stalno u pokretu

< Knjige



Dragan Kljakić

Izgubljena pobeda generala Markosa: građanski rat u Grčkoj 1946-1949. i KPJ


Priča o tome kako su jedan narod i njegova borba za slobodu i bolju budućnost postali žrtve trgovine između velikih sila.

Markos Vafijadis je bio grčki komunista, tokom II svetskog rata (1942) primljen je u CK Komunističke partije Grčke i imenovan za poverenika za makedonsko krilo Grčke narodno oslobodilačke armije. U oktobru 1944, nakon povlačenja Nemaca, sa svojim jedinicama zauzima Solun, a tokom novembra oslobađaju centralnu Makedoniju. U februaru 1946, neposredno pred početak grčkog građanskog rata, dolazi do neslaganja između Vafijadisa i Nikosa Zaharijadisa (generalnog sekretara Komunističke partije Grčke) oko vojne strategije. Zaharijadis, koji se tek nedavno vratio iz zarobljeništva u Nemačkoj i koji nije imao neposrednog vojnog iskustva, je zagovarao frontalni rat i stvaranje klasične stajaće vojske, dok je Vafijadis bio za nastavak gerilskog ratovanja. Uprkos tom neslaganju, Zaharijadis ga u julu imenuje za komandanta svih gerilskih jedinica, a u decembru 1947. je postavljen za premijera i ministra odbrane u Privremenoj demokratskoj vladi. Njegova neslaganja oko vojne taktike sa Zaharijadisom se nastavljaju i u avgustu 1948. biva smenjen sa svih čelnih pozicija a kasnije, u januaru 1949. i sa svih drugih javnih pozicija i dužnosti, i pripisana mu je odgovornost za neuspehe i konačan poraz u građanskom ratu.

Dugo se javno nije znala Vafijadisova sudbina - da li je preživeo, da li je stradao tokom povlačenja u pograničnom području između Grčke, Jugoslavije i Albanije, a bilo je glasina da je likvidiran.

U decembru 1970. godine, autor knjige je uspeo da uđe u trag Markosu Vafijadisu, u malom gradu duboko u SSSR, i okosnica ove knjige su razgovori koje je vodio sa njim u narednih petnaestak godina, dopunjeni podacima do kojih je autor došao iz raznih izvora: Vafijadisova privatna arhiva, objavljeni memoari učesnika, razgovori sa nekima od učesnika, dokumenti iz arhiva…

Knjiga je vrlo nečitka i loše organizovana, a autor nije istoričar već novinar, pa tako i štivo ima ton povećeg novinskog članka gde je redakcija već zauzela neki stav pa ga samo razrađuje i polemiše sa publikom. Materija se iznosi konfuzno - niti hronološki niti tematski i često skače po prostoru i u vremenu. Pored toga, pokušavajući da proverim neke navedene stvari primetio sam da ima ozbiljnih grešaka, poput pogrešnih imena i krupnih lapsusa koje može da primeti samo neko ko zna o čemu se tu radi (ko zna koliko takvih mi je promaklo).

Uprkos svemu tome, bilo mi je interesantno da saznam nešto više o Grčkom građanskom ratu, tim pre što je literatura na tu temu prilično retka (mnoga dela na koja se autor poziva, objavljena su samo na grčkom).

Ujedno, ovo mi je bila prilika da provirim u alternativnu istoriju Jugoslavije - sve što se desilo Grcima, vrlo vrlo lako je moglo da se desi Jugoslaviji. Obe zemlje okupirali su Nemci i njihovi saveznici, u obe zemlje postojali su pokreti otpora (koji nisu bili isključivo komunističkog karaktera ali su ih predvodili komunisti) kao i saradnici sa okupatorom raznih boja (tradicionalisti, bogato građanstvo i veliki posednici, monarhisti pa do otvorenih fašista). Obe zemlje bile su interesantne i Sovjetima i Britancima, te su i jedni i drugi pokušavali da ostvare uticaj na terenu. I tu prestaju sličnosti.

KPJ je uspela da ostvari snažnu centralnu kontrolu nad svim gerilskim (partizanskim) jedinicama koje su se aktivno borile protiv okupatora, zadržala je nezavisnost u odnosu na Moskvu i London/Kairo, i konačno, uspela je pre završetka rata da se do kraja razračuna sa snagama zainteresovanim za restauraciju prethodnog režima. Britanska politika je bila da se gerilske jedinice drže razdvojenim i razjedinjenim, sa britanskim agentima na čelu i da pre svega rade na diverzijama - ometanju privrede i komunikacija koji su bili bitni Nemcima. Podrška Sovjeta partizanima (predvođenim komunistima) Jugoslavije i Grčke bila je vrlo oskudna, gotovo nepostojeća sve do pred sam kraj rata, a takođe su delovali na usporavanju i opstruiranju jačanja tih pokreta (plašeći se da ugroze svoje odnose sa Britancima).

Čitajući o II svetskom ratu u Jugoslaviji, uvek mi je upadljivo to da su partizani pre svega bili usredsređeni na eliminisanje četnika po svaku cenu, čak i po cenu uspostavljanja formalnog ili neformalnog primirja sa Nemcima (martovski pregovori sa Nemcima krajem IV ofanzive). Takođe, do polovine 1943, partizani su na Engleze gledali sa velikim podozrenjem, do te mere, da kad je razmatrana mogućnost iskrcavanja Engleza na jadranskoj obali i otvaranje novog fronta tu (a ne u Italiji kao što se to desilo), partizani su bili spremni Englezima vojno da se suprotstave. Međutim, kada je kontakt uspostavljen između Kaira (saveznička komanda za bliski istok) i partizanskog štaba na početku V ofanzive, Englezi su dovedeni pred svršen čin - pred njima je bila snažna, dobro povezana organizacija koju nikako nisu mogli da preuzmu ili direktno kontrolišu, a koja se jedina na terenu istinski borila protiv Nemaca, pa su je prihvatili kao takvu i počeli da je podržavaju, u početku simbolično i neredovno a kasnije i odlučnije.

Grci nisu bili te sreće, i došli su u situaciju da je nakon povlačenja Nemaca, Narodno oslobodilačka vojska Grčke držala praktično celokupnu teritoriju država - planine, provinciju, velike gradove, ali mešanjem Engleza i Sovjeta (Čerčil-Staljin dogovor o procentima uticaja), restaurirane su reakcionarne, monarhističke pa čak i kolaboracionističke snage, dojučerašnji saradnici Nemaca (grčki fašisti) su naoružani i krenula je odmazda nad partizanima (vojskom i civilima), hapšenja, streljanja i proterivanja. Grčki komunisti su bili slabi i razjedinjeni, bez sopstvene glave i svesti, već se isključivo (i slepo) oslanjajući na Sovjete a uprkos jugoslovenskom iskustvu koje im je bilo dostupno. Nisu se usprotivili Englezima i predali su oružje i gradove. Kada se represija nemilosrdno nastavila, narod se ponovo digao, oslobodio veliki deo teritorije i imao šanse da definitivno oslobodi celu zemlju, ali je rukovođenje ratom sabotirano iz Moskve, a i sukob Moskva-Beograd nije pomogao.

Da su se stvari u Jugoslaviji malo drugačije odvijale, da su četnici uspeli da se održe u Crnoj Gori i Srbiji do povlačenja Nemaca, ostalo bi vrlo plodno tle za mešanje Engleza koji bi podržali ujedinjene Dražine četnike, Nedićevce, Ljotićevce… u pokušaju restaurisanja Kraljevine Jugoslavije, ili bar njene istočne polovine. I tada bi smo imali još jedan krvavi sukob a kao moguće rešenje kvazi-fašističku ili otvoreno fašističku diktaturu (podržanu od strane SAD) poput one koja je bila u Grčoj, Iberijskom poluostrvu ili zemljama južne Amerike.


Ranije ove godine pročitao sam Wartime Milovana Đilasa. U pitanju su memoari čoveka koji je bio upućen u sva najosetljivija pitanja, koji je kasnije došao u sukob sa Titom i zbog toga bio kažnjen ostracizmom, denuncijacijom i dugogodišnjom robijom. Memoare je napisao za stranu publiku (praktično tajno), pa nisu opterećeni nikakvom sistemskom cenzurom, ali sasvim sigurno pate od doze selektivnog sećanja, jer je Đilas stvarao svoju zaostavštinu i pažljivo je slikao sliku o sebi. Ali verujem da je bio dovoljno inteligentan i oprezan da ne iskrivljuje ništa u meri koja bi osporila njegov kredibilitet (time što bi na primer protivrečio dokumentima iz dostupnih ili buduće otvorenih arhiva), niti sam ja tako nešto našao.

Uvid u britanski pogled i doživljaj situacije na Balkanu pružila mi je druga interesantna knjiga, The Embattled Mountain Frederick Deakina, britanskog oficira za vezu pri Titovom štabu. Jedino mi nedostaje uvid u sovjetsku stranu, primarni izvor ili neka ozbiljna studija…

Par interesantnih citata iz knjige:

Zapanjujuće zvuči i tvrđenje Vasosa Mathiopulosa u knjizi "Pokret otpora Grčke, 1941-1944. i saveznici": "Nemački izvori obelodanjuju da je Čerčil sklopio tajni sporazum sa Hitlerom da bi obezbedio okupaciju Grčke posle povlačenja Nemaca" (ekskluzivni intervju s Alberom Šperom koji autor objavljuje u celini na početku knjige). U pitanju je britansko-nemački sporazum sklopljen za vreme drugog svetskog rata 1944. godine. Britanci su, prema tom dogovoru, bili obavezni da neometano omoguće nemačkim jedinicama izvlačenje iz Grčke. U zamenu za to, Hitler je pristao da Britancima, a ne Rusima, preda Solun.
strana 48

Ovo stvarno zvuči neverovatno, pa sam pokušao da pronađem nešto više na tu temu. U knjizi se na više mesta navodi da je pregovore u ime Britanaca vodio Donald Skot. Međutim, u pitanju je Donald John Stott. Greške tog tipa nisu retke u knjizi, što otežava dalje istraživanje. Uglavnom, do pregovora je zaista došlo u novembru 1943, između Stotta i visokih predstavnika Gestapoa u Grčkoj, donekle na Stottovu nezavisnu inicijativu, ali kada su u britanskom štabu u Kairu shvatili ozbiljnost pregovora, povukli su ga i prekinuli dalju komunikaciju sa Gestapoom. Navodim pasus iz članka o Stottu u wikipediji:

Matters came to a head in November 1943, when the mayor of Athens contacted Stott with back channel peace overtures from the Germans. While the approach was initially dismissed, Stott decided to explore the opportunity in order to collect useful intelligence on Germany's position in Greece. Stott met with key representatives of the Gestapo and, as negotiations became more protracted, Stott began to take them seriously. It became clear that any withdrawal from Greece by the Germans would be at the exclusion of the ELAS from the peace process. When senior SOE officers in Cairo became aware of the extent of the negotiations that Stott was facilitating between the Germans and the Greeks, he was ordered to abandon his negotiations and return to Egypt. Following a debriefing held in Cairo, Stott was awarded a Bar to his DSO as a result of the useful intelligence he collected during the negotiations.


Kad se najzad Kornjejev [Nikolaj Vasiljevič, general lajtnant Crvene armije, šef sovjetske vojne misije pri jugoslovenskom vrhovnom štabu] vratio iz Moskve [tokom leta 1944.], pisao je Džimas [Andreas, politički komesar Glavnog štaba ELAS, delegat u vrhovnom štabu NOVJ], saopštio mu je "svoj stav" o podršci Grčkoj:
"Mišljenja sam da je vaša trogodišnja borba dospela na nultu tačku. I to uglavnom zbog toga što se Engleska previše interesuje za vašu zemlju. Sovjetski Savez nema nameru da se sukobljava sa Velikom Britanijom zbog dve zemlje - Grčke i Jugoslavije. Nigde na svetu, sem u izvesnom smislu u Francuskoj, ne postoje uslovi za prevrate... Vaša politička linija je u raksoraku s današnjim vremenom. Ona se još uvek nalazi negde između 1935-1936. godine. U stvari, vi sada imate dve političke linije koje proizilaze iz postojanja EAM i ELAS, kao i vaše partije KPG u kojima se govori o brzom prelasku u socijalizam, što se smatra velikoburžoaskom stvari..."
strana 60


"Prilazeći Staljinu ponudo o partnerstvu, Čerčil se osigurava za slučaj da trku prema Balkanu dobiju jedinice Crvene armije. On se povlači na minimalne pozicije da bi odobrovoljio Staljina i bacio težište na Grčku, a tek zatim na Jugoslaviju i Mađarsku, smatrajući da će možda ipak postići više. U najgorem slučaju, on bi osiguravao makar jednu poziciju na Mediteranu, koji je još uvek smatrao glavnom saobraćajnicom britanske imperije. Na taj korak ga je navodila i okolnost što je u jesen 1944. godine već postalo sasvim jasno da nema prodora u slabine Evrope pod britanskom komandom. Sondiranje raspoloženja narodnooslobodilačkog pokreta pokazalo je jasno da se nikakve operacije u Jugoslaviji ne mogu i neće moći da vode pod inostranom komandom..."
strana 72, citat Lea Matesa iz predgovora za izdanje Harimanovih memoara.

Britanski dokumentarac “Greece: The Hidden War”

/1986. snimljen je televizijski dokumentarac u nekoliko delova o pozadini Grčkog građanskog rata i ulozi Britanije u tamošnjim događanjima. Dokumentarac je izazvao brojne kontroverze i na kraju je zabranjen i sve kopije osim jedne su uništene.

Dokumentarac je interesantan, svakako vredi pogledati ga, sadrži snimke i intervjue sa nekim od ključnih učesnika pokreta otpora (uključujući i Vafijadisa), ali ima i svojih mana, na primer, Makedonci (Sloveni) Egejske Makedonije nisu pomenuti ni jednom rečju i taj aspekt sukoba je u potpunosti zaobiđen.

Članak na engleskoj wikipediji o dokumentarcu


http://y2u.be/io7eNapNHEs

Slične knjige


14. 07. 2017. SFRJ * KPJ * sociologija / socijalna pravda * Đilas
Milovan Đilas
Nova klasa


[ vreme čitanja: ~ 2 min. ]

27. 12. 2017. SFRJ * Tito * KPJ
Pero Simić
Tito - fenomen 20. veka

Interesantna knjiga, vredi je pročitati, ali sama za sebe nije dovoljna da bi se saznala ili potpunije razumela istina.
[ vreme čitanja: ~ 3 min. ]

21. 11. 2018. mitologija * Grčka
Robert Graves
Grčki bogovi i heroji

Lagan i instant uvod u grčku mitologiju. Koristan kao brz pregled, ali naravno izostavlja mnoge detalje.
[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

Ovaj sajt ne sadrži first party kukije i druge mehanizme za aktivno praćenje poseta/ponašanja (facebook, google analytics, itd...). Na nekim stranicama se nalaze embedovani youtube video klipovi i google mape koji učitavaju svoje kukije.