraju sažima, što omogućava njihovo “konzumiranje” na više nivoa.


Slične knjige


12. 12. 2017. ekonomija * sociologija / socijalna pravda
Yanis Varoufakis
Ovaj svet može da bude bolji

Osnove ekonomije iz marksističkog ugla za trinaestogodišnje devojčice
[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

Ovaj sajt ne sadrži first party kukije i druge mehanizme za aktivno praćenje poseta/ponašanja (facebook, google analytics, itd...). Na nekim stranicama se nalaze embedovani youtube video klipovi i google mape koji učitavaju svoje kukije.