Ammouliani

dve nedelje u kampu na moru
putopisi | 07. 07. 2018. http://perpetuum-mobile.net/putopisi/2018-ammouliani/

Ammouliani

dve nedelje u kampu na moru

07. 07. 2018.

Ammouliani

Dve nedelje na jednom mestu, u kampu, na malom ostrvu na kom smo već trećeg dana potrošili sva mesta za istraživanje nije moja vizija idealnog letovanja, ali tako je ispalo ove godine. I pri tome je ispalo prilično dobro.

Put

Osim jedne kraće deonice u južnoj Srbiji gde se autoput još gradi i jedne u Makedoniji gde su neke popravke, od Novog Sada do Soluna je sve autoput. Išli smo noću i nije bilo gužve ni na putu ni na granicama. Čak šta više, put je u okolini Soluna u sitnim satim (3-4) bio jezivo pust. Trajekt za Amuliani kreće iz sela Tripiti koje se nalazi u samom korenu trećeg prsta Halkidikija na kom se nalazi Sveta gora. Do Tripitija se može doći na dva načina: lokalnim brdskim putevima preko Halkidikija ili autoputem do Stavrosa pa uz more. Mi smo odabrali drugu opciju. Treba samo paziti gde se isključuje, ako se sa autoputa siđe ranije, ima malo više da se vozi lokalnim putevima, pa je bolje voziti autoputem do Vrasne i odatle se malo vratiti. Put uz more je uzan, krivudav i mestimično vrlo strm, ali mi pošto smo prolazili u cik zore, nije bilo ni žive duše…

Snabdevanje

U kampu ima jedna mala prodavnica, u selu na ostrvu ima nekoliko ali za neko veće snabdevanje najzgodniji su diskonti Lidl i Macutis (jedan do drugog su) u gradiću Jerisos, desetak kilometara od Tripitija.

Amuliani: ostrvo i selo

Ammouliani je malo ostrvo između dva prsta Halkidikija: Sitonije i Svete gore. Do njega se stiže trajektom za oko pola sata. Na ostrvu se nalazi istoimeno seoce, određeni broj bungalova i dva kampa od kojih je jedan izgoreo ranije ove godine (srećom ne naš). Izuzev ostataka starog jezgra nekadašnjeg malog ribarskog naselja, selo je ružno, neplansko, neki čudni hibrid Sutomora i Veternika. Od sadržaja, u selu se može naći mala luka kojom se može prošetati, poslastičarnice, dečije igralište, prodavnice i lunapark.


Plaža Alikes

Od sela se uzanim putem za desetak minuta stiže do velike plaže Alikes, koja se nalazi u širokom zalivu okrenutom ka jugozapadu. Plaža posuta krupnim peskom je dugačka oko 600 metara i široka 30ak. Na njoj se na pravilnim razmacima nalazi tri kafića ispred kojih su ležaljke sa suncobranima za iznajmljivanje, ali između ima sasvim dovoljno mesta za otvaranje suncobrana. U zaleđu plaže nema zgodnog prirodnog hlada (zapušteni šibljak, kombinacija makije i kiselog drveta).

Dno se postepeno spušta, i treba hodati nekoliko desetina metara da bi se došlo do dubine od dva metra. Voda je svakog dana bila veoma čista. Na plaži postoji jedan pontonski mol, ali je pristajanje motornih čamaca i brodića izgleda ograničeno, pa se zahvaljujući tome površina vode ne preliva u duginim bojama i nema onaj šmek na naftu kao na nekim crnogorskim plažama gde cirkulišu turistički brodići.

Vetar i talasi su veoma predvidivi. Ujutro duva vetar sa kopna, tj. sa severa, pa pošto je plaža sa južne strane, ostrvo je dobro štiti i voda je sve do podneva mirna i kristalno prozirna. Oko podneva kreće da duva vetar sa mora koji direktno prema plaži nabacuje talase koji su retko takvi da otežavaju kupanje i plivanje deci. Istočni deo plaže zaštićen je zalivom od tih popodnevnih talasa. Predveče vetar jenjava, da bi tokom noći vazduh ponovo počeo da se kreće.

Dno zaliva je neinteresantno - peščana pustinja prošarana šumama morske trave. Dno uz ivice zalive je kamenitije i interesantnije, ali dotle treba malo više plivati.


Kamp Alikes

Lokalni asfaltni put deli kamp na dva dela. Srećom, vodi samo do nekolicine bungalova, pa nije prometan. Sa južne strane puta je recepcija, deo za trejlere i kamp prikolice, kafić, a i iza je plaža, dok je sa severne strane glavni deo kampa sa restoranom, prodavnicom, sanitarnim čvorom i mestom za šatore.

Mi smo stigli u jeku sezone, u subotu sedmog jula. Uprkos tome, iz kampa su nam više puta naglasili da rezervacije nisu neophodne. I stvarno, bez teškoće smo našli vezana kamp mesta za naše dve i po porodice. Čupe i Milica su već bili u ovom kampu ranije, pa su nam odabrali odlična mesta u samom ćošku, okrenuta ka spoljnoj ogradi iza koje je brdo, tako da kada smo namontirali naš prostor za boravak, stolove, stolice i ogradili šatorima, imali smo veliku dozu privatnosti.

U kampu se naplaćuje mesto za šator (za veliki šator mogu da se rezervišu i dva mesta), dnevni boravak po osobi a obavezna je i struja po šatoru. Kamp se nalazi u maslinjaku a kamp mesta su dodatno zaštićena trščanim nadstrešnicama. Kada smo tome dodali naše cirade koje smo razvukli, imali smo sasvim pristojan hlad tokom celog dana. Zbog specifične orijentacije, u kampu gotovo stalno struji vazduh. Čak i kada je najtoplije u ranim popodnevnim satima, vetar duva sa mora, penje se uz ostrvo, odbija o brdo i struji nazad na dole kroz kamp, što omogućuje dremku i tokom najtoplijih sati ako je šator okrenut kako treba, tj. sever-jug (i ako deca dozvole).

Nedaleko od kampa se nalazi slatkovodna baruština, pa stoga ima i komaraca, ali znatno su stidljiviji od dunavskih i samo u toku pola sata nakon što sunce zađe predstavljaju problem koji se lako rešava dugim rukavima i autanom. Posle toga počne povetarac koji ih razduva.

Grci funkcionišu po pitanju minimalnog angažmana - ne rade ono što baš ne moraju. Uprkos tome, kamp je čist, đubre se redovno odnosi a čistoća sanitarnog čvora zavisi od gostiju (ima svakakvih ljudi i čistačice nekad jednostavno ne postižu da počiste za njima). U kampu postoji dovoljan broj sanduk frižidera, što je zgodno, ali opet ima svakakvih ljudi, koji na primer natrpaju unutra piće za dve nedelje, ili stave bušnu kesu sa ribom na tuđu kutiju sa hranom pa se to sve lepo sliva… Tuševi i wc-i su podeljeni na muški i ženski deo, ima ih dovoljno i uvek ima tople vode. Jedina zamerka je što deo za pranje suđa nije bolje odvojen od dela za higijenu.

Kamp je ograđen sa svih strana, postoji samo jedan ulaz na kojem je rampa. Sa decom smo napravili dogovor da ne prelaze sami rampu, pa su dobili slobodu kampa, da istražuju, jure se, vozaju trotinete i bicikle i redom dosađuju gostima kampa.

U kampu uglavnom nema gužve, osim vikendom. Ostrvo je blizu Soluna, pa već u petak popodne navale Grci i popune kamp do nedelje popodne. Tada je kamp i najbučniji, kao i plaža: u kafeu tutnji grčki turbo folk (drugim danima je muzika pristojna i tiha).

Zanimljivosti

Ostrvo je malo, dosadno i namenjeno isključivo za kupanje. Praktično nema šta da se obilazi, i mi smo u roku od par dana izgustirali sve, zavukli se i popeli svuda. Sa visoke stene sa zapadne strane zaliva pruža se lep pogled na plažu i zaliv Alikes, kao i na susedni zaliv. Dotle se stiže uzanom i zaraslom stazom koja kreće od kafea smeštenog u podnožju stene.

Sa stena sa istočne strane zaliva može se posmatrati zalazak sunca. Ne postoji neka zgodna staza ili pristup, već se treba malo verati i provlačiti, ali vredi.

Obišli smo i druge plaže na ostrvu, koje su uglavnom prljave i sa dnom koje se naglo spušta. Jedina koju bih izdvojio je plaža u maloj uvali Karagtsi. Ušuškana u kameni amfiteatar obrastao šumom i otvoren ka jugozapadu, mnogo je interesantnija za ronjenje zbog kamenitijeg dna.

Selo sam već pomenuo, može da posluži par puta da razbije večernju monotoniju (danju je pakleno toplo svuda izvan plaže i kampa).

Kampovanje sa decom

Manje-više sve što sam do sada naveo su bile “servisne informacije”. Na ovakvom statičnom letovanju svaki dan liči na prethodni i može se svesti na:

  • oko pola osam - osam Vuk objavi kraj spavanja
  • pranje zuba i jutarnja toaleta, u povratku svratimo do frižidera po povrće
  • ubeđivanje oko doručka
  • odlazak na plažu
  • oko pola jedan se vraćamo u kamp (po Grčkom vremenu zenit je sat vremena kasnije)
  • tuširanje, presvlačenje, kuliranje, voće za užinu, čitanje Biberčeta, Baš Čelika, Hobita…
  • kuvanje ručka, uglavnom supe, čorbe, testenine…
  • oko četiri ponovo presvlačenje i odlazak na plažu
  • oko pola osam nazad za kamp i jurnjava da se okupamo i obučemo u duge rukave i nogavice pre nego što komarci pobesne
  • večera, žurka, palačinke, jurnjava i vozanje trotineta/bicikla po kampu
  • čitanje priče i spavanje
  • oko devet Vuk je smešten u vreću u šatoru, sam se uspavljuje, a ja konačno mogu malo da danem dušom i da se družim sa odraslima
  • vino, masline, pistaći…

To je u suštini bio Vukov i moj program, ali često bih oko podne pokupio svu našu decu sa plaže i poveo u kamp, pa kao na pokretnoj traci ribao, presvlačio, zabavljao i hranio :D.

Sa nama su bile još dve porodice: Novakovići i Ackete i prijalo mi je i značilo njihovo društvo, pogotovo u tom trenutku.

Vuk mislim da je baš uživao. Od prvog dana je bio standardno neustrašiv, zaletao se i skakao sa pontona sa i bez mišića, ronio, pravio kolut u nazad u vodi, skakutao u vodi na prstima prema dubini dok mu talasi ne bi išli preko nosa i onda skakutao nazad prema plićaku. Za njega je to super, ali ja sam stalno morao da budem u pripravnosti, jer dok su druga deca bila predvidiva, igrala se u plićaku ili pesku, moj se igrao sa vatrom. Ali do kraja letovanja je naučio da pliva, a i ostalu decu je osmelio i povukao sa sobom.

Čupe je sa sobom poneo kajak na naduvavanje i SUP (stand up paddle - daska na naduvavanje koja se vesla stojeći), pa smo to svi na smenu koristili, trpali po 4-5 dece i vozali okolo.


Našli smo zarđalu udicu zakačenu za ogradu kampa, pa smo od trske, pampura od vina, pera od galeba i malo najlona i olova napravili pecaljku, upecali ribicu, poljubili i pustili.

Jedan dan smo decu pustili da ostanu duže budni, i išli smo na plažu da gledamo zvezde. Par puta smo uveče išli u selo na sladoled i u luna park.

Povratak

Vraćali smo se po danu, po najgoroj vrućini i zaglavili na granicama ukupno oko 4 i po sata.



slike (20) | video klipovi (1)