stalno u pokretu

< Knjige



Slobodan Vladušić

Mi izbrisani


Pretenciozno, namerno zakomplikovano i zapetljano, misterija po receptu 'zbuni protivnika' a ne veštim i nepredvidivim zapletom. Ne znam šta je tu 'sajbee' u 'prvom srpskom sajber romanu'. DLC-ovi? Ne preporučujem.

Kada pročitam neku odličnu knjigu ili neku katastrofalno lošu knjigu, obično mi je dovoljno da je opišem u par pasusa. Ali, kada je u pitanju neka hvaljena i nagrađivana knjiga kojoj se ne može zameriti na pismenosti ili banalnosti ali koja mi se nije dopala ili u kojoj ja nisam uspeo da nađem tu veličinu o kojoj kritičari govore, onda obično imam potrebu da zađem dublje i detaljnije proanaliziram.

Radnja se odvija u Subotici, u vreme sadašnje (ili pre 5-6 godina, oko 2013-e). Grad je u tranziciji, započete građevine stoje godinama nezavršene, prodavnice su zatvorene, korzoi prazni, ljudi se raseljavaju…

Autor ogromnu većinu epizodnih ženskih likova (nema glavnih) opisuje kao sponzoruše ili prostitutke (višeg ili nižeg ranga), a i jedne i druge su prošle plastičnih operacija koliko su mogle sebi da priušte. Imaju veštačke nokte, kosu, itd… Težnje i nadanja su im plitki a i životi isti takvi. Ni muškarci nisu bolji: ili su makroi, plejboji, bahati sinovi biznismena, najureni profesori, pokvareni advokati i upravnici bolnica, saradnici u porno industriji. Pretpostavljam da autor govori i svet gleda kroz lik nezavršenog studenta književnosti, obrazovanog i načitanog, boljeg od svoje okoline ali utopljenog u nju nesrećnom sudbinom i koju prihvata bez osuđivanja. Ja nisam mnogo bio u toj Subotici pa ne znam da li je stvarno tako, ili je izolovan i opisan samo jedan baš takav segment društva.

RADNJA

Radnja je upetljana i nekonzistentna, i nakon pažljivog čitanja nisam uspeo sve da razjasnim, ko, šta, kako, odakle i zašto. Mislim da je radnja i onako sporedna ovde, i da upetljana priča i misterija služe da zadrže čitaoca do kraja, dok se autor bavi temama koje ga interesuju. Svejedno, probaću da navedem likove i događaje sa njihovim vezama, uzrocima i posledicama.

Bahati sin biznismena

U Subotici živi bahati sin lokalnog biznismena i tu pravi “nestašluke” za koje nikad ne odogovara. Verovatno je jedan od onih koji u školi zlostavljaju brata Marka Arnautovića i uriniraju po njemu, i sigurno je on drogirani mladić koji je izbo nožem sadašnjeg muža “Mitre Bašić”, pretukao devojku čiji otac je urgirao na sudu da počinilac ne bude kažnjen, i silovao i izbacio iz kola Zecovu sestru. Zajedničko za sve ove događaje je to da je ostao nekažnjen, da je uvek bilo svedoka i da su svedoci ili ostali nemi ili su stali na njegovu stranu.

Svi ti događaji su se odigrali tokom dužeg perioda - po dečaku je urinirao pre 10-15 godina, momka je izbo nožem nakon toga, devojku je silovao i izbacio iz kola pre oko 5-6 godina a poslednje je pretukao devojku koju otac nije podržao.

Ghost

Istovremeno, u Subotici živi Ghost (pravo ime mu je dato na kraju romana kao: Slobodan Vladušić), koji je bio vozač audia u kom je sin biznismena silovao devojku i izbacio je iz kola. Kako je ovaj bio naoružan i opasan, Ghost nije ništa učinio da pomogne devojci sa kojom se znao iz viđenja, a ona je verovatno zato i ušla u ta kola jer ga je prepoznala.

Godinama kasnije, Ghost radi kao “ghost writer” (piše strancima romane (na engleskom) po narudžbini, koje neko drugi potpisuje), od toga dobro zarađuje i novac koristi za udoban život i rapidno menjanje i iskorišćavanje seksualnih partnerki. Ghost je takođe jedini prijatelj protagoniste romana (MP), čije je ime tek na kraju otkriveno kao Milenko Pavlović.

Ghost ima hobi da kupuje polovne bačene ili ukradene hard diskove i da kopa po podacima na njima. Tako dolazi do hard diska Marka Arnautovića (brata zlostavljanog dečaka), i na njemu nalazi korisničko ime i lozinku za fejsbuk za Miloša Petrovića. Nalog je prazan i jedini post je prihvaćeni friend request od Angelo Freund-a. Ghost odlazi na profil tog Frojnda, i tamo nalazi nekoliko kratkih postova, između ostalog i tri posta koji opisuju (anonimno) “nestašluke” sina biznismena (bodenje momka, silovanje jedne i prebijanje druge devojke).

To Ghost-a podseća na davno prošli događaj kojem je prisustvovao, i kreće da prati tragove kako bi saznao ko je Frojnd (nije objašnjeno koji mu je motiv, možda griža savesti, ali zašto onda posle javlja biznismenovom sinu za koga sumnja da je Frojnd?). Od Arnautovića saznaje za izbodenog momka, kod njega upoznaje njegovu ženu koja takođe ima pristup nalogu (Mitra Bašić) koji je povezan sa Frojndom. Ona identifikuje lokalnog makroa (Tom Kruz) kao Frojnda, Ghost to javlja biznismenovom sinu, i ovaj šalje ljude koji ga tuku i unakažavaju.

U svetu romana postoji online virtuelni svet Metropolis, koji je bez sumnje baziran na Second Life-u (u romanu valuta koja se koristi u Metropolisu su Linden dolari, a firma koja je razvila Second Life je Linden). Jedan od miliona redovnih korisnika je i MP. Paralelno sa opisanim događajima (Ghost-ov pronalazak Frojndovog FB profila), MP, dok je ulogovan u Metropolis, dobija misteriozni poziv sa nepoznatog broja koji mu govori samo jednu reč - “klizalište”, a odmah zatim prilazi mu devojka i kaže da je njen momak u opasnosti i da joj je neki Frojnd (unutar Metropolisa) rekao da će momak biti ubijen. Iz neobjašnjenog razloga ona traži pomoć baš od MP.

Nakon tog sustreta u Metropolisu, Ghost uvlači MP u priču oko Frojndovog FB profila.

Blu

I u realnom svetu MP dobija sms poruke sa nepoznatog broja. Ispostavlja se da je to Blu, devojka opisana kao mnogo lepša i poželjnija od drugih u tom okruženju devojaka sa veštačkim grudima, usnama, nosevima… I ona sama je prošla toliko plastičnih operacija da se više ne može prepoznati sa starih fotografija. Zabavlja se sa bogatim momkom koji vozi crni BMW. Naglašeno je na nekoliko mesta da njen dečko nije onaj pomenuti sin biznismena (ženski avatar koji prilazi MP u Metropolisu kaže da nije Blu, a Blu tvrdi da ne zna ko je Frojnd), ali nije mnogo bolji ili drugačiji od njega. Dakle, ovo je neka nevezana priča ubačena radi zabune. Nju je kontaktirao neko ko se predstavio kao Klaus Braht, MP-ov poznanik, koji joj priča lepe priče o MP-u. Ne vidim koja je njena motivacija da šalje poruke MP-u, ostavlja mu knjigu na groblju, nalazi se sa njim… Valjda joj se svideo sa fotografije, pošto je na gomili mesta naglašeno da je MP jako jako jako lep (oko toga se svi likovi slažu)…

MP od Blu ne saznaje ništa novo ni značajno, a ona saznaje svašta od njega, ali izgleda da to sve nema nikakvog uticaja na radnju.

Angelo Freund / Klaus Braht

Nakon što je pošao od Blu, MP je trebao da se zajedno sa Ghost-om sastane sa Tom Kruz-om, jer su znaci ukazivali da je on možda Tom Kruz, ali (kako se kasnije sazna) Ghost je to dojavio biznismenovom sinu i njegovi ljudi su prebili Tom Kruza, pa nije došlo do sastanka.

Nekoliko dana se ne dešava ništa novo. MP-u dolazi u posetu dečak iz komšiluka. Kasnije kada se ulogovao u Metropolis, zove ga neko sa nepoznatog broja, i predstavlja se kao “Anđelo Frojnd, Klaus Braht, 0602131998, porodični duh u potrazi za izabranikom, svedok”. Frojnd mu ništa naročito novo ne govori, njegovi monolozi više služe kao uvijeni medijum da autor iznese svoje poglede na geopolitiku (a ja sam pacov ako mu ne verujem).

Frojnd je u razgovoru sa MP izneo neka saznanja za koja nije objašnjeno kako je došao do njih, na primer detalje razgovora i posete dečaka iz komšiluka. Do tog trenutka je MP u nekoliko navrata sumnjao na Ghost-a da on možda nije Frojnd ili Braht, pošto je samo on znao neke intimne detalje, ali o ovoj poseti nije znao Ghost.

Inače, Klaus Braht je ime nemačkog vojnika sahranjenog na subotičkom groblju, a Angelo Freund je ime sa groba na novom jevrejskom groblju u Pragu, jedinog skromnog groba bez epitafa. Klaus Braht se pominje u blogu koji je MP pročitao a koji se može naći na internetu (Bojan Tomić: Drugi život Klausa Brahta) a Frojndov grob je zapao za oko MP-u kada je prolazio tim grobljem. Zajedničko za obojicu je da su zaboravljeni usamljenici na svojim grobljima.

Profesor

Posle razgovora sa Frojndom, MP prati poslednji trag, skenirani fiskalni račun koji ga odvodi u Maksi, a tamo prateći intuiciju u ormariću nalazi drugi račun koji ga vodi u lokal Majo. Tamo prisustvuje sceni gde momak koji je izbegao iz Krajine lamentira nad spaljenim crkvama na Kosovu, dok mu se cela kafana smeje. MP-u prilazi “najureni profesor Filozofskog fakulteta” i odvodi ga svojoj kući, jer kaže da ima tamo paket za njega.

U profesorovoj kući je gomila knjiga, računara, hard diskova. Iz razgovora se ne saznaje ništa novo, osim da su profesor, MP i autor jako pametni i načitani, i blago provejavaju teorije zavere (a ja sam pacov ako sumnjam u njih).

Profesor mu daje fasciklu, ne zna da kaže/opiše precizno od koga je i negira da je on Frojnd.

Kraj

MP stiže kući, otvara fasciklu i u njoj nalazi detalje sudbina nesrećnika iz njegovog grada kao i detalje sudbina nesrećnika stradalih na Kosovu (to su imena “prijatelja” na Frojndovom FB zidu). U tom trenutku se nešto u njemu dešava i prelama. Prvo odlazi kod advokata Zeca, starijeg brata silovane devojke, koji je to u saradnji sa biznismenom prikrio a sestru poslao u Beograd. MP dobija natprirodne moći, uvid u sudbine i budućnosti ljudi i čita ih sa njihovih lica. Suočava se sa Zecom, daje mu do znanja da zna, i govori mu da mu se sestra ubila (što ovaj nije znao). I to je to. Ovaj deo kao da je više imao ulogu ekspozicije za čitaoca, nego što bi imao smisla za likove, pošto nije proizveo nikakve posledice ni za koga.

Zatim MP odlazi kod Ghost-a i suočava se sa njim. Isteruje istinu na čistinu (da je Ghost bio vozač u kolima u kojima je silovana devojka) i daje mu novac i “narudžbinu” posla, da napiše knjigu o sudbinama čije je detalje dobio u fascikli, ali mora sebe da potpiše kao autora. Ghost odbija, MP odlazi.

Konačno, MP odlazi u elitni lokal, tamo još malo čita sudbine i budućnosti sa lica ljudi, i onda ispred lokala palicom demolira audi i glavu biznismenovog sina (čiji pištolj nije opalio).

U epilogu su opisani detalji hapšenja i sahrane, i saznaje se da je Ghost Slobodan Vladušić, koji kreira FB profil na svoje ime i povezuje ga sa Frojndovim FB profilom (čije pristupne podatke je dobio u fascikli od MP).

TEME

  1. Internet je užasan, i na njemu otuđene i bezlične mase postaju još otuđenije i bezličnije.

  2. Svetom vladaju neke nečiste sile, nedefinisane interesne grupacije sa nedefinisanim ciljevima, ali su između ostalog i protiv Srba i Srbije. Onaj koji u to sumnja je pacov.

  3. Pacovi su svi niži oblici ljudi koji ne dopuštaju boljima među sobom da izrone. Pacovi su uništili Jovanku Orleanku, Đordana Bruna, profesora sa Filozofskog fakulteta. Ghost je u jednom trenutku opisan kao samouvereni pacov koji ne bi oklevao da napusti trudnu ženku. MP na svom zidu ima zakačen ovaj citat Badjua: “The rat is the person who needs to rush in to the duration on offer, not being in any state to construct a different one. The point we need to find must be one able to annex a different duration. Being neither a rat nor a depressive means constructing a different time from that which the state, or the state of things, assigns us. An impossible time, therefore, but a time that is ours.” Na par mesta se pominje eksperiment na ženkama pacova koje uprkos strašnom bolu idu preko provodnika kroz koji je puštena struja, samo da bi nahranile mladunce koji kada odrastu to zaborave. Možda bi se moglo reći da je za autora, na nekom nivou, ta požrtvovana majka Srbija a nezahvalni mladunci su njeni građani koji su zaboravili Krajinu, Kosovo, svoj maternji jezik…

  4. Neosvećene nepravde: nepravde u Subotici i nepravde na Kosovu, svedoci koji ne reaguju. Subotica dobija svog Anđela (Frojnda) osvetnika, a autor se na kraju identifikuje sa Ghost-om, svedokom zločina (proterivanje i ubijanje Srba na Kosovu, spaljivanja crkvi…) kojima se nije usprotivio.

  5. Mizoginija: ženski likovi u romanu su generalno prikazani vrlo negativno, autor je svesan toga, i na mestu jednog takvog ružnog ispada, kroz Ghost-ova usta kaže kako Ghost u svom romanu ne bi smeo tako nešto da napiše, jer bi inače odmah reagovale zaštitnice prava žena. Međutim, autor je iznad toga i nije sputan tim pravilima bezvrednih romana. Nisam siguran zašto je i Banović Strahinja (tj. analiza pesme) ubačen u roman. Možda da se dodatno razrade moralne slabosti žena, kako Anđe, tako i devojčica koje su dobile školski zadatak da se stave na njeno mesto.

  6. Nejasno definisane teorije zavere i antipatija prema zapadu (pretpostavljam) i takođe nejasno definisanim centrima moći. Govoreći o Metropolisu, na jednom mestu otprilike kaže da na svetu ima 7 milijardi ljudi a “takozvani resursi” (ne znam zašto takozvani?) su pri kraju i racionalno je da se broj ljudi smanji na milijardu, što znači da je 6 milijardi višak. Oni koji misle da je to besmisleno i teorija zavere su pacovi, pošto, jel’ tako, očigledno je da se broj ljudi smanjuje. “Mi, izbrisani” se odnosi na brisanje siromašnih iz virtuelnog sveta (Metropolisa) kako bi se napravio novi, elitni virtuelni svet za privilegovane. Nije baš najbolje objašnjena motivacija i mehanizmi za stvaranje tog novog sveta - elita je mogla sebi da napravi novi svet za privilegovane i bez uništavanja Metropolisa.

  7. “Pucajte u njih kao u pse”, to kaže Karel Kosik negde u “Mostovima preko evropske reke”, ali ja to nisam uspeo da nađem na Internetu. Takođe, to je bio komentar magazina the Sun tokom bombardovanja SRJ, i odnosio se na Srbe (pucajte na Srbe kao na pse).

NEDOREČENE ILI NEJASNE STVARI

  1. Zašto se za srpski na jednom mestu kaže da je polumrtvi jezik? Po kojoj to definiciji?

  2. Zašto penzionisani pandur pušta preglasni pop? Naglašeno i ponovljeno puno puta, ali nikad objašnjeno.

  3. Halloween i bundeve, da li imaju neku ulogu/simboliku? Na mnogo mesta se pominju u tekstu, i, bar za mene, simbolizuju vezu između sveta živih i mrtvih. Ne vidim kako se to uklapa u knjigu.

  4. Simbolika imena: Ghost, Anđelo, Freund, Teodora… Čitajući sam mislio da je simbolika imena bitna - duh, anđeo osvetnih, prijatelj, božiji dar, ali ne vidim da je to iskorišćeno.

  5. Anđelo Frojnd? U Subotici haos pravi obesni sin biznismena, i onda neki Frojnd, koji je

    • stanovnik Subotice,
    • stanovnik Metropolisa (uprkos tome što u Metropolisu nema prave veštačke inteligencije),
    • paranormalno biće (anđeo ili demon)

dakle Frojnd želi nešto da učini. I šta radi? Pravi fejsbuk stranu, kontaktire devojku biznismenovg sina da bi ona kontaktirala MP, deli okoli fascikle, da bi na kraju MP palicom ubio biznismenovog sina?!

STIL

Roman je lako čitljiv, rečenice su jasne i slike često interesantne i originalne. Tekst je pretrpan triviama i referencama na masovnu kulturu (popularne serije, pop pesme, itd). Posebno značajno figuriraju tekstovi tih pop pesama koja autor u mnogo navrata uključuje u tekst, kako bi naglasio njihovu prisutnost u pozadini. Meni su te pesme i serije nepoznate, pa ne znam da li im je uloga dublja od naglašavanja trivijalnosti.

Pored referenci na masovnu, knjiga obiluje i referencama na “visoku” kulturu. Autor kao da je imao “spisak za pazar” dela koje mora nekako da pomene i nakalemi u svoj roman, i gotovo u svim slučajevima to radi na nesuptilan i rogobatan način. Te veze najčešće ne daju nikakav doprinos radnji ili poruci dela, osim što (konstantno) podsećaju čitaoca kako je autor jako pametan i načitan.

Autor uvodi lik Ghost-a kao ghost writer-a, koji eto piše nekvalitetnu literaturu po narudžbini i specifikaciji, a ta specifikacija sadrži uputstvo da se “nepotrebno ne usporava radnja”, ne koriste komplikovane metafore, alegorije, itd. Autor nas obično podseti na ovo (nekoliko puta) kada i sam iz nejasnih razloga odluta i natrpa kojekakve reference koje se u radnju ne uklapaju. Baš zgodno. Naš autor nije “writer for hire”, i čitalac ako to ne vidi, nije ništa bolji od onih bezvrednih čitalaca koji čitaju bezvrednu literaturu.

Knjiga je u startu zamišljena kao kombinacija štampanog i online sadržaja, pa se na mnogim mestima (uglavnom na početku knjige) u fusnotama nalaze veze ka tim odrednicam koje bi trebalo da se pronađu na autorovom sajtu. Međutim, on ih je u međuvremenu skinuo sa svog sajta. Pored tih odrednica, u fusnotama se nalaze autorovi fazoni i fore, pokušaji humoristične obrade brendova, pojmova ili likova koje pominje u tekstu. Tematski i po tonu se ne uklapaju sa tekstom, ne daju ništa novo niti novi uvid, već su samo ventil kroz koji autor prosipa svoje stavove i vrednosti.

Nisam uvređen ili zgrožen upotrebom vulgarnog jezika i psovki, niti eksplicitnim scenama seksa i pornografije. Ali ne vidim koja im je svrha? Samo da bi bile kontroverzne?

Sajber roman? I to prvi srpski?

Mislim da sam bio žrtva lažnog reklamiranja. Ili sam možda sam kriv što su mi očekivanja izneverena. Mislio sam da ću naići na svet poput onih koje opisuje William Gibson, podmlađen tridesetak godina i lokalno povezan sa Srbijom. Svet Metropolisa opisan u knjizi je jadan i razočaravajući. Sputaniji, ograničeniji i manje maštovit od pomenutih cyber punk svetova starih par decenija. Korisnici uopšte nisu istinski “uronjeni” u taj svet niti je to prava virtuelna realnost - oni sede za računarom, šetaju okolo svoje avatare i kroz vrlo ograničen interfejs interreaguju sa drugim korisnicima.

Bilo bi mi interesantnije da je svet Metropolisa moćniji, da je granica između njega i stvarnog sveta tanja i maglovitija, ili bar da je pripovedač totalno nepouzdan, da ima groznicu i da mu se priviđaju anđeli i veliki inkvizitori. Ali tako nešto u romanu nije nagovešteno. Eventualno jedini takav SF momenat je pred sam kraj, u sceni koja me je podsetila na Nebo nad Berlinom, gde MP nakon što je odlučio da postane anđeo-osvetnik, pogledom čita ljude, njihove sudbine i njihov budući kraj.

Pokušao sam drugačije da sagledavam i razumem likove, da probam da ih objasnim kao imaginarne, podeljene, paranormalne, ali ništa od toga nema solidno opravdanje u romanu. Na kraju romana kao da postoji neka naznaka da je Frojnd (za kog sam tokom čitanja mislio da je dvojna ličnost Ghost-a ili alter ego MP-a) zapravo biće iz Metropolisa, ili možda iz nekog višeg, paranormalnog sveta, ali za to nagađanje ne postoji čvršća podloga u romanu.

Sve u svemu, ovo ni izbliza nije najgori roman koji sam pročitao, brzo i lako se čita, nije dosadan i na kraju, iako nemam osećaj da sam nešto dobio, ne mogu ni da se žalim da sam uložio više od par dana čitanja, a i fino sam se zabavio ovom analizom.


Slične knjige


18. 12. 2015. sf
George R.R. Martin
In the House of the Worm


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

23. 12. 2015. sf
George R.R. Martin
Tuf Voyaging


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

25. 12. 2015. sf
George R.R. Martin
Nightflyers


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

22. 05. 2016. sf
Stanisław Lem
Solaris


[ vreme čitanja: ~ 6 min. ]

25. 05. 2016. sf
Isaac Asimov
Foundation


[ vreme čitanja: ~ 7 min. ]

27. 05. 2016. sf
Isaac Asimov
Foundation and Empire


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

10. 06. 2016. sf
Philip K. Dick
Blade Runner


[ vreme čitanja: ~ 11 min. ]

20. 01. 2017. sf * nedovršen prikaz * omiljene knjige
Dan Simmons
Hyperion


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

29. 01. 2017. sf
Dan Simmons
The Fall of Hyperion


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

03. 02. 2017. sf
Ursula K. Le Guin
The Day Before the Revolution


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

18. 01. 2018. sf * utopija / distopija
Yevgeny Zamyatin
Mi

Jedna od prvih uticajnih distopija koja je dala podsticaj Haksliju i Orvelu, ali mislim da su obojica odradili mnogo bolji posao, stvorivši uverljivije svetove i likove i zanimljiviji zaplet.
[ vreme čitanja: ~ 5 min. ]

30. 01. 2018. sf * nedovršen prikaz
Philip K. Dick
Čovek u visokom dvorcu


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

06. 02. 2018. sf * omiljene knjige * anarhizam
Ursula K. Le Guin
The Dispossessed

An interesting thought experiment of an anarchist society that was allowed to get established, to grow and evolve, set against a SF backdrop. Le Guin really puts lots of effort to imagine a realistic, believable society, and to try to predict problems it could face.
[ vreme čitanja: ~ 8 min. ]

10. 02. 2018. sf * nedovršen prikaz
Ursula K. Le Guin
The Word for World is Forest


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

17. 02. 2018. sf * nedovršen prikaz
Ursula K. Le Guin
Rocannon's World


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

19. 02. 2018. sf * nedovršen prikaz
Ursula K. Le Guin
Planet of Exile


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

21. 02. 2018. sf * nedovršen prikaz
Ursula K. Le Guin
City of Illusions


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

14. 05. 2018. sf
Ted Chiang
Stories of Your Life and Others

Interesantno, originalno, maštovito, nepredvidivo. Previše Biblije za moj ukus u nekim pričama.
[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

03. 06. 2018. sf
Ursula K. Le Guin
The Left Hand of Darkness

Nije na mene ni blizu ostavilo utisak kao the Dispossessed. U SF okruženju istražuje rodne uloge. Verovatno je knjiga bila kontroverznija kada je izašla - što je generalno dobra stvar, da se neke kontroverze pomeraju i razrešavaju, ali za knjigu nije.
[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

30. 06. 2018. sf
Marko Vidojković
E baš vam hvala

Zanimljivo, brzo, površno, banalno...
[ vreme čitanja: ~ 2 min. ]

Ovaj sajt ne sadrži first party kukije i druge mehanizme za aktivno praćenje poseta/ponašanja (facebook, google analytics, itd...). Na nekim stranicama se nalaze embedovani youtube video klipovi i google mape koji učitavaju svoje kukije.