stalno u pokretu
10. 04. 2018. bbb Banat * bbb Vojvodina * bbb NOB proza * aaa Arsen Diklić
Arsen Diklić

Jesen u mrtvaji


Prelepi, poetični opisi ravnice, njenih žitelja i naselja, zanimljivi i dobro razrađeni likovi.

Nastavak romana Salaš u Malom Ritu, napisan dvadesetak godina posle prvog dela. Prvi deo je zamišljen kao scenario za film, a kada su film i serija konačno snimljeni, napravljene su brojne izmene u radnji i likovima (Arsen Diklić i Branko Bauer zajedno). Radnja je za potrebu serije proširena i produžena, i ti novi događaji poslužili su Dikliću kao osnova za nastavak Salaša u Malom Ritu (tamo gde su postojale razlike u radnji između prvog romana i serije, Diklić se u nastavcima naslanja na seriju).

Jesen u mrtvaji u odnosu na Salaš u Malom Ritu pravi veliki raskorak, stilski i po tonu pripovedanja, što mi se veoma dopada, posebno Milanova razmišljanja, prelepi opisi ravnice, mrtvaje, pustara, letnje žege, jesenje prašine, jutarnje izmaglice… Opisi vojvođanskih sela, njihova unutrašnja organizacija (siromašne “male” na ulazima u selo, bogate kuće u centru sela, fasade, ajnfor kapije, prvo dvorište, drugo dvorište…) Dopada mi se što je dat mnogo izraženiji lokalni pečat, sa arhaizmima i lokalizmima u Milanovom govoru, njegovo poznavanja i razumevanje života u ravnici, kako ljudi, tako i životinja, njegova logika i perspektiva dečaka odraslog na selu u kontrastu sa Rašom koji je iz grada, itd…

Čitanje mi je baš prijalo, i progutao sam sve za jedno veče.