stalno u pokretu
09. 11. 2017. Fitzroy MacLean * Tito * SFRJ
Fitzroy MacLean

Josip Broz Tito

Knjiga kakva se i mogla očekivati neposredno nakon Titove smrti, najveća vrednost joj je u mnoštvu fotografija.

goodreads

Ova knjiga je onakva kakva je morala biti knjiga o Titu izdata u Jugoslaviji, pola godine posle njegove smrti. To što je autor britanski oficir (član vojne misije koja je bila kod partizana tokom rata) ne menja mnogo činjenicu da je u pitanju nekritički hvalospev.

Možda bolje da ilustrujem primerom opis Brozovih avantura, napisanih u strip maniru, na primer Bluberry Hill-a ili Flash Gordon-a:

U Rusiji će provesti još tri godine. Bile su to godine krvoprolića i građanskih borbi. Bijeli su 1918. zauzeli Omsk. Broz se neko vrijeme krio kod lijepe, plavokose Ruskinje Pelagije Bjelousove, zvane Polka. Među njima se rodila ljubav, ali je on uskoro morao napustiti grad. Na obližnjim stepama sreo je pleme kirgiskih nomada čiji je zapovjednik, Hadži Isaije Džaksembajev, trebao mehaničara u mlinu. S Kirgizima je Broz proveo nekoliko mjeseci. Zadivljeni njegovim jahačkim vještinama, vodili su ga u lov na vukove koje su u punom galopu nabijali na koplja. Uskoro ga Hadži Isaije pozva da se pridruži plemenu i ponudi mu svoju kćer za ženu. Ali Broz je imao druge planove.

U opisima kasnijih događaja, izbegnuta su sva nezgodna i kontroverzna mesta, iako su mnoga u vreme izdavanja knjige već bila poznata. Ne pominje se Titova uloga u Staljinovim čistkama, ne pominju se apsolutno nikakve greške u vođenju rata (na primer Fitzgerald je vrlo blag prema Titu u vezi sa opkoljavanjem partizana u severnoj CG pred V ofanzivu), ne pominju se Martovski pregovori sa Nemcima, Goli otok posle rata…

Osamostaljivanje Tita, korisnog saveznika NATO-a protiv SSSR, od Staljina, pomera se nekoliko godina u prošlost - Tito već 1943. otvoreno donosi odluke na svoju ruku a u suprotnosti sa voljom Kominterne, a Kominterna se, šta će, povinuje i slaže sa tim. Ovo na primer uopšte nije tačno.

Knjiga sadrži brojne citate a ni jednu jedinu referencu. Baš bih voleo da vidim gde je Himmler ovo rekao:

>>Želio bih<<, rekao je ljubomorno Heinrich Himmler nekoliko tjedana kasnije, >>da imamo tucet Tita u Njemačkoj, vođa sa takvom odlučnošću i hrabrošću koji, mada su potpuno opkoljeni, neće nikad podleći.<<

Možda su trebali da love vukove na konjima sa Titom, nabadaju ih na koplja i ponude Titu Hitlerovu ćerku, pa bi se možda pridružio nemačkom plemenu…