Biciklom kroz severnu Šajkašku

Žabalj - Čurug - Biserno Ostrvo - Bačko Gradište - Temerin - Gospođinci - Žabalj
| 10. 03. 2018. http://perpetuum-mobile.net/voznje-oko-ns/severna-sajkaska-2018/

Biciklom kroz severnu Šajkašku

Žabalj - Čurug - Biserno Ostrvo - Bačko Gradište - Temerin - Gospođinci - Žabalj

10. 03. 2018. šajkaška

Biciklom kroz severnu Šajkašku

Subota jutro, Vuk i ja krećemo kolima ka Žablju, odakle smo naumili da napravimo krug kroz severnu Šajkašku. Ludo vreme, prošlog vikenda je bio debeo minus sa mnogo snega, a sada je temperatura blizu 20C, a sneg se zadržao u retkim tragovima, uglavnom na mestima gde je bio nagomilan i nabijen.

Prvo kolima idemo do Crne Ćuprije, spomen obeležja stradalim Žabljanima tokom Racije 1942. godine. Spomenik se nalazi uz vrlo prometan put Novi Sad - Zrenjanin, kojim ne bih da idemo biciklom bez preke potrebe. Simptomatično je da ovaj spomenik, kao i praktično sva ostala obeležja Racije, nije obeležen nikakvim znakom. Prilaz do spomenika je loš, pogotovo iz Novog Sada, gde je potrebno skrenuti preko pune linije, ili voziti kilometrima, preći Tisu i tek se negde u Banatu okrenuti.

Spomenik je nekada stajao usamljen na ledini, a danas ga je progutao golf glub i okružio ga sa svih strana. Prilazimo zemljanoj humci sa jezivim ljudskim obličjima iz čijih šupljih torzoa izleću golubovi. Ne znam da li je to bio Soldatovićev izvorni plan, ali rezultat je pun simbolike…

Nastavljamo kolima ka centru Žablja, tu se parkiramo i montiramo na bajs. Žabalj je lep gradić širokih ulica opkoljenih drvoredima, zelenih parkova i javnih zgrada sa monumentalnim fasadama. Obilazimo spomenik NOB, bronzanu figuru žene koja predstavlja slobodu izvijenu na mermernom postamentu na kojem su bronzani reljefi sa scenama iz okupacije i borbe.

Krećemo ka Čurugu. Odlično smo raspoloženi obojica, uživamo u suncu, gledamo i komentarišemo sve što vidimo, i očas posla smo u Čurugu.


Čurug je lepo veliko selo na obali Stare Tise. U centru sela nalazi se ogroman prazan prostor, sa jedne strane glavnog puta je popločani plato ispred crkve, a sa druge je škola i ispred nje velika zelena površina. Tu smo zastali da obiđemo spomenike Radivoju Ćirpanovu i spomenik “Majka i dete” koji je posvećen stradanju Čuružana u Raciji.

Vozimo dalje kroz selo, u kontra smeru od planiranog, da bi obišli jednu od retkih preostalih vetrenjača u ovom kraju - Rođinu vetrenjaču. Lepo je videti da stoji, al’ bez jedara tj. krila nekako izgleda osakaćeno kao skakavac sa počupanim krilima.

Spuštamo se sporednim ulicama ka Staroj Tisi i izlazimo pored čarde na most, da je bolje odatle osmotrimo. Zelenkasta voda se svetluca na suncu, uokvirena obalama načičkanim vikendicama. Izlazimo iz sela i pratimo put ka Bisernom ostrvu. Celom dužinom puta uz Staru Tisu su mnogobrojne vikendice, neke skromne, neke preterane, neke uređene sa ukusom a neke u stilu romaničkih tvrđava. Ima svega… Primetili smo da mnoge imaju solarne panele na krovovima.

Stižemo do kraja asfaltnog puta, mesta gde nasip razdvaja Staru Tisu od Tise i gde je 1942. bilo veliko stradanje Čuružana. Tokom rata stradalo ih je 1298, a samo 4. januara 1942. 887 duša. Jel iko ostao u selu posle rata?! Mesto na kom je spomenik je zabačeno, skrajnuto, neobeleženo, ali o samom spomeniku se vodi računa.

Krećemo letnjim putem koji ide nasipom koji štiti Biserno ostrvo od Tise. Nastalo je polovinom osamnaestog veka, kada je velika okuka Tise duga 23km presečena i skraćena novim koritom od 8km. Velika mrtvaja i danas postoji, i između nje i Tise je plodna zemlja Bisernog ostrva. Nisam se baš najbolje pripremio i propustio sam da obiđemo dvorac Rahonci koji se takođe nalazi na ostrvu.

Kako smo sišli sa asfalta na mekanu zemlju pokrivenu niskom travom, udario nas je snažan hladan čeoni vetar, prvi put toga dana. Od mesta gde se asfalt završava, pa do mesta gde opet počinje kod ekonomije ima svega par kilometara, ali ni to nisam uspeo da izvezem u cugu i kombinacija vetra i meke podloge me je izmorila. Ali bar je Vuk dobio priliku da se malo istrči u lepom bezbednom okruženju.


Izlazimo konačno na asfalt (ako se može tako nazvati ta erodirana razbucana površina) i spuštamo se sa nasipa u malo zaštićenije srce ostrva. Prolazimo njive i velike vinograde i ponovo izbijamo na Staru Tisu i most koji nas vodi ka Bačkom Gradištu. Ovo selo ne pripada Šajkaškoj, ali je vrlo lepo, jedno od lepših kroz koje sam prolazio, i svaki put se divim drvoredima platana i lepim fasadama Glavne ulice.

U centru kod spomenika pravimo kraću pauzu koju koristimo da popunimo rezerve šećera. Okrećemo se na jug i vozimo ka Temerinu. Kako smo izašli na brisani prostor izvan sela, razvalio nas je opet jak čeoni vetar. Da mi je neko rekao da će me 16km ravnog asfaltnog puta do Temerina toliko namučiti, ne znam da li bih mu verovao. Ne bih da se vadim na teret, manjak kondicija, početak sezone, broj puta kada sam morao da zastanem i guram je svakako lični rekord.

A Vuk, baš ga briga, spava, i još mi legao na ruku. Srećom, u Temerinu nas čeka blaga zavetrina, a kako smo skrenuli na istok nazad ka Šajkaškoj i Gospođincima - druga priča, konačno pedalanje bez agonije.


Gospođinci su još jedno lepo selo, i negde u centru se i Vuk budi, posle poduže partije. Zastajemo pored spomenika, pričamo sa Elom i krećemo sporednom kaldrmom koja vodi izvan sela, ka mestu gde su lokalni motoraši uredili spomen park, sa avionom-lovcem iz Drugog svetskog rata. Tokom završnih operacija za oslobađanje Vojvodine, tu u blizini je bio aerodrom Crvene armije. Park je lepo uređen i Gospođinčani ga lepo održavaju i aktivno koriste. Kad smo Vuk i ja prolazili, bilo je sigurno 10-15 ljudi, što mlađih, što starijih, koji su sedeli za stolovima i zabavljali se uz muziku.

Vraćamo se ka centru i odatle idemo glavnim putem za Žabalj, gde zatvaramo naš krug od 70ak kilometara kroz severnu Šajkašku. Na putu za Novi Sad svraćamo do spomenika Novosadskom partizanskom odredu u blizini Čeneja. Spomenik je, ovako napamet, verovatno jedini takav koji sam video. Usred njiva, iz omanje livade pokrivene oskudnom martovskom travom izranjaju tri “skulpture” od opeke, koje nisam siguran šta predstavljaju.


Sve u svemu, lepa vožnja (iako neplanirano naporna) i lep početak sezone. Ima u Šajkaškoj materijala bar za još 2-3 vožnje bez velikog ponavljanja, tako da, nastaviće se…

mapa | trek | visinski profil | slike (30) | video klipovi (1)