stalno u pokretu

< Knjige



Jovan Popović

Boško Palkovljević Pinki


Kratka romansirana biografija koja opisuje Pinkijevo učešće u ratu. Čitljivog ali pomalo patetičnog stila, skoro svuda se poklapa sa informacijama koje imam iz drugih izvora ali izostavlja imena i doprinose gotovo svih ostalih saboraca.

Kratka romansirna biografija koja prati Pinkija od Aprilskog rata koji ga je zatekao u Novom Sadu, pokušaja da se pridruži odbrani zemlje, zarobljavanja i razoružavanja jedinice u kojoj se našao i bega iz logora. U kratkim crticama su navedeni i opisani prvo ratno leto na Fruškoj gori i pokušaji organizovanja otpora.

Pinki je izgleda bio baš nezgodan čovek, težak i neprijateljima i prijateljima. Čak i tekstovi koji o njemu govore sa poštovanjem, oslikavaju ga kao nabusitog, svojevoljnog, svadljivog i agresivnog, mada često pokušavaju to nekako da upakuju i opravdaju, pa tako i Popović kaže:

Koliko su ga voleli svi prvi partizani i žitelji Fruškogorskih sela, toliko su ga se i pribojavali, jer jezik mu je bio još brži od munjevitih odluka, i vrlo je izdašno delio karakteristike i ocene kao "paniker", "oportunista", "likvidator", i još sočnije, a ni vojničke tajne baš nije umeo da čuva kao grob. Ma koliko ga zbog toga opominjali, ipak niko nije mogao da mu zameri, jer Pinki je bio Pinki, jedinstven u svojoj vrsti.

Pinki, u prvim ratnim danima još dvadesetogodišnji skojevac, potezao je pištolj i fizički nasrtao na starije članove partije kada se nisu složili da sa njim krenu u improvizovanu akciju spasavanja robijaša u mitrovačkoj kaznioni [izvor: Borislav Stojšić, Fruskogorski narodnooslobodilački partizanski odred], svađao se sa Markom Kamenjarom prilikom izvođenja te akcije, po povratku iz Mačve gde je otpratio oslobođene robijaše posvađao se i razišao sa momkom koji mu je dodeljen kao pratilac…

Epizoda kojoj je najviše pažnje posvećeno u ovoj knjižica je oslobađanje robijaša iz mitrovačke kaznione. Popović opisuje situaciju u kojoj su se našli “drugovi iznutra” i kako su komunicirali i dogovarali se sa “drugovima spolja”:

Drugovi iznutra izvršili su nemoguće: iskopali su novi kanal, koristeći se podzemnom instalacijom za grejanje, radeći na smenu i iznoseći zemlju u kaputima. No odjednom - prekinuta je veza s drugovima napolju. Jedna policijska hajka omela je javku. Drugovi iznutra uzalud su signalizirali da je sve skoro gotovo, - drugova spolja nije bilo na zakazanom mestu. A kada su drugovi spolja dolazili da vide zakazani znak, drugovi iznutra nisu se javljali. Drugovi unutra proživljavali su strašne dane - smrt se već preteći nadvijala nad njih. A drugovi napolju osećali su strašnu odgovornost punu strepnje i bola. Je li sve propalo?

Međutim, Popović je, da li zbog neobaveštenosti ili iz nekih drugih razloga malo iskrivljeno predstavio situaciju. Nakon početka okupacije prekinule su se veze lokalnih partijskih i skojevskih ćelija sa rukovodiocima okružnih i sreskih komiteta, pa su u fruškogorskim selima inicijativu za organizovanje, prikupljanje oružja i pripremanje oslobađanja robijaša preuzeli skojevci, momci i devojke od 15-20 godina. Uspostavili su čak i vezu sa robijašima i počeli da ugovaraju kada i kako će beg i oslobađanje biti izvedeni. Međutim, kada je veza sa rukovodstvima konačno uspostavljena, počela su da stižu oprečna uputstva vezana za akciju oslobađanja i prvi ugovoreni datum za oslobađanje je propušten (nakon čega su robijaši premešteni u drugu zgradu). Nakon toga robijaši i fruškogorski partizani (većinom skojevci) se odlučuju da sami izvedu akciju što pre, i bez saglasnosti viših instanci. Akcija je uspela, robijaši su spaseni izvesnog streljanja a i saglasnost za akciju je stigla post festum. [izvor: Borislav Stojšić, Fruskogorski narodnooslobodilački partizanski odred]

Popović ne navodi ove činjenice, pomalo nezgodne za partiju i pojedine njene rukovodioce, ali time i umanjuje doprinos onih koji su izveli oslobađanje. Ali i pored toga, pun je hvale za Pinkija, njegovu hrabrost i odvažnost, ali navodi i njegovu nesmotrenost koja je mogla da ugrozi akciju, svađanje i neslaganje sa Kamenjarom kao i razmetljivo ponašanje nakon uspešnog povlačenja na Frušku goru:

Najzad su se pred veče gonioci povukli, i Pinki je ozarena lica doveo veliku grupu do partizanskog logora kod Rokaljevih kuća. Ostalim učesnicima u oslobađanju malo je pomutila radost Pinkieva samosvestnost kao glavnog oslobodioca, ali su mu oprostili tu malu razmetljivost, naročito Kamenjar, koji se zadovoljno smeškao sećajući se svih rizika.

Ubrzo nakon toga, Pinki je sa grupom boraca otpratio većinu oslobođenih robijaša do Mačve, i odande se vratio sa većom količinom eksploziva, sa kojim otpočinje niz diverzantskih akcija.

Usled ofanziva u Posavini i Srbiji, u jesen 1941. su presečene veze sa glavnim štabom, pa Fruškogorski odred šalje Pinkija i još dvojicu (bezimenih kod Popovića) u Bosnu da probaju da uspostave vezu sa štabom i vrate se sa naređenjima. Oni iz drugog pokušaja uspevaju da se probiju kroz ustašku i četničku teritoriju i preko snegom zavejanih bosanskih planina konačno stižu do štaba i tamo Pinki dolazi u kontakt sa Titom.

Zamišljam Popovića kako treperi kao list sa suzom u oku, u stavu mirno i naježenim svim dlakama na telu piše sledeće redove:

Pozvao ga je preda se i sam drug Tito. Tito je postavljao pitanja kao da je već upućen u prilike. I Pinki je imao utisak da Titove plave, pitome, a ipak tako prodirne oči sve vide. Dok je zapinjući odgovarao, gledao je u to na prvi pogled strogo a tako dobrodušno lice, sa igrom bora i osmeha.

Drug Tito mu je govorio o proleterskim brigadama kojih ima već dve, i o brigama koje će se množiti i svugde stići. A dok je slušao Pinkia kako se bore osamljeni fruškogorski partizani, Pinki je primetio kako se iz tih plavih, prodornih očiju iskradaju dve suze i polako klize niz umno ratničko lice.

Te suze su Pinkia potresle kao ništa dotad. Čuo je već nešto o Titu. Ali sada ga je video i poznao. I osetio se beskrajno sitan, a u isti mah beskrajno velik. I mislio je: moram stići kući da ispričam. Ako i poginem, video sam Tita, video ga prvi iz Srema!

Pinki i dvojica bezimenih uspevaju da se bezbedno vrate na Frušku goru.

Dalja Pinkijeva diverzantska karijera samo je kratko spomenuta i ostatak prostora posvećen je njegovoj pogibiji. Nakon jedne od diverzantskih akcija, Pinki i još petorica bezimenih drugova su prenoćili u Remetici (danas selo Mala Remeta), i rano ujutro su čuli da u selo ulaze nemački kamioni i vojnici. To je bio deo kaznene ekspedicije (Nemci nisu bili svesni da su partizani u selu). Četiri dana ranije (6. juna), Nemci su napravili pokolj u Grgurevcima i vesti o tome su se već proširile, pa ih meštani nisu čekali u selu već su počeli da beže prema šumi.

Umesto da se povuče i pobegne u šumu, Pinki još sa čistine otvara paljbu na Nemce, želeći da skrene pažnju na sebe i pomogne civilima da se povuku, i tu na samoj ivici šume bive pogođen i od tih rana ubrzo umire.

Okolnosti oko Pinkijeve pogibije su opisane malo drugačije nego na drugim mestima (na primer Popović navodi da je ostao sam dok su se bezimeni pratioci već povukli, a ne da je ostao uz ranjenog Simu Lužajića), ali u suštini to je to. Popović naravno pušta mašti na volju šta je Pinkiju poslednje prolazilo kroz glavu, šta je poslednje rekao i šta su rekli obližnji Nemci kada su prišli.


Štivo kakvo se valjda moglo i očekivati da izađe dve godine nakon rata, stil je čitljiv ali sa viškom patetike. Akcenat je na pravljenju mita o mladom poginulom heroju revolucije i nob-a, a na uštrb svih drugih oko njega.


Slične knjige


02. 06. 2017. NOB memoar / dnevnik * peta ofanziva
Milinko Đurović
Sutjeska - pišu učesnici, zbornik radova 1-5


[ vreme čitanja: ~ 8 min. ]

15. 06. 2017. NOB memoar / dnevnik * četvrta ofanziva * peta ofanziva * NOB * treća proleterska brigada
Bogdan-Gledović
Treća proleterska sandžačka brigada, zbornik sećanja, knjiga 1


[ vreme čitanja: ~ 2 min. ]

16. 06. 2017. NOB memoar / dnevnik * četvrta ofanziva * peta ofanziva * NOB * treća proleterska brigada
Bogdan-Gledović
Treća proleterska sandžačka brigada, zbornik sećanja, knjiga 2


[ vreme čitanja: ~ 2 min. ]

17. 06. 2017. NOB memoar / dnevnik * četvrta ofanziva * peta ofanziva * NOB * treća proleterska brigada
Boško Škrbović
Treća proleterska sandžačka brigada, zbornik sećanja, knjiga 3


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

27. 06. 2017. NOB memoar / dnevnik * peta ofanziva * Đilas
Miloš Mido Milikić
Ratnim stazama Milovana Đilasa


[ vreme čitanja: ~ 6 min. ]

01. 07. 2017. NOB memoar / dnevnik * SFRJ
Aleksandar Nenadović
Razgovori s Kočom


[ vreme čitanja: ~ 3 min. ]

14. 07. 2017. NOB memoar / dnevnik * peta ofanziva * nedovršen prikaz
Frederick Deakin
The Embattled Mountain


[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

19. 08. 2017. NOB memoar / dnevnik * peta ofanziva * Đilas
Milovan Đilas
Wartime


[ vreme čitanja: ~ 8 min. ]

22. 08. 2017. NOB proza * NOB memoar / dnevnik
Vladimir Nazor
S partizanima


[ vreme čitanja: ~ 6 min. ]

08. 12. 2018. NOB memoar / dnevnik
Sretenije Zorkić
Boško Palkovljević - Pinki

Nevešto napisana romansirana biografija koja se temelji na šturim podacima; umesto da pruži i osvetli detaljnije epizode iz Pinkijevog života, ona ekstrapolira kratke crtice iz njegove biografije.
[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

13. 12. 2018. NOB memoar / dnevnik
Batrić Rakočević
Bjelopoljski srez u ratu i revoluciji 1941-1945

Izuzetna fotomonografija sa više hiljada fotografija na preko 600 strana! Prosto neverovatno da ih je toliko preživelo rat.
[ vreme čitanja: ~ 1 min. ]

Ovaj sajt ne sadrži first party kukije i druge mehanizme za aktivno praćenje poseta/ponašanja (facebook, google analytics, itd...). Na nekim stranicama se nalaze embedovani youtube video klipovi i google mape koji učitavaju svoje kukije.