Titelski breg

lesne vrleti južne Bačke
Šajkaška | šarmantno novosadsko zaleđe http://perpetuum-mobile.net/sajkaska/titelski-breg/

Titelski breg

lesne vrleti južne Bačke

zanimljiva mesta Šajkaška

šarmantno novosadsko zaleđe

Titelski breg

Tokom praistorije Titelski breg je predstavljao “ostrvo” usred meandara i rukavaca razlivene Tise, baruština i ritskih predela Šajkaške i bio dom drevnom čoveku. O tome svedoče arheološki nalazi iz bronzanog i gvozdenog doba. U praistoriji i ranoj istoriji naseljavani su samo ivični delovi Titelskog brega i to uglavnom u blizini surduka, koji su olakšavali prilaz vodi.

Titelski lesni plato pružao je povoljne uslove za gajenje žitarica (jednozrna i dvozrna pšenice, raž, ječam) na vršnom, zaravnjenom delu, dok su padine brega sa niskotravnom vegetacijom bile pogodne za stočarstvo. Sačuvane udice, harpuni, mreže ali i ostaci krupnih riba kao što su jesetra i somovi-metuzalemi svedoče da se praistorijski čovek intenzivno bavio ribolovom. Naravno upražnjavali su i lov. Od rogova ulovljenih jelena izrađivali su harpune, igle, usadnike za motike. Držali su i lovačke pse i pse čuvare, a od domaćih životinja gajili su svinje, ovce, koze i konje.

Titelski breg je jedinstvena geomorfološka celina i prirodni fenomen u kom su na veoma malom prostoru koncentrisani skoro svi mogući oblici lesne topografije i pojave vezane za njihov nastanak: surduci, poličice, pleća, lesni odseci, viseće doline, lesne piramide, lesne pećine, lesne škrape, vrtače, provalije, plavine, slivci, odroni i lesne lutkice.

Posebna vrednost Titelskog brega proističe iz neuobičajene mogućnosti lesno-paleozemljišnih sekvenci koje su formirane tokom poslednjih pet glacijalnih ciklusa. Lesno-paleozemljišne sekvence Titelskog brega predstavljaju jedan od najdetaljnijih paleoklimatskih i paleoekoloških arhiva na evropskom kopnu, tokom poslednjih 600000 godina.

Predolice ili lesne vrtače su plitka udubljenja različite veličine najčešće ovalnog oblika. Nastaju tako što se atmosferska voda proceđuje kroz les tj. otiče vertikalno, rastvara krečne sastojke, a zbog postupnog zasićenja vode krečom ovaj proces u dubljim slojevima prestaje. Usled ovog procesa les se na površini sleže, dok se istovremeno vrši i erozija rastresitog materijala sa strana na dno ovako nastalih ulegnuća.

Doline postaju karstifikacijom na većim dubinama i to onda kada postoji obilje vode. Odlikuju ih strme strane i jak pad zbo čega se voda kroz njih sliva samo tokom jakih kiša i još više ih produbljuje. One mogu biti duge sto i više metara.

Viseće doline se stvaraju tamo gde reka podriva donje delove dolina, tako da su rezultat dvojne tj. fluviokarstne erozije.

Lesni odseci su rezultat karstne erozije lesnih naslaga. Vertikalna kapilarnost lesnih skladova, koja se atmosferskim talozima proširuje, omogućava da se tipičan les uzdužno cepa. Kada se u vertikalne cevčice sruči veća količina vode stvara se prvo pukotina. Kasnije se odeljena masa odvaja i pada naniže, pogotovo ako je podloga nakvašena vodom. Konačan rezultat su strmi, visoki “zidovi” koji opkoljavaju Titelski breg sa istočne i severoistočne strane.

Pleća predstavljaju blage padine titelskog brega nastale u odsustvu vertikalnih odronjavanja. Svoj izgled duguju činjenici da je oburvani materijal pokriven denudovanim lesom, pa samim tim nema ni strmih odseka. Pleća su konstantno izložena promenama zbog sleganja zemljišta, tako da se obično na njima javlja geomorfološka tvorevina zvana poličice.

Poličice izdaleka liče na stepenice po blagim padinama ove usamljene zaravni. Nastaju tako što se usled neprekidnog sleganja zemljišta javljaju paralelne horizontalne pukotine duž kojih se tlo stepenasto spušta. Duge su po nekoliko desetina metara, visoke do 50cm a široke 10-20cm.

Surduci predstavljaju poligenetske reljefne forme. Nastali su radom ljudi u sprezi sa prirodnim faktorima. Prolaženjem kola, konja i druge stoke kroz pojedine doline Titelskog brega spiran je i usitnjavan gornji humusni horizont. Tako je les ogoljen i izložen atmosferskim vodama koje se kroz njega cede i ubrzavaju karstifikaciju. Od ukupno 69 surduka najveći je Titelski surduk ili Busija, čija dužina prelazi 2km, a širina iznosi i do 250m.

Odroni predstavljaju strme lesne odseke nastale na mestima gde reka podriva lesne naslage.

Lesne lutkice su tvrde krečne konkrecije, koje se formiraju taloženjem kreča u cevastim šupljinama koje su nastale prodiranjem korenja zeljastih i drvenastih biljaka u les. Tokom odronjavanja padina i stvaranja strmih odseka lesne lutkice postaju vidljive. Njihova veličina je različita. Najveće do sada nađene lutkice bile su dužine 40 do 50cm i teške do 10kg.

Lesna piramida formirana je nešto severnije do Titela. Nastala je na mestu gde su veoma približne dve kratke deonice strmog pada koje i nemaju dolinske ravni. Prvobitno su bile rastavljene kupastom tvorevinom koja sada posmatrano sa tiske strane ima izgled trostrane piramide.

Lesne škrape su prisutne na strmim odsecima Titelskog brega. Nastaju radom atmosferskih voda. To su vertikalna udubljenja različite širine, dužine i dubine.

Lesnse pećine su najatraktivniji oblici lesnog reljefa na Titelskom bregu. Najveća lesna pećina vidi se na lesnom odseku napuštenog kopa stare titelske ciglane.

Sadržaj gornjeg teksta najvećim delom je preuzet sa informativnih tabli koje su postavljene na samom Bregu.



slike (11) | video klipovi (1)

Šajkaška

  • Titelski breg