stalno u pokretu
27. 12. 2017. aaa Pero Simić * bbb SFRJ * bbb Tito * bbb KPJ
Pero Simić

Tito - fenomen 20. veka


Interesantna knjiga, vredi je pročitati, ali sama za sebe nije dovoljna da bi se saznala ili potpunije razumela istina.

Ne znam šta da mislim o ovoj knjizi… Autor je definitivno imao pristup brojnim dokumentima u beogradskim i moskovskim arhivima, mnogi od kojih su prvi put objavljeni (knjiga sadrži brojne faksimile), ali s druge strane, daleko je od objektivnog istraživača. Ima jasan stav i agendu, i sa teškoćom sakriva prezir prema subjektu svog rada (ili se ni ne trudi da ga sakrije). I bez dovođenja u pitanje validnost i verodostojnost izvora (ne želim da verujem da je išao toliko daleko da krivotvori ili izmišlja dokumenta koja će pre ili kasnije biti dostupna i drugim istraživačima), tendencioznost njihovog izbora, navođenja i korišćenja je više nego jasna.

Prvi deo knjige (od Titovog rođenja do početka Drugog svetskog rata) mi je bio najinteresantniji. U njemu je, kroz brojna dokumenta (pisma, depeše kominterne, policijske dosijee…) prikazana Titova borba da opstane i da se bolje pozicionira unutar sovjetske mašinerije. Tito je predstavljen kao oportunista skromnog obrazovanja i sposobnosti, koji te nedostatke nadomeštava dobrim razumevanjem sistema u kom želi da napreduje i odsustvom skrupula u metodima napredovanja i obračunavanja sa (sposobnijim) konkurentima. Siromašan i slabo obrazovan radnik, brzo i lako se navikao na život daleko iznad sopstvenih mogućnosti - visoko društvo, lepa odela, mlade žene… i uspevao da ga održi decenijama.

Tita zaista mogu da zamislim u međuratnom periodu kao čoveka skromnih mogućnosti koji se batrga i pokušava da preživi, napreduje, otrgne što više za sebe i unapredi svoj položaj u mutnom vremenu unutar mutne organizacije. Međutim, autor Tita i njegove najbliže saradnike nastavlja da opisuje kroz ratni i posleratni period kao potpuno nesposobne, bez znanja, veštine, mogućnosti, (i naravno operisane od ideala i iskrene želje za društvenim promenama) a sve njihove uspehe pravda širim okolnostima i razvojem događaja. Ne mogu da se setim ni jedne stvari za koju je autor rekao da je Tito ili njegovo uže rukovodstvo uradio kako treba, bilo tokom rata ili u decenijama posle rata. Ili je bila u pitanju nesposobnost, malicioznost, nezainteresovanost, oportunizam ili diletantizam i amaterizam. Shvatam i nemam iluzija da je to bio važan aspekt, ali mislim da se njihov dolazak i višedecenijski opstanak na vlasti ne može objasniti samo srećom i širim (svetskim) kontekstom (Sovjetska pomoć i podrška tokom i neposredno posle rata, britanska diplomatska i vojna pomoć tokom rata, američka vojna i finansijska pomoć nakon razlaza sa Staljinom…).

Imam utisak da je drugi deo knjige napisan tako što je autor prikupio i izdvojio kompromitujuća dokumenta (ili ona koja može da upotrebi i interpretira na taj način) i onda izgradio naraciju oko njih i povezao ih. Vrednost knjige bi bila mnogo veća kada bi postojao objektivniji kontekst.

Izdanje koje sam čitao ima neki problem sa prelomom, tj. neke strane fale a druge su duplirane, i to baš 10-20 strana koje se bave interesantnim periodom ‘68 i maspok-a.