Vožnje po Fruškoj gori 2012

šaroliko i raznovrsno, po asfaltu, snegu, blatu, kroz šumu, u odličnom društvu...
| http://perpetuum-mobile.net/voznje-oko-ns/fruska-gora-2012/

Vožnje po Fruškoj gori 2012

šaroliko i raznovrsno, po asfaltu, snegu, blatu, kroz šumu, u odličnom društvu...

Vožnje po Fruškoj gori 2012

Ova godina je odlično počela što se tiče vožnji po okolini, poslednja takva godina za nas za duže vreme. U 2009-oj sam bio u najboljoj formi ikad za vožnju bicikla, sa lakoćom sam vozio po bespućima Crne Gore, prolazio i tamo gde se može i gde se ne može proći, ali cena toga je bila da sam uvek bio sam, jer malo je onih koji su fizički spremni za tako nešto i u tome uživaju. Polovinom 2010-e mi je konačno prekipelo i nisam više hteo da vozim sam.

Otprilike u to vreme sam počeo da se družim više sa ekipom biologa, i tada je krenula fenomenalna serija planinarenja po planinama Srbije, Crne Gore, Bosne, Hrvatske… 2011-e skoro da uopšte nisam seo na bicikl izvan grada. Krajem te godine Ela kupuje mtb, i već od najranijih dana januara 2012-e počinjemo da vozimo po okolini skoro svakog vikenda i najčešće nam se pridružuje još nekoliko bajkera, tako da vozimo u odličnom društvu.

2012-e prelazim sa faksa na posao sa manje fleksibilnim radnim vremenom, selimo se i počinjemo niz radova na potkrovlju koji su trajali i trajali, i bajs mi je bio u podrumu praktično do 2015-e…


Partizanski put - istok, po snegu

25. februar 2012.
NS - Banstol - Venac - NS
Ela, Marko


http://y2u.be/cAHoSyFdUwc

Dok se Novi Sad gušio u smogu i magli, na Fruškoj gori je bio lep sunčan dan, topao iako je u šumi još bilo snega. Provozali smo se istočnim delom Partizanskog puta, i napravili pauzu za vreo čaj iz termosa kod spomenika na Iriškom vencu. Spust ka Paragovu je bio nešto hladniji.


Lekovito blato

4. mart 2012.
NS - Karagača - Alibegovac - Širine - Bukovac - NS
Ela, Marko


Uspon ka Navipovim vinogradima (4. III 2012.)

Krenuli smo da spojimo lepo i korisno, da iskoristimo dan i malo usput obiđemo vikend-zone u okolini Novog Sada. U to vreme smo se još zanosili idejom da ćemo praviti earthship, pa nam je zato značilo da pogledamo kakvi su prilazi, infrastruktura, itd, i nađemo potencijalni plac.

Većinom smo vozili asfaltom i makadamom gde je bilo moguće, ali na malom usponu ka Navipovim vinogradima (Širina) upali smo u strašno blato koje je hranio sneg koji se još topio. Uh, kako je Ela bila ljuta :-).

Sve u svemu, super što su Alibegovac, Karagača i okolna vikend-naselja tako blizu NS, ali suviše su izložena buci sa magistralnih puteva. Padine koje gledaju ka NS, takođe gledaju ka putu za Rumu, opterećenom kamionima i vozilima, dok kontra padina gleda ka Bukovcu i dalje ka starom putu za Beograd. Ako se u toku dana toliko čula buka, noću je sigurno gore.


Popovica - Provalije

7. mart 2012.
NS - Popovica - Popovičko jezero - Provalije - Bocke - NS
Ela, Marko


Negde iznad Gornjih Provalija (7. III 2012.)

Dan pred osmi mart, popodne posle posla smo krenuli da se provozamo do Popovice i naberemo visibabe i ljubičice mamama. Od Popovice smo se spustili do jezera, i od jezera ka Provalijama. Fina vožnja i odličan kandidat za kratke krugove asfaltom sa malom nenapornom deonicom kroz šumu.


Vila Ravne

17. mart 2012.
NS - Čerević - Testera - Stari majdan - Popov čot - Ravne - Sviloš - Koruška - Banoštor - Begeč - NS
Bojan, Damjan, Mikloš, Maćaš, Milan, Ela, Marko


Grebenski put između Starog majdana i Grgurevačkog čota (17. III 2012.)

Vožnju do Čerevića magistralnim putem smo progutali kao nužno zlo, da bi na miru uživali u jednom od lepših uspona na FG. Od Čerevića smo krenuli pustim asfaltom ka Testeri i Andrevlju, i pre Andrevlja se odvojili na makadam za stari kamenolom - Stari majdan, prošli kroz kamenolom i izašli na grebenski put koji vodi na jug ka Grgurevačkom čotu. Od čota smo nastavili Partizanskim putem do odvajanja za vilu Ravne.

Vila Ravne je bila igračka nekadašnjih glavešina KPJ. Tu bi dolazili da pucaju u ograđenu divljač, piju i razmatraju kako da unaprede položaj radnog naroda SFRJ, ili bar 2 od te 3 stvari. Objekat koji poslednjih decenija propada je na lepom mestu u šumi, i gleda na livadu na kojoj je hranilište i pojilište za jelene. Od Partizanskog puta do vile Ravne vodi polu-makadam/polu-letnji put, ali zato od vile prema Svilošu ide uzani put od betonskih ploča koji vijuga kroz prelepu šumu - sigurno jedan najlepših spustova na FG.

Vožnju smo završili spustivši se do Banoštora preko Sviloša i Koruške, tu prešli skelom u Begeč i do NS vozili nasipom. Usput smo na kratko zastali kod Sviloškog vodopada.


Hopovo - Pletena anta kroz šumu

1. april 2012.
NS - Čerević - Testera - Stari majdan - Popov čot - Ravne - Sviloš - Koruška - Banoštor - Begeč - NS
Acketa, Mikloš, Maćaš, Ela, Marko


Između Starog i Novog Hopova

Neobična vožnja na granici između poslednjih dahova zime i proleća koje je uveliko počinjalo. Oko Iriškog venca je još bilo snega koji je doneo poslednji hladni talas, dok je južnom podnožju oko Hopova već sve pupilo i listalo. Spust do Novog Hopova je bio zabavan, oko Starog Hopova blato i kaljuga standardni za ovo doba godine dok je uspon nazad ka bilu FG bio ok. Odatle smo nastavili kroz šumu do TV releja i odatle se spustili do Glavice.

Fina šumska vožnja, sigurno nešto preko pola van asfalta, prva Elina te vrste.


Partizanski put - zapad

7. april 2012.
NS - Kamenica - Koruška - Sviloš - Čotovi - Partizanski put - Brankovac - Dubčekov put - Manstir Beočin - NS
Dajana, Vlada, Mića, Mikloš, Maćaš, Ela, Marko


U blizini Sviloškog vodopada

Najlakši asfaltni uspon na FG je onaj do prevoja Čotovi, na putu Sviloš - Ležimir. Ali do njega treba voziti nešto preko dvadeset kilometara od NS sremskom stranom. Srećom, tog dana nije bilo mnogo saobraćaja. Od Čotova na istok put nastavlja lagano da se penje, i prolazi pored Grgurevačke pećine, Jabuke (partizansko spomen-groblje), Letenke, sve dok se ne popne do najviše tačke FG - Crvenog čota. Odatle manje-više ide ravno ili blago nizbrdo do Brankovca.

Od Brankovca smo se spustili makadamom do manastira Beočin (Dubčekov put), i krug zatvorili vožnjom do NS preko Beočin Sela, Beočina i magistralnog puta do Kameničkog parka.


Ilok i erdevička jezera

12. maj 2012.
NS - Bačka Palanka - Ilok - Šidina - Vorovo - Ljuba - Erdevičko jezero - Erdevik - Moharač - Vizić - Đipša - Partizanski put - Popov čot - Stari majdan - Čerević - NS
Mića, Milan, Ela, Marko


http://y2u.be/mKCPtfReY9M

Ovo je bila jedna od onih “epskih” vožnji, kada se za kratko vreme svašta vidi, obiđe i svašta interesantno izdešava.

Vožnju smo počeli magistralnim putem za Bačku Palanku, i fino smo je odvalili, ako se dobro sećam bili smo tamo za oko sat i po. Prešli smo preko Dunava i graničnog prelaza u Ilok, i tu napravili pauzu dok smo obilazili okolinu tvrđave. Iz Iloka smo se popeli na Principovac, ponovo prešli granicu i spustili se do Sotskog jezera (Šidina).

Jezero je bilo do vrha puno mlake čiste vode, izazov kom je bilo teško odoleti, pa smo i tu napravili jednu dužu pauzu za kupanje.

Dalji plan je bio da nastavimo ka druga dva erdevička jezera, i tu ima dve varijante koje sam ranije obično upražnjavao - nazad na Principovac, preko granice u Hrvatsku, pa sto metara dalje do drugog prelaza (Ljuba), opet preko granice pa asfaltom do Ljube i dalje Erdevika. Druga varijanta je da se zaobiđu granični prelazi makadomom koji ide prema Ljubi uz ogradu oko lovišta Vorovo.

Ovaj put smo se odlučili za treću varijantu - da probamo da prođemo kroz samo lovište, pa dokle stignemo. Obišli smo jezero sa severne strane, i nastavili da pratimo put koji ide uz potok Šidina koji hrani jezero. Taj nas je put odveo u dugačak proplanak obrastao gustom travom, sa obe strane ograđen šumom. Trava je gotovo progutala i sam put, od kog su ostala vidljiva samo dva kolska traga. Sa proplanka smo ušli u šumu koja je i dalje mirisala na sremuš - u maju! Krivudavi put nas je doveo do ograde koju smo preskočili i nastavili ka selu Ljuba.

U Ljubi smo kratko zastali kod spomenika italijanskim partizanima poginulim na sremskom frontu i krenuli ka Erdevičkom jezeru (Bruje), ali opet na malo drugačiji način. Do sada sam uvek išao do jezera tako što bih od Erdevika ili Ljube (zavisno od toga iz kog smera dolazim) došao asfaltom do banje Erdevik, pa bih odatle pratio asfalt oko jezera. Ovaj put smo probali (i uspeli) da mu priđemo s’ leđa - u Ljubi smo skrenuli na letnji put koji nas je doveo do šumarka i u njemu do dugog i zabavnog šumskog spusta sve do bazenčića iznad jezera Bruje (stara banja). U njemu je voda bila grozna i ustajala, pa smo brzo produžili do jezera, i tamo napravili još jednu pauzu za kupanje.

Od jezera Bruje smo se spustili u Erdevik, lepo mesto u podnožju FG, i odatle nastavili nazad ka planini i trećem jezeru u okolini Erdevika.

Jezero Moharač je jedno od najvećih jezera u podnožju Fruške gore, i takođe jedno od lepših. Njegov donji kraj opkoljen je njivama, voćnjacima i retkim vikendicama, dok je gornji ušuškan u šumu i šaš. Put uz jezero je uglavnom ok, dok letnji put koji ga veže sa selom Vizić na fruškogorskom bilu ume da bude vrlo drndav (traktori ga uzmuljaju dok je zemlja vlažna, i onda se ta hrapava podloga stegne ko kamen kada sine sunce). Ali ovaj put nismo ni vozili do samog Vizića, već smo neposredno pre sela skrenuli na neki zaobilazni puteljak koji nas je proveo pored manastira Đipša.

U Đipši smo sreli monahinju koja nam je u kratkom razgovoru prosula čudnu mešavinu patrijarhalne mizoginije, sujeverja, crne magije i životnih saveta u duhu narodne mudrosti. Šteta što se ne sećam više dovoljno dobro da mogu da citiram ili parafraziram.

Od Đipše smo išli “standardnim” putem bez izmišljanja i improvizacije - asfaltom Partizanskog puta preko Rohalj baze do Grgurevačkog čota, i tu smo se spustili kroz Stari majdan do Čerevića i niz Dunav do Novog Sada.

Ukupno oko 130km za oko 12 sati i bogato ispunjen dan.


Vožnja do Šatrinačkog jezera (Međeš)

9. jun 2012.
NS - Banstol - Krušedol - Međeš - Neradin - Grgeteg - Remeta - Stražilovo - Karlovci - Novi Sad
Ela, Marko

Vožnja do jezera Međeš preko starog puta za Beograd i Krušedola. Vreme je bilo kilavo, pa se nismo zadržavali na jezeru, već smo se vratili preko Neradina i Grgetega, pa se od manastira Grgeteg uključili na makadam ka manastiru Velika Remeta, ali nismo išli do samog manastira, već smo makadamom izbili na Partizanski put i odatle se kroz šumu spustili do Stražilova. U NS smo se vratili preko Karlovaca.


Traženje placa oko Starih Ledinaca

30. avgust 2012.
NS - Novi Ledinci - grebenom do Starih Ledinaca Ela, Marko


Obilazak potencijalnih lokacija za plac u okolini Starih Ledinaca (30. VIII 2012.)

Ove godine smo dosta vremena posvetili traženju kompromisne lokacije na Fruškoj gori za naš nesuđeni earthship - neko mesto koje je dovoljno blizu NS za svakodnevno putovanje tamo-nazad a da je dovoljno ušuškano i zaštićeno od buke, koje ima uslove za visok nivo energetske samoodrživosti, povoljnu ekspoziciju (za pasivno zagrevanje i uzgajanje povrća), da su placevi dovoljno veliki, i naravno da su u zoni u kojoj cene nisu astronomske.

Puno zahteva koje nije lako ispuniti, ali našli smo nekoliko ozbiljnih kandidata u okolini Starih Ledinaca, dovoljno ozbiljnih da sam počeo da radim neke skice projekata, da računam insolaciju, količinu padavina, itd… Na kraju ništa nije bilo od te cele priče, ni od lokacije ni od ideje za izgradnju earthship-a (došli smo do zaključka da tako nešto nije baš najpogodnije za našu klimu).

Ako nekog interesuje, ovde može da pogleda neke od analiza koje sam tada pravio:



slike (85) | video klipovi (2)