stalno u pokretu

< Knjige



Ilija Garašanin

Načertanije


Ilija Garašanin važi za jednog od najsposobnijih državnika koje je Srbija imala polovinom devetnaestog veka, a za “Načertanije” ponekad kažu da je “prvi program Velike Srbije”.

Mislim da je preterano govoriti o programu. U pitanju je više želja za obnovom srpskog carstva, u najboljem slučaju nacrt (načertanije), i to prilično kratak (može se pročitati ceo za oko sat vremena) bez nekog prevelikog razrađivanja kako tu želju sprovesti u delo.

Garašanin kaže:

Srpska država koja je već srećno počela, no koja se rasprostirati i ojačati mora, ima svoj osnov i temelj tvrdi u carstvu srpskom 13-ga i 14-ga stoljetija i u bogatoj i slavnoj srpskoj istoriji. Po istoriji ovoj zna se da su srpski carevi počeli bili grčkom carstvu mah otimati i skoro bi mu konac učinili te bi tako na mesto propadšeg istočno-rimskog carstva srbsko-slavensko carstvo postavili i ovo naknadili. Car Dušan silni primio je već grb carstva grčkog. Dolazak Turaka prekinuo je ovu promenu i preprečio je ovaj posao za dugo vreme, no sad, pošto je sila turska slomljena i uništena tako reći, treba da počne isti onaj duh dejstvovati, prava svoja na novo tražiti, i prekinuti posao na novo nastaviti.

Ovaj temelj i ove osnove zidanja carstva srbskog valja dakle sad od razvalina i nasutima sve većma čistiti i osloboditi, na vidik izneti, i tako na ovako tverdom i stalnom istoričeskom fundamentu novo zidanje opet preduzeti i nastaviti. Črez to će ovo predprijatije u očima sviju naroda a i samih kabineta, neiskazanu važnost i visoku vrednost zadobiti; jer ćemo onda mi Srbi pred svet izići kao pravi naslednici velikih naših otaca koji ništa novo ne čine no svoju dedovinu ponavljaju. Naša dakle sadašnjost neće biti bez sojuza sa prošlošću, nego će ova činiti jedno zaviseće, sastavno i ustrojeno celo, i zato Srbstvo, njegova narodnost i njegov državni život stoji pod zaštitom svetog prava istoričeskog. Našem teženju ne može se prebaciti, da je ono nešto novo, neosnovano, da je ono revolucija i prevrat, nego svaki mora priznati da je ono politički potrebno, da je u prastarom vremenu osnovano i da koren svoj u pređašnjem državnom i narodnom životu Srba ima, koji koren samo nove grane tera i na novo procvetati počinje.

Dakle, na prostoru Balkana je pre 500 godina bilo srpsko (Dušanovo) carstvo i danas nema ništa prirodnije od toga da novo takvo carstvo zameni “slomljenu” Tursku. Naravno, prelazi se preko činjenice da su grčka i bugarska carstva imala mnogo veću i dužu tradiciju, između ostalog i na tim istim teritorijama.

Inače, u trenutku kada Garašanin ovo piše, Srbija je mala turska vazalna kneževina u granicama Beogradskog pašaluka, u gradovima su i dalje turske vojne posade, Srbija nema industriju, jedva da ima neko građanstvo, režim je vrlo slab i nestabilan (Aleksandar Karađorđević je došao na vlast posle prevrata, i na vlasti će ostati svega desetak godina, kada će novim prevratom biti vraćeni Obrenovići), knez mora da deli vlast sa oligarhijom (ustavobraniteljima), ali ni u tome zajedno nemaju slobodne ruke već se Turska i Rusija mešaju u sve unutrašnje stvari.

U isto vreme ta “slomljena” Turska, uz sve probleme koje ima, se prostire na tri kontinenta i vlada milionima ljudi.

Garašaninu je jasno da Srbija neće moći svojim snagama da sprovede to teritorijalno proširenje i jasno prepoznaje da se ne može oslanjati ni na Austriju (koja i sama ima aspiracije da vlada južnim Slovenima) ni na Rusiju (koja ne želi snažnu i nezavisnu državu na Balkanu). Njegova je nada da će se Srbija svojim snagama ili eventualno uz podršku Francuske ili Engleske (koja je inače bila najzainteresovanija za održanje Turske na prelazu XIX u XX vek) uspeti da ojača i da se nametne Rusiji kao nezavisan partner kojeg bi onda Rusija podržala uvažavajući neke njene uslove.

Pošto Srbija u tom trenutku nema spoljnu podršku a ni veliku unutrašnju snagu, da bi se proširila, mora uz sebe da pridobije okolne narode. Način koji za to Garašanin predlaže je vrlo naivan - da se Bugarima štampaju crkvene knjige i školuju sveštenici, da se dozvoli bosanskim franjevcima da naprave kapelu u Srbiji i “da se jedan od ovih bosanskih fratera pri beogradskom liceumu kao profesor latinskog jezika i još kakve nauke postavi”, da se štampa “kratka i obšta narodna istorija Bosne u kojoj ne bi se smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri prešavši Bošnjaka”, itd.

Sve u svemu, rekao bih da je ceo tekst vrlo naivan spisak želja a ne neki dalekovidi program ili projekat balkanske hegemonije. Koren težnje za stvaranje veće nacionalne države izvan etničkog jezgra tražio bih pre negde drugde - u shvatanju nacionalnih država XIX veka, i to nije bilo strano ni jednoj od balkanskih država tog perioda.


Slične knjige


18. 05. 2016. Albanija * Srbija * srpski ekspanzionizam
Dimitrije Tucović
Srbija i Arbanija - jedan prilog kritici zavojevačke politike Srpske buržoazije


[ vreme čitanja: ~ 5 min. ]

15. 10. 2016. revolucija 1848 49 * Vojvodina * Srbija * srpski ekspanzionizam
Dragoljub M. Pavlović
Srbija i srpski pokret u Južnoj Ugarskoj 1848 i 1849


[ vreme čitanja: ~ 2 min. ]

Ovaj sajt ne sadrži first party kukije i druge mehanizme za aktivno praćenje poseta/ponašanja (facebook, google analytics, itd...). Na nekim stranicama se nalaze embedovani youtube video klipovi i google mape koji učitavaju svoje kukije.