Velebit - 2011

uspavani džin na granici svetova
putopisi | 04. 06. 2011. http://perpetuum-mobile.net/putopisi/2011-velebit/

Velebit - 2011

uspavani džin na granici svetova

04. 06. 2011.

Velebit - 2011

Internet spaja ljude na fantastične načine, i zahvaljujući njemu ljudi srodni duhom lakše nalaze put jedni do drugih. Jedan od tih ljudi sa kojima smo imali sreće da nam se putevi ukrste je Alen, naš prijatelj iz Osijeka. Kao što crnogorske planine imaju posebno mesto u mom srcu, za Alena je to Velebit, i bilo je prirodno da je brzo stvorio pogodnu priliku da tu ljubav podeli sa nama.

U petak popodne trećeg juna 2011, Ela i ja smo na prvoj deonici puta koja bi trebalo da traje dva sata ali se odužila do duboko u noć zbog protesta ratara u Bačkoj i blokada puteva. Vreme u Bačkoj je musavo a kako prelazimo u Hrvatsku, počinje da pada kiša.

U Osijeku nas čekaju Alen i Ines, i posle kraćeg druženja, Alen nas smešta na spavanje u svom stanu. Tek što smo zaspali, u pola noći se budimo za polazak - treba voziti do mora.

Kroz izmaglicu i kišno sivilo izlazimo na autoput. Nov je, sređen, sa branama (ogradama) protiv buke i prašine sa strane, sa zelenim mostovima za divljač, novim vijaduktima i tunelima, ali Alen kaže da ih je to zadovoljstvo skupo koštalo i da će ga otplaćivati decenijama.

Kiša nas prati celim putem kroz Hrvatsku, sve do podnožja Velebita, do kog stižemo iznenađujuće brzo - već nešto oko jedanaest ujutro smo u Baškim Oštarijama. Popakovali smo se, natovarili i zakoračili na Velebit.

Iskustvo koje je sledilo bilo je izuzetno: magična planina, drugačija od svih drugih na kojima sam bio. Utiske na žalost nisam odmah zapisao, ali ostali su mi dugo urezani, i često mi se dešavalo da me neke naizgled nepovezane asocijacije naglo vrate u taj svet. Tekstove u produžetku zapisao sam početkom 2018. nakon jednog od tih putovanja kroz vreme.

mapa | trek | visinski profil
04. 06. 2011.

Kroz šumu

od Baških Oštarija do Šugarske Dulibe

Kroz šumu

od Baških Oštarija do Šugarske Dulibe

Krenuli smo na jug od prevoja Baške Oštarije, koji deli Srednji Velebit od Južnog. Tu je Velebit uzduž rascepljen i podeljen u dva grebena koji paralelno vijugaju prateći jedan drugog. Između ta dva grebena je niz korita obraslih gustom šumom, kroz koja smo prošli na putu do Šugarske Dulibe.

vreme čitanja: ~ 5 min.

05. 06. 2011.

Kroz kras

od Šugarske dulibe do Zavrate

Kroz kras

od Šugarske dulibe do Zavrate

Jadranskom stranom Velebita vlada krš i kras u svoj svojoj veličanstvenosti belih skulptura koje je izvajala voda, ušuškanih u kržljavo rastinje. Od Šugarske Dulibe preko Panosa, napuštene radarske baze JNA, od prelepog Stapa i Kuka Stapine preko magičnih usnulih kraških polja, išli smo do skrivenog kamenog skloništa Zavrata.

vreme čitanja: ~ 5 min.

06. 06. 2011.

Glavnim grebenom Velebita

od Zavrate preko Struge i Vaganskog vrha do Ivinih vodica

Glavnim grebenom Velebita

od Zavrate preko Struge i Vaganskog vrha do Ivinih vodica

Dan smo započeli utopljeni u mediteranski šmek južnog podnožja Velebita, prešli preko prostranih kraških polja obraslih travom, uspeli se strmom stazom na glavni greben Velebita i ušli u svet kontinentalnog, visokogorskog reljefa, klime i vegetacije. Od Vaganskog vrha smo se spustili do skloništa Ivine vodice.

vreme čitanja: ~ 5 min.

07. 06. 2011.

Kroz oblake

kružna šetnja od Ivine vodice do Svetog brda i Vlaškog grada; spust do mora kroz Paklenicu

Kroz oblake

kružna šetnja od Ivine vodice do Svetog brda i Vlaškog grada; spust do mora kroz Paklenicu

Vratili smo se nazad na glavni greben, i pratili ga do Svetog brda, najisturenijeg visokog vrha na tom grebenu. Odatle smo se spustili do Vlaškog grada, kamenog vrha iznad Paklenice, i tu uživali u magiji vode i vazduha. Sutradan smo se spustili niz Paklenicu do mora.

vreme čitanja: ~ 5 min.