Vuk na točkovima

vožnje u sedištu, trotinet, prvi bicikl, drugi bicikl
| http://perpetuum-mobile.net/voznje-oko-ns/vuk/

Vuk na točkovima

vožnje u sedištu, trotinet, prvi bicikl, drugi bicikl

Vuk na točkovima

O lepog li osećaja kada vidiš da i tvoje dete uživa u onome što i ti voliš. Možda kada je ovako mali nema previše izbora, ali potrudiću se i uradiću sve što je do mene da se uvek prijatno oseća na dva točka i da zavoli vetar u kosi.


Dečije sedište za bicikl


Vukova prva test-vožnja na biciklu (10. IV 2015.)

Svakako sam planirao da nabavim dečije sedište za moj bicikl, i već neko vreme sam pokušavao da nađem odgovarajuće. Zadnja sedišta mi se ne dopadaju iz više razloga, a glavni su ti što tokom vožnje gotovo uopšte nemam kontakt sa detetom, ne vidim ga, ne čujem, ne mogu ništa da mu pričam i pokazujem, a i dete baš ne vidi mnogo šta osim mog dupeta koje mu je taman u visini očiju.

Iz tih razloga sam od početka tražio prednje sedište, i konačno našao jedno koje je i bezbedno i udobno - “WeeRide Safe Deluxe”. Između šticne i volana se kači čvrsta čelična šipka podesive dužine, i na nju se “naseda” sedište koje se pričvršćuje za nju leptir šrafom i kaišem. Sedište ima “kadice” za noge podesive dužine, i moguće je fiksirati noge gumenim kaiševima. Dete se vezuje podesivim kaiš-tregerima, a kopča je slična onim u dečijim sedištima za kola (ne može dete samo da otkači), i postoji još jedan dodatni kaiš na čičak kojim mogu tregeri da se nameste tako da ne spadaju.

Najzanimljivije kod ovog sedišta je tapacirana “tacna” sa prednje strane za koju dete može da se uhavti, nasloni se na nju ili po potrebi da na njoj odspava kada ga truckanje zamori (što je Vuk mnogo puta i radio, pogotovo dok je bio manji).

Ovakvo sedište je nešto skuplje od onih koja se uglavnom ovde prodaju (oko 130e), ali mislim da je i mnogo bolje. Mala komplikacija je to što ne može (ili bar tada nije moglo) da se kupi u Srbiji, a strani prodavci nisu hteli da isporučuju ovde (a i da jesu isporuka bi skoro bila skuplja od sedišta). Jedini način je da se ode napolje i tamo kupi, ili ko ima nekoga u EU, da se naruči na tu adresu i onda pošalje u Srbiju.

Sedište je odlično, i mi veoma sam bio zadovoljan. Vuk se prvi put vozio i pre nego što je prohodao, i posle toga još mnogo puta, između ostalog i na vožnjama koje su trajale po ceo dan (na primer u leto 2016. krug oko Luštice, ili Tivat-Njivice-Tivat). “Tacna” se pokazala kao vrlo praktična, i Vuk je često na njoj spavao kada ga zamori vožnja ili kad mu dosadi.


Prva duža vožnja - “tradicionalna 2015”


Prva duža vožnja u novom sedištu bila je “tradicionalna” sa Bodroškima. Vožnja se nezgodno poklopila sa vremenom za Vukovo popodnevno spavanje, ali je “tacna” odradila posao, i na njoj je odremao svoju partiju.


Prvi točkovi

Vukovi prvi “točkovi” bili su tri točka na trotinetu. Našli smo u Aksi kvalitetan trotinet sa silikonskim točkovima, sa ručkom podesive visine (i sedištem koje nikad nisam montirao), i od samog početka se pokazao kao pun pogodak. Vuk se vrlo brzo osmelio, ukapirao kako da se odguruje, i ubrzo zatim smo počeli da trčimo za njim po gradu. Trebalo mu je nešto više vremena da ukapira kako da koristi kočnicu, umesto da koči prednjim delom patike.


Prvi bicikl

Vuk je prohodao oko mesec dana pre nego što je protrčao, nešto pre prvog rođendana. Do kraja godine je jurio na trotinetu po keju i kroz centar. Bilo je vreme da se razmišlja o prvom biciklu. Možda je trebalo da to bude tricikl, ali nigde nisam mogao da nađemo nešto što nije plastikaner (i samim tim nešto što bi preživelo duže od dva meseca u njegovim rukama). Kod Eline babe u Hajdučici ima neki stari metalni tricikl, ali je u suviše lošem stanju da bi se sređivao.

Možda je prerano ali ko će dočekati, i za drugi rođendan je dobio pravi bicikl na dva točka, sa pomoćnim točkićima nazad. Ali i kad sam mu spustio sic koliko god je bilo moguće, i dalje mu je bio prevelik…


Savlađivanje prvog bicikla - deo prvi


Prvi pokušaj savladavanja bicikla (22. IX 2016.)

Strpeo sam se do jeseni i sačekao da malo poraste, i onda krajem septembra probao ponovo da ga stavim u sic. Dohvata pedale, ali knap, u teoriji bi mogao da vozi, ali kad bi ukapirao da treba da okreće pedale u napred. Problem je što ovaj bicikl ima kontra-kočnicu, tako da i kada ga guram, čim okrene pedale u nazad, “zakuca” se u mestu. Moraće da prođe još malo vremena…


Savlađivanje prvog bicikla - deo drugi

Prošlo je još nekoliko meseci, pa sam rešio da probamo ponovo. I bilo je vrlo blizu - ukapirao je šta treba da radi sa pedalama, ali i dalje mu je vrlo knap, kliznu mu noge i onda stane. Kada smo se vratili kući, rasekao sam flašu od jogurta, obezbedio ivice i fiksirao oba dela na pedale kao korpice. Nije najelegantnije rešenje, ali radi posao. Sutradan kada smo probali ponovo, mogao je bez problema da vozi koliko mu je volja, prešli smo 2-3km na keju. Bilo mu je zabavno, a i mojoj sreći nije bilo kraja :-) .

Ali kada sam došao kući i pogledao snimak, video sam da i dalje previše “radi” u sedlu, da se njiše sa strane u stranu jer mu je sic previsok. Neću ga forsirati još neko vreme, dok još malo na poraste…


Vuk prvi put vozi sa nama

Vuk je prerastao prvi bicikl a da ga skoro nije ni vozio. U blizini stana nemamo šetališta, parkiće ili druga zgodna i bezbedna mesta gde bi mogao da vozi, pa nam je preduslov za vožnje bilo ili da nosimo bicikl do keja, ili da idemo kolima.

Na devetu Tradicionalnu vožnju sam poneo i Vukov bicikl (namontirao ga na pak treger), pa je i on vozio sa nama gotovo u celoj dužini futoškog keja, sve do skretanja za Čerevićku Skelu. Lepo to njemu ide, ali točkovi su mali (sa stegnutim osovinama, kao i kod svih dečijih bajseva) i dobro je još i leteo na njemu. Vreme je za novi, pravi bicikl, i novi sistem kačenja/tandema, i vreme je da radimo na oslobađanju od pomoćnih točkića.


Vuk na dva točka

Pokušavao sam u nekoliko navrata da mu skinem pomoćne točkiće na starom biciklu (u proleće 2018, tek što je napunio četiri godine), ali odbijao je da sarađuje i nisam ga forsirao. U međuvremenu sam mu nabavio novi bicikl, prošlo je skoro godinu dana, i krajem februara 2019. došlo je vreme da ponovo probamo.

Bio sam prijatno iznenađen koliko je brzo i glatko sve išlo. Prvi dan smo se zabavljali oko sat vremena na keju. On je okretao pedale, ja sam ga pridržavao i povremeno puštao na po 2-3 sekunde, da malo isprobava balansiranje. Sutradan je samostalno mogao da vozi po 20-30 metara, ali nije baš bio siguran oko skretanja. Trećeg dana je mogao na platou ispred Spensa da vozi u krug do mile volje, i to prilično brzo. Takođe je savladao i zaustavljanje (nezgodno mu je što zemlju tek tek dohvati na prstima). Četvrtog dana mu je već vrlo malo falilo da sam startuje.

Smeši nam se zabavna biciklistička sezona ove godine…


Šipka za vuču dečijeg bicikla


Vuk je uspešno savladao vožnju na dva točka, pa čak i kretanje i zaustavljanje, ali ipak još dugo neću moći da se oslonim na njegovu veštinu i procene u saobraćaju. Zato se kao odlična pokazala tandem šipka za vuču dečijeg bicikla. U pitnju je proizvod “Trail gator” koji sam pazario u segedinskom Dekatlonu za oko 50-60 eura. Na Internetu sam nalazio i neke kvalitetnije varijante ali višestruko skuplje (između 200 i 300€).

Trail gator se sastoji iz četiri pokretna dela. Na šticnu velikog bicikla se postavlja i fiksira obujmica, na koju se onda patent šrafom montira masivna, čelična šipka. U tu šipku ulazi druga jednako teška šipka manjeg promera koja može potpuno da se izvuče, potpuno uvuče ili postavi u dva položaja različite dužine. Četvrti i poslednji deo je “čeljust” koja se fiksira na prednji deo rama dečijeg bicikla i koja se drugim šrafom vezuje za slobodan kraj šipke.

Namučio sam se oko montaže, posebno oko postavljanja pomenute čeljusti na ram dečijeg bicikla. Važno je da bude čvrsto stegnuta, jer od njenog položaja zavisi da li će i koliko će dete tokom vožnje biti nagnuto u stranu, a trouglasti useci čeljusti klize, beže i urezuju se u okrugli ram bicikla. Ali nakon tri postavljanja, demontiranja i ponovnog postavljanja, konačno radi posao.

Kada se ne koristi, na velikom biciklu može da ostane samo obujmica na šticni a na dečijem čeljust. montiranje šipke i fiksiranje na oba bicikla traje oko minut. Kada se stigne negde van saobraćaja, dečiji bicikl se lako oslobodi, šipka uvuče, obori i fiksira za pak treger. Ko nema pak treger, uz proizvod ide i neki adapter koji se može postaviti na ram za te svrhe.

Ovako opremljenim, radijus vožnji nam se znatno proširuje, možemo da vozimo kroz saobraćaj do nekih bezbednijih puteljaka, a i kada se umori ili kada mu dosadi, mogu da ga šlepam. Takođe zgodno je to što tokok tandem vožnje on može da se uključi i pripomogne okretanjem pedala.

slike (15) | video klipovi (8)