stalno u pokretu
18. 01. 2018. Yevgeny Zamyatin * sf * utopija / distopija
Yevgeny Zamyatin

Mi

Jedna od prvih uticajnih distopija koja je dala podsticaj Haksliju i Orvelu, ali mislim da su obojica odradili mnogo bolji posao, stvorivši uverljivije svetove i likove i zanimljiviji zaplet.

goodreads

U daljoj budućnosti, dvestogodišnji rat je razorio čovečanstvo (preživelo je svega 0.2%) i sa njim i stari poredak i sistem vrednosti. Iz ruševina je iznikla nova Jedinstvena Država, totalitarni poredak koji je viševekovnu stabilnost (radnja romana se odvija stotinama godina nakon dvestogodišnjeg rata, otprilike u 30. veku) našao u kontroli pojedinca i ukidanju individualnosti. Ljudi nemaju imena, već brojeve, decu odgaja država, brojevi žive sami, pojedinačno, u jednobraznim stanovima sa staklenim, prozirnim zidovima. U toku dana imaju samo 2 sata slobodnog vremena - ceo dan je precizno raspoređen Tejlorovim tablicama po sistemu za povećanje produktivnosti. Svaki broj ima pravo na svaki drugi broj, i može da se “upiše”, tj. registruje za seksualne aktivnosti u toku slobodnog sata, i tada imaju pravo da zavesama zaklone zidove u stanu. Za nepoštovanje pravila postoji samo jedna kazna - smrtna.

Kolotečinu poretka uzdrmava pokret Mefija, čiji član, žena I-330 manipulacijama nad D-503 uspeva da dobije pristup svemirskom brodu čijom gradnjom on upravlja. D-503 je suočen sa brojnim novim situacijama na koje ne zna kako da reaguje i kako da ih obradi - flertovanje, zadivljenost, zapanjenost, ljubomora, zaljubljenost, mržnja, sumnja i počinje da sanja (što se smatra mentalnom bolešću). Do kraja romana Mefiji su započeli prevrat čiji uspeh je izgledan.

Roman je napisan u obliku dnevničkih zapisa u kojima se protagonist, uvaženi matematičar D-503 ispoveda, nagnan na to neočekivanim događajima. Svet koji vidimo i upoznajemo kroz njegove oči je sterilan i bezličan, pojednostavljen i sveden na pravila i matematičke analogije. Od malih nogu uslovljen i sputan, bez odgovarajućih (kognitivnih) alata, u društvu koje potiskuje individualnost on je još manje kadar da je pojmi. Ljudi umesto imena imaju brojeve, i bez povremenih podsećanja da imaju ruke, noge, ljudske obrise, skroz bih mogao i da ih zamislim kao brojeve, cifre koje šetaju okolo, jer protagonist najdalje što može da ode u njihovoj karakterizaciji jeste da kaže da su oni (ili njihovi postupci) ružičasti ili obli (za nešto što je strastveno, iracionalno) ili oštri ili modri (preteće, hladno).


Ideja je zanimljiva, ali prilično manjkava. Jedini nivo na kom roman može da funkcioniše za mene, jeste da prihvatim pripovedača kao nepouzdanog ili gotovo autističnog, nesposobnog da vidi i razume svet oko sebe i da to jasno prenese na papir. Jer inače je opisani svet vrlo neuverljiv, likovi su neuverljivi, radnja i događaji… Nisu prikazani mehanizmi kojima se održava ta vekovna stabilnost a i ponašanje ljudi (brojeva) je nekako nesvojstveno ljudskoj prirodi - kao da su svi bili lobotomisani i pre lobotomije (velika operacija).

U Brave New World ljudi se kontrolišu hedonizmom, rangirani su i sortirani po mentalnim kapacitetima i svaki je spram svog kapaciteta zasićen čulnošću i trivijalnošću i stoga ni ne pomišlja na promenu ili alternativu. U 1984-oj ljudi se drže pod kontrolom strahom i brutalnom represijom. Koji mehanizam je “zamrzao” Zamjatinov svet, ukrotio ljude i zakočio promene?

Logično bi mi bilo da takvo totalitarno, konzervativno društvo bude u potpunosti okrenuto ka unutra, ne vidim ni jedan motiv zašto bi pravili svemirski brod, osim da daju razlog protagonisti da piše dnevnik i da se obraća stanovnicim Venere/Marsa/Saturna koje zamišlja kao stanovnike Zemlje XX veka.

Gledati očima izbezumljenog matematičara u početku je bilo zanimljivo, ali brzo je “zastarelo”, pogotovo u drugoj polovini knjige koja se pretvorila u jedno dugo bunilo (kao da je svoje konspekte zapisivao nadrogiran ili sa strašnom migrenom koja mu ne da da “uhvati” misao i završi rečenicu).

Nije samo lik D-503 nesimpatičan. Praktično nema ni jedan lik do kog mi je bilo stalo, u kog sam se investirao.

Zamjatin se kroz D-503 često u romanu obraća direktno ljudima iz 20-og veka, što mi je glupo i neopravdano i remeti uživljavanje u taj svet. Prilično veštački i nevešt način da se napravi kontrast.

Kraj nije doneo neko naročito razrešenje ili pouku. D-503 je dobio spas od dilema koje su ga mučile (lobotomija - sad fino može da čačka nos i hrani golubove u parku), za njega je to u suštini srećan kraj. Jedinstvena Država koja na raspolaganju ima sve moguće resurse nije bila u stanju da se zaštiti od nesposobnih ustanika. Nesposobni ustanici su podigli ustanak bez konkretnog plana i valjda čekaju da se država sama uruši od šoko… Veliki deo stanovništva je lobotomisan. Dlakavi ljudi-majmuni iz komšiluka prelaze preko ruševina Zelenog zida…

Nisu mi promakle paralele sa biblijom i počecima Sovjetskog saveza, ali to mi nije dovoljno da bi roman bio interesantan.

MI je jedna od prvih uticajnih distopija i dala je podsticaj Haksliju i Orvelu, ali mislim da su obojica odradili mnogo mnogo bolji posao, stvorivši uverljivije svetove i likove i zanimljiviji zaplet.


Izdanje koje sam čitao (izdavač: Libretto) je vrlo slabog kvaliteta, sa slovnim greškama u svakom drugom pasusu. Ne mogu da tvrdim, ali deluje da je tekst digitalizova (skeniran i softverski ponovo pretvoren u tekst (OCR)), da nije prošao detaljniju korekturu.