stalno u pokretu
08. 04. 2018. Banat * Vojvodina * NOB proza * Arsen Diklić
Arsen Diklić

Salaš u Malom Ritu

Nekako prazan, plitak, likovi jednodimenzioni i površni a pripovedanje iz perspektive dečaka mi deluje neuspelo. Ali dovoljno je kratko i lako za čitanje, jer vredi nastaviti sa drugim i trećim delom koji su pisani drugačijim stilom.

goodreads

Arsen Diklić, iako rođen u Lici i odrastao u Hrvatskoj, Drugi svetski rat je najvećim delom proveo u Vojvodini. Ta sećanja i iskustva, a posebno jedan istinit događaj, nemačko žito koje je zapalio dečak Milan Maljević, poslužio mu je kao osnova za dečiji roman koji objavljuje 1953. godine.

Roman je u startu zamislio kao poučnu priču od koje treba da nastane scenario za film. Film i serija su zaista snimljeni, dvadesetak godina kasnije. Roman nisam čitao kao dete, ali sam uz seriju odrastao, pa mi je poređenje bilo neizbežno, a i sada tokom čitanja sam uporedo gledao seriju.

Roman mi se čini nekako prazan, plitak, likovi jednodimenzioni i površni. Pripovedanje iz perspektive dečaka mi deluje neuspelim. Serija (scenario su napisali zajedno Arsen Diklić i Branko Bauer) je neuporedivo bolja - napravljene su brojne izmene u radnji i likovima, i sve su te izmene na bolje. Likovi su znatno dublji i interesantniji i oživljava ih odlična glumačka postava.

Što ne znači da je čitanje ovog romana gubljenje vremena, tim pre što se može pročitati za jedno veče. Nakon što su Diklić i Bauer napisali scenario za seriju, Diklić ga je proširio i razradio, i od njega napisao još dva, stilski i po tonu totalno drugačija nastavka Salaša u Malom Ritu: Jesen u mrtvaji i Moriški snegovi. Ako ništa drugo, može da posluži kao uvod u ova dva, po mom mišljenju mnogo bolja i interesantnija romana.

YUGOPAPIR: Ko je bio i kako je završio pravi Šicer / Špiler, šef policije Dunavske banovine