stalno u pokretu

< Knjige



Predrag Banjeglav

Sremske sene


Mamine mame mama, e pa njene mame mama, tj. moja čukun-čukun baba (navr-baba?) po čisto ženskoj liniji zvala se Pelagija (Pela) i bila je udata za Dobriće u Vilovu, u drugoj polovini XIX veka (Vilovo je oko 15km severno od Sasa, sa suprotne tj. Bačke strane Dunava). Ova zanimljiva koincidencija je bila dovoljna da me odavno zainteresuje za Lazu Harambašu (hajduka Lazara Dobrića koji je krajem XVIII veka četovao po Sremu i bio oženjen takođe Pelagijom). Baš sam se obradovao kada sam naišao na ovaj roman o njemu.

Pretpostavljam da je autor mogao na više načina da pristupi romansiranju života Laze Harambaše. Pošto su podaci o Lazinom životu fragmentarni, autor je možda mogao da napiše hroniku ovog kraja, da proba da opiše duh vremena, političke i društvene okolnosti, da opiše način života paora, graničara, vojnika, varošana, trgovaca, njihove nošnje, odnose u porodici (da li se i dalje živelo u zadrugama ili su porodice već postajale nuklearne, koja je bila uloga i položaj žena, itd)… Pomenuo je da je u toku bila konstantna kolonizacija Srema iz Like i drugih brdskih krajeva Austrijske carevine na granici prema Turskoj. Mogao je da suprotstavi novodoseljeni narod sa onima koje su tu zatekli, njihove običaje, sličnosti i razlike, sukobe ili saveze…

Mogao je bolje i plastičnije da predstavi tu mikroregiju krajnje istočnih obronaka Fruške gore, kuriozitete topografije i toponimije.

I konačno, mogao je u toj hronici severoistočnog Srema da razradi radnju oko onih događaja vezanih za Lazu koji su poznati istoriji i nekako ih blago poveže (recimo sve iz vizure dobro informisanog posmatrača ili nekog sporednog aktera (na primer seoskog popa ili đakona) - na taj način bi mogao da zadrži višu dozu “istoričnosti”, tj. ne bi morao da dopisuje istoriju).

Ili, drugi pristup mogao je da bude da autor da više mašti na volju, da uvede lik Laze i dublje ga razvije, da mu da opipljivije motive, da prikaže kako se taj lik menja i kako ga događaji oblikuju, i da napiše ljudsku priču zasnovanu na istorijskim događajima, ali sa nekim zaključkom i porukom. Verovatno bi najbolje bilo da je kombinovao oba pristupa.

Nažalost, autor nije uradio ni jedno ni drugo. Radnja je nepovezana i haotična, likovi su šuplji, jednodimenzioni i bez ikakvog razvoja, dijalozi prepuni ekspozicije a naracija gotovo oslobođena bilo kakvih opisa. To sve čini da je kontekst u kojem se radnja odvija predstavljen kao poptpuno bezličan (radnja se mogla odvijati bilo gde i bilo kada pošto tu skoro ništa nije specifično za Srem XVIII veka), isto kao i likovi. Bilo bi lepo da se u dijalozima likovi koriste dijalektom, da upotrebljavaju arhaizme, ali umesto toga dijalozi su nemaštoviti, nerealni i često anahroni.

U tekstu ima i činjeničnih propusta poput nepreciznih i nelogičnih predstava o geografiji (u romanu se često naglašava da je Stanoje došao iz “daleke Srbije” - od Sasa do Beograda ima celih 40km, razdaljina koja se i u ono vreme prelazila za dan-dva) kao i besmislica poput one da se jedan od likova koji se pominju, Čeh, “spustio Dunavom čamcem skroz iz Češke”.

Tekst izgleda nije prošao ni lekturu i sadrži pravopisne greške poput pleonazama ili nesprovedenih glasovnih promena (u naraciji), i druge.

Uvod u roman, tj. njegov mitsko-legendarni deo o nastanku Sasa je vrlo nevešto napisan, kao da je neko dete pisalo. I sama ideja o “sremskim senama” je na sličnom nivou. Autor sebe predstavlja kao “pridošlicu” koji šeta okolo sa blokčićem, kroz prostor i vreme i “hvata beleške”, a prisutni ljudi ga vide ali uglavnom ne intereaguju sa njim.

Jedini nivo na kom roman eventualno funkcioniše je eto, da se i Novi Karlovci (Sase) nađu u nekom literarnom delu, i da se desetak familija iz sela (uključujući i autorovu) više puta na silu pomene i pobroji bez ikakvog uticaja na radnju, i da valjda tako na račun Laze Harambaše uđu u istoriju?

Ovo je jedna od ređih knjiga koje nisam uspeo da pročitam do kraja (izdržao sam malo više od dve trećine).

Sve u svemu, gre’ota papira na kom je štampano.


Ovaj sajt ne sadrži first party kukije i druge mehanizme za aktivno praćenje poseta/ponašanja (facebook, google analytics, itd...). Na nekim stranicama se nalaze embedovani youtube video klipovi i google mape koji učitavaju svoje kukije.